Danas je 107. dan rata u Ukrajini. Predsednik ove zemlje Volodimir Zelenski objavio je sinoć vesti iz jugoistočnog regiona Zaporožja o tome da ukrajinske snage uspevaju da se suprotstave ruskim trupama.
U video obraćanju Zelenski je rekao i da ukrajinske snage postepeno napreduju u oblasti Harkova, istočno od Kijeva.
23:18 – Poginuo ukrajinski ratni izveštač
Aleksij Čubašev, vojni dopisnik, autor i voditelj rijalitija „Regrut UA“, poginuo je na liniji fronta. Aleksij je takođe bio šef “Vojske FM” i “Vojne televizije Ukrajine”.
22:20 – Granatirano 16 naselja u DNR sa 360 projektila
Narodna milicija Donjecke Narodne Republike je saopštila da je ukrajinska vojska u protekla 24 sata gađala 16 naselja u DNR sa više od 360 projektila iz višecevnih bacača raketa „Grad“ i „Uragan“, kao i iz minobacača kalibra 120 milimetara.
Poginulo je troje civila, 16 je ranjeno, 27 stambenih objekata je oštećeno i četiri objekta civilne infrastrukture.
21.50 – Granatiran Volčansk u trenutku podele humanitarne pomoći
Ukrajinske trupe otvorile su vatru na grad Volčansk koji su oslobodile ruske trupe u Harkovskoj oblasti u trenutku izdavanja humanitarne pomoći, povređena su odrasla osoba i dete, saopštilo je Ministarstvo komunikacija Luganske Narodne Republike.
21:36 – Vlada je usvojila uredbu o istupanju Rusije iz Svetske turističke federacije
20:05 – Ukrajinci ispaljuju salve na Donjeck
Regija Kujbišev je trenutno pod vatrom. U 19:29 ispaljeno je 10 raketa iz MLRS BM-21 “Grad” iz Pervomajskog.
19:23 – Raketirana Gorlovka
Ukrajinske trupe u 17.20 (vreme se poklapa sa moskovskim vremenom) ispalile su deset raketa iz VBR Grad na grad Gorlovka u Donjeckoj Narodnoj Republici, saopštilo je predstavništvo DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.
Los nazis continúan atacando en Donetsk, Makeevka, Gorlovka y Yasinovataya. Disparan desde el MLRS, así como los calibres 152 y 155.
Cuatro personas murieron solo en la mañana. Se sabe de seis heridos.
El bombardeo de las ciudades pacíficas continúa en el contexto de las pic.twitter.com/eM4RK84zNI
— Bryl2010 (@bryl2010) June 10, 2022
18:42 – Granatiran Donjeck
Ukrajinske trupe u 15.50 časova (po moskovskom vremenu) ispalile su tri granate „NATO“ kalibra 155 milimetara na Vorošilovski okrug Donjecka, saopštilo je predstavništvo Donjecke Narodne Republike u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.
17:20 – Rodion Mirošnik: Polaganje oružja ili predaja
Ambasador samoproglašene Luganske Narodne Republike u Moskvi Rodion Mirošnik izjavio je da ukrajinski miltanti u fabrici Azot u Severodonjecku traže način za pregovore, kao i da su putevi za njihovo povlačenje presečeni.
Mala grupa ukrajinskih formacija na tlu hemijske fabrike Azot više ne može da napusti oblast. Svi putevi za povlačenje su im odsečeni.
Pojedini predstavnici militanata pokušavaju da stupe u kontakt sa savezničkim snagama, iznose neke uslove. Objašnjeno im je da nikakvi uslovi neće biti prihvaćeni. Samo polaganje oružja i predaja”, naveo je Mirošnik na svom Telegram kanalu, prenela je agencija RIA Novosti.
16:09 – Kadirov je pročitao pesmu o Ukrajini
Lider Čečenije Ramzan Kadirov u stihu je poslao poruku Ukrajincima i poručio im da se urazume.
16.01 – Ceo Lugansk postaje ruski kada padnu ova dva grada?
Rusija nastoji da nađe slabe tačke u ukrajinskoj odbrani u blizini reke Severski Donjec u istočnoj Ukrajini, izjavio je danas portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Oleksandr Motuzjanik.
On je za ukrajinsku televiziju rekao da ruske snage nisu odustale od pokušaja pokretanja jurišnih operacija u toj oblasti, prenosi Rojters.
