Koliko puta vam je neko nešto rekao, a onda vam napomenuo da to nikome ne kažete?
Automatski te stvari postaju tajne, a naučnici su otkrili da čuvanje tajni može imati negativan, ali i pozitivan uticaj na zdravlje.
Prema mišljenju američkog psihologa Mihaela Slepiana, prosečan čovek čuva 13 tajni.
– 97 odsto ljudi uvek ima barem jednu tajnu, a prosečna osoba u svakom trenutku ima 13 tajni. Ne mora sva tajna da bude “ogromna informacija” koja menja život, ali svejedno, mogu da postanu veliki teret – kaže on i napominje da čuvanje tajni može da naškodi zdravlju, ali da vrlo specifičan skup tajni zapravo može da produži dugovečnost.
Kako tajne mogu da naštete zdravlju?
– Kad ljudi čuvaju tajne, time pokušavaju nešto ili nekoga da zaštite – ističe Slepian. Stoga, pozitivan pogled na čuvanje neke tajne ima smisla, kada to radite kako biste poštedeli tuđa osećanja, sopstveni ugled i slično.
Međutim, prosečna tajna šteti našoj dobrobiti, ističe on. Ne radi se o tome da je vrsta tajne sama po sebi manje ili više štetna za zdravlje, i nije kao da se neko ko ima više od 13 tajni muči više nego neko ko čuva samo tri.
– Nijedna posebna tajna nije nužno štetna za vas. Tajna je štetna onda kada počnete da razmišljate o njoj, kada se nađete zaglavljeni u njoj, a niste sigurni šta da učinite ili se stidite – kaže Slepian.
Ako vam se um često vraća na nju iznova i iznova, može da utiče na vašu dobrobit. U istraživanju iu 2019. ovaj naučnik je otkrio da stalno razmišljanje o tajnaa može da poveća umor izazivanjem osećaja izolovanosti – a ti učinci mogu da imaju posledice na upornost, odnosno obavljanje zadataka i performanse.
Takođe napominje da ako ste neko ko čuva tajne kao način rešavanja problema, verovatno ne radite na tim problemima na produktivan način.
– Ako ih samo odgurujete i previše se bojite otvaranja istih, nećete voditi razgovore koje treba da biste radili na ovim stvarima koje čuvate u tajnosti – objašnjava on.
Kako tajne mogu da pomognu vašem zdravlju?
Prema Slepianu, postoje dobre tajne koje uključuju neko uzdubljivo otkrivanje – na primer, planiranje bračne ponude ili najavljivanje uzbudljivog poglavlja života porodice i prijateljima. Informacija će se u nekom trenutku otkrili, ali vi to kontrolišete – zbog toga ove tajne pružaju dobar osećaj.
– Budući da imamo postavljen jasan datum isteka i stvaran plan otkrivanja, osećamo da kontrolišemo svoje pozitivne tajne. I ovo je stvarno zdrav osećaj – ističe on.
Kada imamo osećaj kontrole nad svojim životom, živimo ga zdravije i osećamo se ispunjenije.
– Bolje se nosimo sa životnim stresorima, jer kada osećamo kontrolu živimo duže, to je stvarno temeljni osećaj za zdravlje – dodaje.
Čuvanje tajni, čak i sitnih, skromnih, može da ima negativan uticaj na vaše blagostanje, pogotovo ako stalno razmišljate o informacijama koje posedujete, krijete. To ne znači da bi svako trebalo da postane otvorena knjiga – postoji razlika između tajnosti i privatnosti – ali znajte da ako imate tajnu koja vas uznemiruje, ne morate sami da nosite teret.
– Koliko god tajne izazivaju osećaj izolovanosti, svi ih imamo, i svi čuvamo iste vrste tajni – napominje Slepian.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)