Ruski PVO sistemi su u nedelju uništili dva ukrajinska bombardera Su-24 i jedan helikopter Mi-24 iznad ostrva Zmejni. Premijeri Hrvatske i Kanade, Andrej Plenković i Džastin Trudo, su u nedelju posetili Kijev.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je sinoć da je u školi u istočnom selu Bilohorivka u ruskom bombardovanju ubijeno oko 60 ljudi, koji su se tamo skrivali od granatiranja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
22.43 – Bela kuća: Putinov govor je revizija istorije
Bela kuća je ocenila dnašnji govor ruskog predsednika Vladimira Putina na paradi povodom Dan pobede kao reviziju istorije i navela da je njegova sugestija da je zapadna agresija dovela do rata u Ukrajini “očigledno apsurdna”.
Obraćajući se novinarima, sekretarka za štampu Bele kuće Dženifer Psaki rekla je da je Putinov govor “revizionistička istorija koja je poprimila oblik dezinformacija”.
Rusija se preventivno oduprla agresiji, to je bila jedina ispravna odluka, izjavio je ranije danas ruski predsednik Vladimir Putin.
On je, u obraćanju na Paradi pobede na Crvenom trgu u Moskvi, rekao da je NATO proširivao vojnu infrastrukturu, da su počele da rade stotine stranih savetnika, da je redovo isporučivano najsavremenije naoružanje iz zemalja NATO.
– Opasnost je svakim danom bila sve veća. Rusija se preventivno oduprla agresiji – to je bila iznuđena, pravovremena i jedina ispravna odluka suverene, jake i nezavisne zemlje – rekao je Putin.
22.19 – Konašenkov: PVO oborio ukrajinski MiG 29, presreo Točku-U
Ruski PVO sistemi oborili su ukrajinski avion MiG-29 i presreli raketu Točka-U i dva projektila Smerč, izjavio je danas predstavnik ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
– Ruski PVO sistemi su tokom dana oborili avion MiG-29 ukrajinskih vazduhoplovnih snaga iznad grada Severodonjecka – rekao je on.
– Ukrajinski projektil Točka-U presretnut je u blizini sela Ivanovka u oblasti Harkov, a dve rakete višecevnog raketnog sistema Smerč presretnute su u oblastima Bolšaja Kamiševaha i Izjum – dodao je Konašenkov.
Istovremeno, šest helikoptera je uništeno tokom noći projektilima Oniks u regionu Odeske, kazao je on.
22.11 – Šolc: Pregovori Rusije i Ukrajine da se nastave i budu konkretniji
Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je danas na nastavak i konkretnije pregovore između Rusije i Ukrajine kako bi se brzo postiglo mirno rešenje.
– Naš zahtev je da se pregovori ponovo pokrenu, da se pregovori Rusije i Ukrajine konkretizuju, da se u njima vrlo brzo postigne dogovor. Ne bi trebalo da sada, posle mnogo hiljada mrtvih ljudi, bude novih razaranja. Naprotiv, sada moramo doći do tačke u kojoj će biti postignut napredak u pregovorima – rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Berlinu, upitan da prokomentariše govor ruskog lidera Vladimira Putina na paradi 9. maja.
Šolc je napomenuo da vojna operacija Ruske Federacije traje već nekoliko nedelja i da je “zbog toga važno da krenemo veoma brzo da okončamo rat”.
– Naši zahtevi su jasni – rat mora biti okončan, oružje mora da se ućutka, želimo da Rusija povuče svoje trupe. U vezi s tim, važno je da nema novog rasta eskalacije. U svakom slučaju, što se teritorije tiče, šta će se zapravo desiti u Ukrajini – to ćemo preciznije videti u narednim danima i nedeljama. Jedno mora biti jasno, da je nemoguće zamisliti da Ukrajina prihvati prisilni mir, situaciju u kojoj će joj biti postavljeni uslovi, koje ona kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu ne može da prihvati – dodao je Šolc.
Krajem februara počele su rusko-ukrajinske konsultacije. Delegacije su održale dva sastanka licem u lice u Belorusiji, nakon čega je odlučeno da se nastave svakodnevno putem videokonferencije.
Krajem marta delegacije su održale još jednu rundu razgovora u Istanbulu.
21.44 – Moldavija poziva na povlačenje vojske Rusije iz Pridnjestrovlja
Moldavija uz pomoć UN poziva na povlačenje ruske vojske sa teritorije Pridnjestrovlja, jer želi da pronađe mirno rešenje sukoba, izjavila je moldavska premijerka Natalija Gavrilica.
– Moldavija koristi platformu UN kako bi tražila povlačenje ruske vojske sa pridnjestrovske teritorije Moldavije i kako bi skrenula pažnju na kršenje ljudskih prava u regionu, koja su pod kontrolom nepriznatog režima. Zbog prisustva ovih tema u rezolucijama UN problem pridnjestrovskog sukoba je na dnevnom redu svetske zajednice – rekla je Gavrilica na brifingu.