Ako Rusija zauzme gradove Severodonjeck i Lisičansk na Severskom Donjecu, držaće ceo Lugansk, jednu od dve oblasti u regionu Donbasa u kome Moskva podržava dve samoproglašene separatističke republike, navodi britanska agencija.
15.26 – I Švajcarska uvela šesti paket sankcija Rusiji
Švajcarska, zemlja koja nije članica Evropske unije, podržala je šesti paket sankcija Rusiji i Belorusiji, uključujući i emgargo na izvoz ruske sirove nafte, saopštila je danas vlada na zvaničnom sajtu.
– Od 10. juna, Savezno veće se složilo sa odlukom da se usvoje nove sankcije EU protiv Rusije i Belorusije – navodi se u saopštenju.
Takođe, vlada je “odobrila sankcionisanje još 100 ruskih i beloruskih pojedinaca i preduzeća”, dodaje se, uz napomenu da je lista identična kao EU.
Šesti paket sankcija EU prema Rusiji, usvojen 3. juna, uključuje naftni embargo na sirovu naftu i određene prerađene naftne derivate iz Rusije.
15.17 – Raketni napad na vojni aerodrom Dnjepar
Vazdušno-kosmičke snage Rusije su raketnim udarom uništile ukrajinsku avijaciju stacioniranu na aerodromu Dnjepar, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
15.15 – Snage DNR napreduju ka Slavjansku
Jedinice Donjecke Narodne Republike približavaju se Slavjansku, saopštio je u Telegram kanalu štab teritorijalne odbrane DNR.
14.35 – Tras: Smrtna presuda Britancima kršenje Ženevske konvencije
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras izjavila je danas da presude protiv dvojice Britanaca osuđenih na smrt na istoku Ukrajine predstavljaju kršenje Ženevske konvencije.
“Presuda protiv njih je grubo kršenje Ženevske konvencije”, navela je Tras na Tviteru posle razgovora sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, preneo je Rojters.
Ona je razgovarala na temu kako da se pojačaju napori za oslobađanje ratnih zarobljenika na proruskim teritorijama u Ukrajini.
14.15 – Snimak požara
Snimak velikog šumskog požara, koji je nastao kao rezultat granatiranja od strane Oružanih snaga Ukrajine, između Severodonjecka i Rubižna.
13.58 – NATO: Ne vidimo vojnu pretnju za Finsku i Švedsku od Rusije
Zamenik generalnog sekretara NATO Mirćea Džoana rekao je danas da ne vidi neposrednu vojnu opasnost po Švedsku i Finsku iz Rusije i uveren je da će članice koje teže ulasku u Severnoatlansku alijansu uspeti da se priključe uprkos protivljenju Turske.
Finska i Švedska su aplicirale za članstvo u NATO prošlog meseca, kao odgovor na ruski napad na Rusiju, ali ih je stopirala Ankara, koja ih optužuje da podržavaju i pružaju utočište kurdskim militantima i ostalim grupama koje Turska smatra terorističkim.
– Sigurni smo da će Švedska i Finska ući u naš savez. Saveznici su zabrinuti, ali i Turska ima neke zabrinutosti koje su legitimne kada je reč o teroristima – dodao je DŽoana na Samitu demokratije u Kopenhagenu.
Švedska i Finska su navele da osuđuju terorizam i da su otvorene za dijalog.
Upitan za bezbednostne garancije nordijskim zemaljama dok ne postanu članice NATO, DŽoana je rekao da ne vidi pravi rizik za Finsku i Švedsku od Rusije.
– Ne vidimo znakove iz Rusije da ima kapacitete ili nameru da u ovom trenutku bude vojno agresivna protiv ove dve zemlje. Možemo da tretiramo ovaj period uz povećani oprez, ali ne vidimo stvarni rizik sa vojnog stanovišta za Finsku i Švedsku – naglasio je Džoana.
13.36 – EU: Porast ukrajinskog izvoza žitarica
Ukrajinski izvoz žitarica raste i sada je dostigao gotovo dva miliona tona mesečno, izjavio je danas poverenik EU za poljoprivredu Januš Vojčehovski.
– Prema informacijama iz Ukrajine, izvoz žitarica postepeno raste i trenutno se približava količini od dva miliona tona mesečno – naveo je Vojčehovski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim ministrom poljoprivrede Henrikom Kovalčikom.
Ukrajina je glavni izvoznik žitarica u Afriku i na Bliski istok, a prekid ovih isporuka zbog sukoba u toj zemlji izaziva rast cena i međunarodnu prehrambenu krizu.
