Nema države u Evropi koja je ostala imuna na inflaciju, što je reč zbog koje svakog Srbina, čim je čuje, hvata jeza. Podstaknuta pre svega drastičnim poskupljenjem energenata, inflacija pogađa svakoga, od građevinara u Italiji, preko prodavačica u Poljskoj, do mesara u Turskoj. Upravo zbog inflacije, izgradnja kružnog toka koji bi trebalo da smanji broj saobraćajnih nesreća na raskrsnici kod Milana poznatoj po mnogim nezgodama obustavljena je. Posao miruje jer su asfalt, cevi i beton postali previše skupi. Izvođač radova Edoardo Ronconi je očajan.
– Bojimo se da ove godine uopšte nećemo moći da radimo. Zatvaramo sva naša gradilišta – kaže italijanski preduzetnik.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Firma je još u martu obustavila radove na poludovršenom kružnom toku, a otad je rat u Ukrajini dodatno podstakao poskupljenja.
CENE NAFTE I GASA GLAVNI POKRETAČI INFLACIJE
Rastuće cene nafte i gasa glavni su pokretači inflacije u Evropi, koja se u velikoj meri oslanja na ruske energente za proizvodnju električne energije i snabdevanje industrije. Očekuje se da će se inflacija na nivou Evropske unije ove godine popeti na gotovo sedam procenata. Promene na svojoj koži osećaju čak i oni kojima je za život potrebno malo. Jedna od njih je i Poljakinja Aline Černik. Prodavačica iz Varšave drži kokoške kako ne bi morala da kupuje jaja. Jer cena hrane je, kaže, već porasla za 150 odsto. Osećaj beznađa širi se pre svega među onima koji ionako malo zarađuju.
– Uvek sam bila pozitivna, ali trenutno ne vidim svetlo na kraju tunela. Moram da stegnem kaiš. Voće i povrće kupujem da mojoj deci ništa ne bi nedostajalo, ali ja sama to ne jedem – kaže Čehinja Eva Fuhsova, koja sa svoje troje dece živi u gradiću Mjesto Touškov u blizini Plzenja.
POTROŠAČI UZDRŽANI
Inflacija se posebno oseća u zemljama centralne i istočne Evrope koje su blizu ratnog područja. Češka je u aprilu zabeležila rast cena od 14,2, a Poljska od 12,3 odsto. Ali i u Grčkoj je inflacija tog meseca bila 10,8 procenata. Poseban slučaj je Turska, čija je valuta prošle godine izgubila 44 odsto vrednosti u odnosu na dolar. Bajram Koza, mesar iz Istanbula, kaže da mu je prodaja pala za petinu.
– Čak i u bogatoj četvrti Čankaja ljudi više ne kupuju ono što im treba, već ono što sebi mogu da priušte. Oni koji su do sada kupovali dva kilograma mlevenog mesa sada uzimaju najviše kilogram. Bojim se da nećemo izdržati. Inflacija, naravno, pogađa i turističke radnike, koji su jedva dočekali oporavak nakon dvogodišnje pauze zbog pandemije. Paris Parasos, vlasnik ribljeg restorana na grčkom ostrvu Rodosu, kaže da mora da podigne cene jer su jestivo ulje i troškovi za energiju znatno povećani. U Poljskoj se potrošači žale da su cene hleba porasle za trećinu. Čak i iz Belgije javljaju da neki tamošnji pekari više ne mogu da plaćaju svoje radnike.
– Poznajem pekare koji rade 13 ili 14 sati dnevno kako bi preživeli i otplatili dugove. Možemo da izdržimo neko vreme, ali kada čujem od uprave Svetske banke da bi tako trebalo da bude sve do 2024, onda se pribojavam da nećemo uspeti – kaže Alber Denonsin, predsednik udruženja pekara francuskog govornog područja Belgije.
Piše: Nikolina Marić
Ovu i druge aktuelne vesti možete pročitati u štampanom izdanju Objektiva za 27. maj.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)