Klinički psiholog Endru Fuler u svojoj knjizi “Psihologija genija” koristi zanimljivu “teoriju buva” da objasni zašto dete, uprkos svojim prirodnim sposobnostima, sabotira samo sebe.
Veliki broj dece nastoji da pruži sve od sebe kako bi neki zadatak obavilo kako treba, a kada u tome ne uspeju, osećaju se malodušno i postiđeno.
Fuler u pomenutom delu navodi kako buve imaju prirodnu sposobnost da skaču do visine 100 puta veće od njihove. Međutim, ako buve stavite u kutiju sa staklenim poklopcem, nakon nekoliko dana, one će nakon toga skakati do visine poklopca, čak i kada ga uklonite.
Deca zaboravljaju za šta su sposobna, najčešće iz dva razloga. Prvi se tiče okruženja u kom dete odrasta, odnosno porodice i škole. Roditelji i nastavnici ne pridaju dovoljno pažnje razvoju njihovog umeća i talenta, onoga za šta su deca sposobna i što im dobro ide, već se više trude da pomognu deci da prebrode svoje nedostatke. Pored toga, okruženje detetu ne dozvoljava da pokaže a šta je sve sposobno i da razvija svoje talente kako bi iz njih izvuklo maksimum.
Kako biste pomogli svom detetu, obratite pažnju na način na koji govori o sebi i svojim obavezama. Da li se više usresređuje na svoje mogućnosti ili na prepreke koje stoje pred njim? Pozitivno razmišljanje je ključ svega, a ako se dete neprestano fokusira na svoje nedostatke, počeće da veruje da neke stvari jednostavno nije sposobno da uradi i da nešto ne može da nauči, što nije istina.
Svakako, pojedina deca će teže savladati neke školske predmete, ali to nije znak da ona za njih nisu sposobna i da apsolutno ne mogu da ih nauče. Objasnite svom mališanu da se i druga deca osećaju slično i da će vežbom postići određene rezultate. Dakle, naučite dete da se fokusira na svoje mogućnosti, a ne na strah ili težinu zadatka.
Naučite dete da koristi životna iskustva i objasnite mu da svaki neuspeh može biti dragocena lekcija. Naučite ga da iz svake greške koju napravi i poraza koji doživi, treba da shvati šta je do toga dovelo, pa kada pokuša ponovo, neka izbegava te greške.
Neka deca, iako veoma nadarena i sposobna, imaju strah od rizika i neuspeha, a za svaki neuspeh koji doživi, dete krivi isključivo sebe.
Tu opet nastupate vi. Na vama je da mu objasnite da ponekad okolnosti zaista diktiraju ishod. Zatim, vratite se na greške i porazgovarajte sa detetom da li se zaista dovoljno posvetilo rešavanju određenog zadatka ili učenju. Pokušajte zajedno sa njim da shvatite šta je dovelo do lošeg rezultata.
Kako dete ne bi izgubilo motivaciju da se trudi i da ponovo pokuša, uvek mu budite podrška. Objasnite mu da se neuspesi događaju i naučite ga dobro poznatoj mantri: Nikad poraz, uvek lekcija.
Takođe, deca umeju da shvate svoje neuspehe na emotivnom nivou, kada se u njima stvori strah da će biti predmet osude ili manje voljeni zbog svog neuspeha. Objasnite mu da to nikako nije slučaj.
Možete da isprobate sa njim neke inovativne i kreativnije metode učenja koje će mu možda više odgovarati. Neka vaše dete postane svesno svojih mogućnosti, kao i toga da jedan manji poraz ne karakteriše njihovu ličnost i osobine, već splet okolnosti na koje dete i ne može potpuno da utiče, ali treba da se potrudi da ih preokrene u svoju korist.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)