Prema njenim rečima, Kišinjev želi da pronađe mirno rešenje za sukob, koje će omogućiti razvoj zemlje u korist svih građana.
Generalna skupština UN u junu 2018. pozvala je Rusiju da povuče svoje trupe iz Pridnjestrovlja.
Rezoluciju su podržale 64 države, 14 je bilo protiv, a još 83 zemlje su bile uzdržane.
Prethodno je predsednica Moldavije Maja Sandu više puta pozvala na povlačenje ruske vojske koja je čuvala skladišta municije u Pridnjestrovlju.
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovništva čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, plašeći se da će se na talasu nacionalizma Moldavija pridružiti Rumuniji.
Godine 1992, nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.
21.07 – Lajen: Napredak sa Orbanom o zabarni ruskih fosilnih goriva
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da je postigla napredak u razgovorima sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom o mogućoj zabrani ruskih fosilnih goriva širom EU.
– Večerašnji razgovor sa premijerom Viktorom Orbanom bio je od pomoći da se razjasne pitanja u vezi sa sankcijama i energetskom bezbednošću – navela je Fon der Lajenova na Tviteru.
– Napredovali smo, ali je potrebno dalje raditi – dodala je ona.
Fon der Lajen je rekla da će sazvati video konferenciju sa drugim zemljama u regionu kako bi ojačali regionalnu saradnju u oblasti naftne infrastrukture.
19.04 – Šmihal: Ukrajina gubi dnevno 170 miliona dolara
Ukrajina gubi 170 miliona dolara svakog dana od kada joj je odsečen pristup moru, a nacionalni izvozni kapacitet je više nego prepolovljen, izjavio je danas ukrajinski premijer Denis Šmihal.
– Devedeset miliona tona poljoprivrednih proizvoda, koje je Ukrajina planirala da izveze u zemlje Azije, Afrike i Evrope je blokirano – rekao je Šmihal u južnom lučkom gradu Odesi, govoreći zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.
Šmihal je kazao da su neki proizvodi izvezeni drumskim putem ili železnicom, ali da su neke druge rezerve ostale u oblastima koje se granatiraju ili ih je zauzela Rusija.
18.47 – Rusija osujetila Ukrajinu da zauzme Zmijsko ostrvo
Kijev je planirao veliku provokaciju – zauzimanje Zmijskog ostrva, ali ga je osujetila ruska vojska i pretrpeo je velike gubitke, izjavio je danas na brifingu general-major Igor Konašenkov, portparol ruskog Ministarstva odbrane.
U međuvremenu, raketne snage i artiljerija Ruske Federacije uništile su oko 400 nacionalista i 48 jedinica vojne tehnike, rekao je Konašenkov.
18.30 – Savet UN za ljudska prava u četvrtak o Ukrajini
Savet UN za ljudska prava održaće u četvrtak posebnu sednicu o navodnom kršenju ljudskih prava od strane Rusije tokom rata u Ukrajini, izjavio je zvaničnik UN.
Kijev je prethodno zatražio od Saveta UN za ljudska prava da održi posebnu sednicu o Ukrajini zbog, kako su naveli, potrebe da Savet razmotri kontinuirano pogoršanje situacije u toj zemlji uključujući navode o masovnim žrtvama u Marijupolju.
Zahtev Ukrajine je podržalo više od 50 zemalja.
U pismu ukrajinske ambasadorke pri UN Jevgenije FIlipenko predsedniku Saveta navodi se da aktuelna situacija zahteva urgentnu pažnju Saveta s obzirom na navode o ratnim zločinima i kršenju ljudskih prava u Buči i drugim oblastima Ukrajine, te na navode o masovnim žrtvama u Marijupolju.
Rusija negira napade na civile u Ukrajini i svoje akcije naziva “specijalnom operacijom” sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije te zemlje.
18.27 – SAD ukida tarifu na ukrajinski čelik: “Najveće čeličane najteže su pogođene Putinovim varvarstvom”
Sjedinjene Američke Države ukinule su na godinu dana tarife na ukrajinski čelik, saopštilo je Ministarstvo trgovine SAD.
Kao razlog Ministarstvo navodi da je ukrajinska industrija pretrpela veliku štetu tokom ruske operacije.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
18.17 – SAD isporučile haubice i municiju, obučavaju ukrajinske vojnike
SAD su isporučile više od 85 od 90 haubica, oružja dugog dometa, koje je obećano Ukrajini, kao i više od 110.000 od 184.000 komada municije za njih, izjavio je visoki američki odbrambeni zvaničnik.
On je rekao i da je više od 310 ukrajinskih vojnika završilo obuku, dok se još 50 trenutno obučava, a da novi dvonedeljni kurs o održavanju haubica počinje danas.