12.43 – U Rusiji otvaranje Mekdonalds restorana pod novim imenom
U Rusiji će se u nedelju nekadašnji restorani američke kompanije Mekdonalds ponovo otvoriti pod novim brendom i vlasništvom, više od tri decenije nakon dolaska veoma popularnog zapadnog lanca brze hrane u ovu zemlju.
Ponovno pokretanje poslovanja je predviđeno na Dan Rusije, državni praznik kojim se proslavlja nezavisnost zemlje, na istoj udarnoj lokaciji na Puškinovom trgu u Moskvi gde je Mekdonalds prvi put otvoren u Rusiji u januaru 1990. godine.
Početkom 1990-ih, dok se Sovjetski Savez raspadao, Mekdonalds je postao oličenje odmrzavanja hladnoratovskih tenzija i bio način za milione Rusa da se sretnu sa američkom hranom i kulturom, dok je izlazak brenda sada snažan simbol još jednog razlaza Rusije i Zapada.
Kompanija Mekdonalds je obustavila rad svih 850 svojih restorana u Rusiji 14. marta, ubrzo nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, a 16. maja je multinacionalni gigant, najavio povlačenje iz Rusije.
Posredovanjem ruskog Ministarstva industrije i trgovine, korporacija je prodala svoje poslovanje Aleksandru Govoru, jednom od svojih lokalnih vlasnika licence.
Restorani brze hrane, koji će zameniti Mekdonalds u Rusiji, odabrali su novi logo, a zaštitni znak će predstavljati glavni simboli nekadašnjeg giganta brze hrane: dva štapića žutog prženog krompira i žuto-narandžast hamburger na zelenoj pozadini.
Ponovno otvaranje će u početku obuhvatiti 15 lokacija u Moskvi i okolnom regionu, dok ime novog lanca ostaje strogo čuvana tajna.
Današnja promena imena aplikacije “Mekdonalds” u “Majburger” izazvala je izvesne rekacije na internetu, ali je portparol lanca saopštio je da je to samo privremeno rešenje.
Govor je saopštio da planira da proširi novi brend na 1.000 lokacija širom zemlje i ponovo otvori sve restorane lanca u roku od dva meseca, a svi zaposleni će zadržati posao “pod istim uslovima” najmanje dve godine.
12.03 – “Žestoke ulične borbe” u Severodonjecku
U gradu Severodonjecku, na istoku Ukrajine, se vode “žestoke ulične borbe”, napisao je na Telegramu ukrajinski guverner Luganske oblasti Serhij Hajdaj.
– Mi iscrpljujemo neprijatelja – naglasio je Hajdaj i dodao da ukrajinske snage i dalje kontrolišu centralne delove Luganska.
Zauzimanje Severodnjecka i susednog Lisičanska stavilo bi ceo Lugansk pod rusku kontrolu, a ova oblast čini polovinu Donbasa koji je trnutno u fokusu ratnih napora Moskve.
Hajdaj je u četvrtak izjavio da su ukrajinske trupe potisnute na periferiju grada, a Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je jutros da Rusija kontroliše veći deo Severodonjecka, ali da njene snage slabije napreduju u pokušajima da opkole šire područje sa severa i juga.
11.37 – Kijev: Rusija juriša na odbranu kod reke Severski Donjec
Rusija nastoji da nađe slabe tačke u ukrajinskoj odbrani u blizini reke Severski Donjec u istočnoj Ukrajini, izjavio je danas portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Oleksandr Motuzjanik.
On je za ukrajinsku televiziju rekao da ruske snage nisu odustale od pokušaja pokretanja jurišnih operacija u toj oblasti.
Ako Rusija zauzme gradove Severodonjeck i Lisičansk na Severskom Donjecu, držaće ceo Lugansk, jednu od dve oblasti u regionu Donbasa u kome Moskva podržava dve samoproglašene separatističke republike.
– Strateški cilj Rusije je potpuno uništenje Ukrajine. Neće nam dozvoliti da živimo u miru. Ruska Federacija želi da potpuno uništi ukrajinsku državnost i da ovde postavi vladu koju može da kontroliše – rekao je Motuzjanik.
Rusija je ranije demantovala takve tvrdnje i saopštila da je njena “specijalna vojna operacija” u Ukrajini namenjena razoružanju i “denacifikaciji” zemlje, dok Kijev i njegovi saveznici nazivaju invaziju ničim izazvanim agresorskim ratom.
Motuzjanik je još rekao da je situacija mirnija u južnoj Ukrajini, gde Rusija pokušava da nametne svoju vlast na delu okupirane teritorije koja se proteže kroz oblasti oko Hersona i Zaporožja.
