Nina Simeunović, četrdesettrogodišnja Srpkinja koja živi u Francuskoj od 2003. godine otkriva za Objektiv kakvo je stanje u toj zemlji povodom situacije sa koronavirusom.
“U Francuskoj je sloboda kretanja mnogo više ograničena nego u Srbiji. Imamo pravo da napustimo kuću na sat vremena, maksimalno do 1.000 metara udaljenosti i to isključivo radi nabavke hrane i lekova”, navodi Nina.
Ona dodaje da se građani Francuske ne žale, te da smatraju da su ovakve mere donete za njihovo dobro.
“Niko se ne žali na to. Smatramo da su socijalna distanca i kućna izolacija jedini način da se izborimo sa virusom u ovom trenutku, pogotovo što građani Francuske nemaju dovoljno maski na raspolaganju. Jednostavno, smatramo da je izolacija nešto što je za naše dobro, ne posmatramo to kao neku nametnutu torturu i poštujemo propise.”
Na pitanje da li u apotekama u Francuskoj vlada nestašica maski, Nina ističe da ih nije bilo u prodaji od početka epidemije.
“Ne vlada nestašica, nikada nisu ni bile u prodaji od početka, niti ih ima bilo gde u čitavoj zemlji, ni u jednoj jedinoj apoteci. Male su nade da će se ikada i pojaviti u prodaji. I pre nego sto je virus uzeo maha u Francuskoj bile su povučene iz prodaje u apotekama kako bi se preusmerila njihova upotreba na bolnice. Čak su i u zdravstvu mnogi primorani da rade sa jednom maskom dnevno, ili sa dve maske na četiri dana, pa tako jednu nose, drugu suše na štriku ili radijatoru i tako vrte dve maske četiri dana naizmenično.”
Budući da radi kao stomatološka sestra, Nina navodi da je i u njenom poslu ista situacija.
“Moja komšinica radi u staračkom domu i ima jednu masku dnevno i to onu običnu. I mi smo imali jednu kutiju od 50 komada za mesec dana po ordinaciji za mene i stomatologa zajedno, što znači – jedna dnevno.”
Ona ističe da je odličan protokol to što je Beogradski Sajam pretvoren u privremenu bolnicu, te da je ona sa dijagnozom koronavirusa poslata na kućno lečenje u Francuskoj.
“Sa dijagnozom da imam Kovid-19 poslata sam kući na samostalno lečenje, sa receptom za paracetamol (što podrazumeva da idem do apoteke). Nije mi data ni maska niti lekove na ruke. Zbog takvog propusta u protokolu, ovde zaraženi bez maske odlaze u apoteku i neretko svrate da kupe hranu i voće jer im doktor kaže da ne izlaze narednih 15 dana iz kuće.”
Nina je opisala svoju borbu sa koronom, i istakla da je u tim momentima poželela da se nađe na Beogradskom Sajmu.
“Mogu vam reći da sam sto puta za mojih 18 dana pakla kada sam se sama borila sa svojom bolešću pomislila da bi mi milon puta bilo bolje da sam na Sajmu, gde postoji medicinski nadzor, bilo kakva terapija, skuvan ručak. Ja nisam bila u stanju ni čaj sebi da skuvam, a kamoli da odem u prodavnicu po hranu. Jeli smo šta smo imali jer ja kao zdravstveni radnik nisam mogla da dozvolim da bilo ko od mojih ukućana izađe napolje i time izloži ostale građane mogućnošću da budu zaraženi.”
“Zato mislim da je Sajam, koliko god to našem narodu zvučalo čudno, idealan protokol da se oni koji su prenosioci virusa izoluju da bi se zaštitilo ostalo stanovništvo. Takođe, tamo imaju osnovnu brigu i medicinski nadzor što olakšava život bolesnika.”
Nina je dodala da je informacija da će se deca u Francuskoj možda vratiti u škole za manje od mesec dana izazvala veliko negodovanje građana.
“Svaki izgubljeni dan ZNAČI ŽIVOT”: Ispovest “nultog pacijenta” iz Srbije koji je POBEDIO KORONU!
“Juče nam je rečeno da će deca najverovatnije krenuti u škole 11. maja, što je izazvalo veliko negodovanje naroda. Ne prihvatamo da nas puste na ulice ili u škole dokle god to ne bude bezbedno za svo stanovništvo.”
Simeunović ističe da su građani u Francuskoj “dve nedelje molili” da se zatvore škole i tržni centri.
“Mi se u Francuskoj trenutno nalazimo u piku epidemije! Došlo je do preokupiranosti kapaciteta bolnica, što je dovelo do “eksplozije” broja mrtvih i osoba na reanimaciji. Građani smatraju da smo jako kasno stavljeni u izolaciju, da je trebalo reagovati ranije i rigoroznije. Trebalo je da građani više poštuju propise o slobodi kretanja, da se još manje izlazi iz kuće. Mi smo ovde u Francuskoj praktično dve nedelje vapili i molili da nas što pre zatvore: škole, posao, tržne centre i sva mesta gde dolazi do većeg okupljanja građana. Parkovi su zatvoreni, šetališta takođe, pristup plažama je nemoguć! Sve to poštujemo i kuću napuštamo samo u slučajevima preke potrebe – jednom u pet do sedam dana, maksimalno na sat vremena, samo za najneophodniju nabavku hrane.”
