Dugo se o fenomenu mediteranske ishrane govori kao o najzdravijem režimu ishrane i odličnom balansu hranjivih namirnica, koji obezbeđuje dobro zdravlje.
U pitanju su prevashodno stvari koje spadaju u tradicionalne namirnice zemalja koje se nalaze oko Mediterana, odakle i potiče ime ovog režima ishrane.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
To su predeli Grčke, Italije, Španije i Francuske, a sama ishrana ima nekoliko varijacija, u zavisnosti od regiona koji se posmatra.
Ipak, moguće je povući zajedničke karakteristike, a to su velika količini povrća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, ribe i maslinovog ulja, koje se može smatrati i simbolom ovog načina ishrane. Sa druge strane, učestalost konzumiranja mlečnih, a pogotovo mesnatih proizvoda, poprilično je mala.
Od Drugog svetskog rata do danas, sprovedena su brojna istraživanja na temu zdravog života i ishrane. Rezultati ukazuju na to da ovaj način ishrane zaista ima udela u dužini i kvalitetu života pomenutih zemalja, odnosno naroda. Brojne studije pokazuju krajnje pozitivne rezultate.
Nekoliko istraživanja, koje je sproveo “The New England Journal of Medicine” ukazalo je na pozitivan učinak ovog režima ishrane na dužinu života kod 22.000 Grka.
Ovaj medicinski časopis, objavio je i rad koji govori kako mediteranska ishrana ima uticaj na prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Rezultati su pokazali da oni koji su se hranili mediteranskom ishranom mnogo ređe boluju od kardiovaskularnih bolesti nego oni koji su se hranili redukovanom ishranom. Ova studija, zajedno sa brojnim drugim, pokazala je da je mediteranska ishrana sjajna prevencija protiv koronarnih bolesti.
“British Journal of Cancer” objavio je nekoliko radova na temu kako mediteranska ishrana može da utiče i na prevenciju raka. Prema tim radovima, žene koje praktikuju ovaj način ishrane imaju 57% manje šanse da obole od raka materice. Slično tome, tim italijanskih naučnika je sproveo istraživanje koje je pokazalo mediteranska ishrana može da smanji i mogućnost pojavljivanja najsmrtonosnijeg oblika raka kože, malignog melanoma.
Šta podrazumeva mediteranska ishrana?
Mediteransku ishranu odlikuje velika količina povrća. Ono treba da se nađe na vašem stolu svakodnevno, u velikim količinama. Za prostor Mediterana, karakteristične su namirnice poput paradajza, luka, krastavaca, kelja, maslina, šargarepe, spanaća, brokolija…
Voće se takođe nalazi na dnu piramide, što znači da ga treba konzumirati svakodnevno. To ne znači da voće može da zameni redovan obrok, već da treba da bude njegov sastavni deo, ili da predstavlja zamenu za poslastice.
Blagotvorno dejstvo na organizam ima sveže voće poput banane, smokve, datulje, grožđe, dinje…
Mediteranska ishrana podrazumeva i upotrebu različitih vrsta pasulja, suncokreta, graška, oraha i orašastih plodova, poput badema i lešnika. Ono što je posebno dobro kod ovih namirnica, jeste i što dugo drže sitost.
Zdravlju pogoduju i integralne žitarice kao što su celo zrno pšenice, ječma, heljde i zoba. Takođe, ne treba izostaviti ni kukuruz i braon pirinač. Ove namirnice, međutim, ne treba konzumirati u svakom obliku, već na zdrav način.
Maslinovo ulje predstavlja srž mediteranske ishrane i njen najvažniji i najpoznatiji deo. Poznato je da stanovnici oko Sredozemlja, koji koriste maslinovo ulje, manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Najzdravije je ako se konzumira u dinstanim jelima ili kao preliv za salatu.
Organsko, devičansko maslinovo ulje, najbolji je izbor.
Mediteranski sirevi su poznati po ukusu, ali i po zdravlju. Mediteranska ishrana obiluje sirevima, jogurtom, grčkim jogurtom i drugom mlečnom hranom. Kod mlečnih proizvoda, važna je umerenost i ne preporučuje se njihova svakodnevna upotreba.
Morski plodovi i različite vrste ribe, takođe treba da budu deo vaše ishrane.
Iako belo meso i jaja predstavljaju važne izvore proteina, što znači da su važni u ishrani, njih ne treba konzumirati prečesto. Preporučuje se da se namirnice poput piletine i ćuretine jedu jednom nedeljno.
Što se tiče crvenog mesa, iako ste njegov veliki ljubitelj i iako ono jeste zdravo, ne treba da ga konzumirate često. Najbolje bi bilo da to bude jednom nedeljno, ili čak ređe, jer velika količina ove namirnice može da šteti zdravlju.
Sa slatkišima je priča ista. Trudite se da odolite namirnicama koje sadrže veliku količinu šećera, a ako baš morate, dajte sebi oduška, ne više od jednom nedeljno.
Što se tiče pića, voda treba da vam bude glavni napitak. Mediteranske zemlje su poznate i kao proizvođači vina i ovo piće svakako jeste njen sastqvni deo, ali tu treba da povedete računa o količini. Preporuka je da, s vremena na vreme, popijete čašu vina uz obrok.
Ukoliko želite da praktikujete mediterasnki režim ishrane, najbolje bi bilo da se posavetujete sa nutricionistom ili izabranim lekarom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)