11.27 – Kompanija Amazon čuva podatke ukrajinske vlade
Kompanija Amazon veb servisis – AVS, je pomogla ukrajinskim ministarstvima i privatnim kompanijama da prenesu više od 10 petabajta podataka u računarski oblak – cloud, nakon početka sukoba u Ukrajini.
– AVS će preneti i više od do sada prenetih 10 petabajta – 10 miliona gigabajta, osnovnih podataka iz 27 ukrajinskih ministarstava, 18 univerziteta, najveće ukrajinske škole za daljinsko učenje K-12 – koja služi stotinama hiljada raseljene dece, i desetina preduzeća iz privatnog sektora. Trenutno postoji 61 migracija podataka ukrajinske vlade na AVS, a očekuje se da će ih biti još – saopštila je kompanija Amazon.
Migracija podataka je izraz koji podrazumeva proces premeštanja podataka iz jednog sistema ili logičke particije u drugi.
Pre sukoba sa Rusijom, ukrajinski zakon je nalagao da se se određeni državni podaci i odabrani podaci iz privatnog sektora čuvaju na serverima koji se fizički nalaze u Ukrajini.
Nedelju dana pre nego što je ruska vojska započela svoje akcije u Ukrajini parlament te zemlje je usvojio zakon kojim se dozvoljava premeštanje vladinih podataka i podataka privatnog sektora u računarski oblak.
Da bi to postiglo, ukrajinsko rukovodstvo je objavilo javni poziv za pomoć, a Amazon veb services – AVS, bio je među prvim organizacijama koje su se javile da pomognu.
Tri dana nakon početka sukoba stručnjaci AVS-a počeli su da prenose podatke na svoj robustan računarski i skladišni hardver.
– AVS je počastvovan što radi zajedno sa ukrajinskom vladom i drugim privatnim i javnim organizacijama kako bi pomogao narodu Ukrajine – saopšteno je iz Amazona.
10.55 – Kijev: Potrošili smo skoro svu artiljerisku municiju
Portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki rekao je danas da su ukrajinske snage potrošile skoro svu svoju artiljerijsku municiju i da se oslanjaju na oružje sa Zapada.
– Ovo je sad artiljerijski rat, a mi gubimo kada je reč o artiljeriji – rekao je Skibicki za Gardijan i naglasio da “sada sve zavisi od toga šta Zapad daje Ukrajini”.
Skibicki je dodao da Ukrajina ima jedan komad artiljerijskog oruđa na svakih 10-15 ruskih, dok su zapadni partneri Ukrajini dali “oko 10 odsto onoga što imaju”.
Prema njegovim rečima, Ukrajina dnevno troši 5.000 do 6.000 komada artiljerijske municije.
– Skoro smo potrošili svu našu artiljerijsku municiju i sada koristimo NATO standardne granate kalibra 155 – rekao je Skibicki.
09.36 – Blinken: Zabrinuti smo zbog fiktivnog procesa i smrtne kazne
Američki državni sekretar Entoni Blinken izrazio je danas zabrinutost zbog smrtne presude dvojici Britanaca i jednom Marokancu, koju je izrekao sud samoproglašene Donjecke Narodne Republike – DNR.
– Ozbiljno smo zabrinuti zbog fiktivnog procesa u kojem su osuđeni legitimni borci, koji su služili u Oružanim snagama Ukrajine – napisao je Blinken na Tviteru.
On je pozvao Rusiju i “njene satelite” da poštuju međunarodno humanitarno pravo, uključujući ljudska prava i zaštitu koja se pružaju vojnim zarobljenicima.
Vrhovni sud samoproglašene DNR osudio je juče na smrt dvojicu britanskih državljana i jednog Marokanca zbog, kako je navedeno, učešća u neprijateljstvima na strani ukrajinskih oružanih snaga u svojstvu plaćenika.
Dan ranije Vrhovni sud DNR je objavio da su Britanci Šon Piner i Ejden Aslin i državljanim Maroka Saudun Brahim, koji su ratovali na strani Ukrajine, delimično priznali krivicu.
Oni su se predali u Marijupolju sredinom aprila.
09.13 – Francuzi tvrde: Agenti FSB sakupljaju Putinov izmet i mokraću nakon putovanja
Agenti Ruske Federalne službe bezbednosti – FSB, koji prate Vladimira Putina u inostranstvu prikupljaju njegovu mokraću i izmet, pa ih dostavljaju u Moskvu, tvrdi francuski Paris Match.