Ona ističe da se svi trude da što manje izlaze iz svojih kuća.
“Niko ne negoduje zbog toga. Šta više, svi se trudimo da napuštamo domove što je ređe moguće. Osobe koje ne poštuju odredbe i koje pod raznim izgovorima često izlaze napolje loše su prihvaćene u društvu. Možda je u pitanju drugačiji mentalitet, ali ovde građani pokušavaju da uvek vide i dobru stranu onoga što je nametnuto propisima.”
Dodaje da veliki problem stvaraju starački domovi u kojima ima mnogo obolelih.
“U staračkim domovima imamo jako puno problema, previše obolelih. Stara lica nemaju tu mogućnost da budu prebačena u bolnice i umiru u domovima zbog nemogućnosti da im se pruže adekvatnije medicinske mere koje pružaju bolnice u reanimacionim blokovima.”
Nina ističe da su lekari često prinuđeni da, usled nedostatka respiratora, biraju čiji će život da spasu.
“Zbog prebukiranosti kapaciteta bolnica i reanimacionih blokova, neretko je slučaj da doktori moraju da biraju čiji je život vredniji. Ukoliko nema mogućnosti da se svi zbrinu, prednost za respirator imaju osobe mlađe od 70 godina.”
Poruka građanima Srbije
Srpkinja iz Francuske ima jasnu poruku za ljude u našoj zemlji.
“NE ŽELIM DA ZARAZIM SVOJU DECU”: Ispovesti medicinskih sestara i doktora POTRESLE svet (VIDEO)
“BIO SAM NAIVAN”: Potresna ispovest profesora koji je oboleo od koronavirusa (FOTO)
“Građanima Srbije bih poručila da u ovom trenutku manje negoduju na propise po pitanju slobode kretanja, koji su još rigorozniji u nekim zemljama Evrope. Mislim da sada nije vreme da negodujemo, ponajmanje da se bavimo politikom. Sada bi trebalo da svi budemo ujedinjeni i disciplinovani! Samo sloga može da nas spasi. Solidarnost bi trebalo da bude na prvom mestu u ovom teškom momentu za čitavu svetsku populaciju.”
Ona je apelovala na sve, a najviše na penzionere, da ne izlaze iz domova i da poštuju propisane mere.
“Zato molim građane Srbije, a posebno penzionere, da ostanu u svojim kućama. Takođe, apelujem na sve građane da poštuju propisane mere i ne napuštaju svoje domove bez preke potrebe. Pogledajte dokle su došle Italija, Španija i Francuska. Neka vam to bude uvid u ono što može da nas snađe ako svojom nedisciplinom dovedemo do prezasićenosti kapaciteta bolnica i totalnog kolapsa zdravstva!”
Na kraju, podvlači da je važno da budemo solidarni sa zdravstvenim radnicima koji se, kako navodi, nalaze u neprestanoj borbi.
PRELEŽALI SU KORONU! Tročlana porodica iz Beograda izborila se sa smrtonosnim virusom!
“Poštujte te doktore koji se bore za živote svih građana. Svaki put kad želite da napustite kuću samo da biste se prošetali, razmislite u tom trenutku kako je onima koji provode 12 sati dnevno u skafanderu. Da li su vaše potrebe da prošetate veće od potreba onih koji su čitav dan u skafanderu i neprekidnoj borbi i stresu?! Budite solidarni, tapšite u 20h vašim herojima, ali pokušajte da svojom samokontrolom i disciplinom smanjite izlazak iz kuće na neophodni minimum, jer samo tako ćemo svi zajedničkim snagama smanjiti broj obolelih u bolnicama. Znam da je teško provesti čitav vikend zatvoren u kući, ali zamislite kako je provesti 12 sati u skafanderu! Nađite sebi zabavu, imate internet, TV, svoju porodicu. Nemojte dozvoliti da se sve to pretvori u nešto još gore: da vikend u kući i punom komforu preraste u 2-3 nedelje u bolnici! Pokušajte da vidite i bolju stranu medalje i pobedićete kao šampioni!”, zaključuje Nina.
Piše: Nataša Marjanović
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (1)
JA SAM 65+ I POSTOVALA BIH SVAKU MERU IZOLACIJE, ALI TREBA DA NAM SE DOZVOLI SAT U DOBA KAD MOZE DA SE KUPI NESTO I ODE U APOTEKU. MLADI SE NE DRZE BAS MERA ALI RODITELJI SA MALOM DECOM BAS SU SE DRZALI, NEMA IH U PARKOVIMA. SVI SMO SVESNI OPASNOSTI I SVE CEMO URADITI DA SE NE ZARAZIMO. STRAHUJEMO I ZA NASU DECU I NJIHOVU DECU.