Pretpostavlja se da to rade kako bi prikrili informacije o mogućim Putinovim bolestima.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
08.20 – Otvoren prvi drumski most između Rusije i Kine
U gradu Blagoveščensk u ruskoj Amurskoj oblasti otvoren je prvi drumski most između Rusije i Kine, preko reke Amur, koji je dužine 1.080 metara.
Teretni saobraćaj počeo je na međunarodnom drumskom mostu, koji povezuje Blagoveščensk sa gradom Heihe u Kini.
Ceremonija je održana putem telekonferencije iz studija u Moskvi, Vladivostoku, Pekingu, lokacija u Blagoveščensku i Heiheu, a guvereneri Amurske oblasti i kineske provincije Hejlungđang Hua Čangšeng bili su na suprotnim obalama.
Izgradnja graničnog prelaza Blagoveščensk-Heihe preko Amura počela je u decembru 2016. godine u Blagoveščenskom okrugu Amurske oblasti i obavljena je istovremeno sa obe obale.
Planirano je da most bude otvoren u novembru 2020. godine, ali je zbog teške epidemiološke situacije puštanje u rad objekta odloženo.
Izgradnja mosta koštala je 19 milijardi rubalja.
Dužina mosta je 1.080 metara, a prema projektu, preko njega će svakog dana moći da prođe 630 kamiona, 164 autobusa i 68 automobila.
07.50 – Ukrajina: Istraga o nezakonitom izricanju presude u Donjecku
Ukrajinski državni javni tužilac Irina Venediktova saopštila je da je pokrenuta pretpretresna istraga o izricanju presude dvojici Britanaca i jednom Marokancu koji su se borili na strani Kijeva i zbog toga osuđeni na smrt u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici – DNR.
– Ukrajina je već pokrenula pretpretresnu istragu o ovoj činjenici i preduzeće sve mere da pozove na odgovornost sve umešane u te nezakonite radnje – napisala je ona na Fejsbuku.
Ejden Aslin (28) iz Notingemšira, Šon Piner (48) iz Bedfordšira i marokanski državljanin Saudun Brahim koje su zarobile ruske snage u Ukrajini osuđeni su juče na smrt na sudu u samoproglašenoj DNR na istoku Ukrajine.
Njima je suđeno zato što su učestvovali u neprijateljstvima kao plaćenici koje su angažovale ukrajinske oružane jedinice.
Kancelarija glavnog tužioca DNR je ranije saopštila da njihova svedočenja dokazuju krivicu za “plaćeničke aktivnosti i činjenje radnji u cilju preuzimanja vlasti i svrgavanja ustavnog poretka DNR”.
Vrhovni sud DNR juče je objavio da su Britanci Piner i Aslin i državljanim Maroka Bragim delimično priznali krivicu, proglasio ih krivima i osudio ih na smrtnu kaznu.
Trojica muškaraca su izjavila da će se žaliti na odluku ,a njihovu žalbu i razmotriće Vrhovni sud DNR.
Lider samoproglašene DNR Denis Pušilin izjavio je da postoji mogućnost pomilovanja dvojice britanskih državljana i Marokanca.
– Da, naravno, postoji takva mogućnost, ali pitanje pravde je takođe u vazduhu. Znam stav građana republike u vezi sa ovim kriminalcima – poručio je Pušilin.
07.26 – Pentagon: Ukrajina nema programe biološkog i hemijskog oružja
Ukrajina nema programe biološkog, nuklearnog ili hemijskog oružja, saopštio je Pentagon.
U saopštenju sa navodi i da su SAD u poslednjih 20 godina podržale 46 različitih civilnih laboratorija i zdravstvenih centara u Ukrajini u okviru mirovnih programa.
SAD su, takođe, sarađivale na poboljšanju ukrajinske biološke bezbednosti i nadzoru bolesti vezanih za zdravlje ljudi i životinja.
Posao koji se često sprovodi u partnerstvu sa spoljnim organizacijama, kao što su Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE), rezultirao je sigurnijim i efikasnijim nadzorom i otkrivanjem bolesti, navodi se u dokumentu.
Napominje se da su ukrajinski naučnici delovali u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i normama u objavljivanju rezultata istraživanja, u partnerstvu sa kolegama iz sveta i organizacijama, te da su svoja istraživanja učnili dostupnim i drugima.
BONUS VIDEO
Jos jedan dokaz (milioniti) da pokusavaju da tretiraju ostatak sveta kao idiote.