Najmanje 13 isporuka iz sedam različitih država stiglo je na različita mesta širom regiona, a u paketima su puške, rezervni delovi, hamviji, generatori i nekoliko dodatnih haubica, naveo je zvaničnik.
18.12 – Oglasio se ruski ambasador koga su polili crvenim sirupom: “Upropastili su nam sveti praznik”
Nakon što je u Varšavi poliven crvenim sirupom, ruski ambasador u Poljskoj Sergej Andrejev koji u incidentu nije povređen dao je izjavu za ruske medije.
– Ne znam ni kako bih to nazvao. Ovo je neka vrsta igre koja nema nikakve veze sa pravilima civilizovanog ponašanja kojima nas naši zapadni partneri, uključujući Poljake, toliko vole da uče… Policija se na kraju pojavila, ali nakon što se razvila ova bahanalija. Upropastili su nam sveti praznik – Dan pobede. Ali, kako kažu, neće čekati – rekao je Andrejev.
Više o ovome pričitajte klikom OVDE.
16.37 – Ram: Rusija i Kina ne mogu nekažnjeno da započinju rat
Reakcija azijskih zemalja na ukrajinsku krizu pomaže da se Rusiji i Kini pokaže da ne mogu nekažnjeno da započinju rat, rekao je danas američki ambasador u Japanu Emanuel Ram na onlajn dogadaju koji je organizovao vašingtonski Centar za strateške i medunarodne studije.
Ambasador Japana u SAD Tomita Kođi rekao je da se očekuje da će se poseta američkog predsednika Džoa Bajdena Japanu kasnije ovog meseca poklopiti sa formalnim pokretanjem nove ekonomske strategije SAD za Indo-pacifički region.
Japanski diplomata je rekao da su Japan i SAD radili na detaljima novog indo-pacifičkog ekonomskog okvira (IPEF), kojim bi, kako je rekao, trebalo da uspostavi ravnoteža između inkluzivnosti i visokih standarda.
Azijske zemlje žele da pojačaju veze sa Sjedinjenim Državama, ali su frustrirane zbog kašnjenja planova ekonomskog angažovanja sa regionom od kada je bivši predsednik SAD Donald Tramp izašao iz regionalnog trgovinskog pakta 2017. godine.
Kođi je rekao da će planirana poseta predsednika SAD Džoa Bajdena Japanu dati signal da je Vašington i dalje fokusiran na indo-pacifički region čak i dok traje rat u Ukrajini.
16.26 – Oglasio se šef poljske diplomatije: “Polivanje ruskog ambasadora je incident koji nije smeo da se desi”
Šef poljske diplomatije Zbignjev Rau izrazio je žaljenje zbog današnjeg incidenta kada su ukrajinski i poljski demonstranti polili na Groblju sovjetskih vojnika u Varšavi crvenom bojom krvi, simbolično za žrtve rata u Ukrajini, ambasadora Rusije u Poljskoj Sergeja Andrejeva skandirajući “banditi, fašisti” i sprečili ga da položi venac.
– To što se desilo danas prilikom polaganja venaca na grobove palih sovjetskih vojnika jeste incident koji nije smeo da se desi, incident zbog kojeg treba izraziti žaljenje. Diplomate uživaju posebnu zaštitu, nezavisno od politike kakvu vode vlade koje oni predstavljaju – saopštio je novinarima ministar spoljnih poslova Rau tokom posete Iranu.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
16.01 – Novak: Rusija krenula s prodajom nafte brojnim novim kupcima
Rusija je počela da prodaje naftu većem broju novih kupaca, a raste i obim isporuka ruske nafte prema nekoliko destinacija, između ostalog i ka državama Azijsko-pacifičkog regiona, izjavio je danas novinarima potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.
– Nema sumnje, ruske naftne kompanije u novoj situaciji traže nove destinacije i grade nove logističke lance. Naravno, vidimo da ima novih kupaca, a takođe se povećava obim isporuka ka raznim pravcima, uključujući i Azijsko-pacifički region – rekao je Novak.
Rusija, prema njegovim rečima, takođe razmatra niz novih infrastrukturnih projekata za diverzifikaciju isporuka nafte.
Proširenje naftovoda do Kine – naftovod Istočni Sibir-Tihi okean, jedna je od opcija, kao i izgradnja novih lučkih kapaciteta, kaže Novak i dodaje da je formirana radna grupa za razmatranje ovih pitanja.
Prvi zamenik ministra Pavel Sorokin ranije je saopštio da je rusko Ministarstvo energetike već počelo sa sastavljanjem liste perspektivnih naftnih i gasnih infrastrukturni objekata koji se mogu izgraditi radi diverzifikacije isporuka.
Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin naložio da se ubrza realizacija infrastrukturnih projekata (železnica, gasovodi i luke) za izvoz energenata na južna i istočna tržišta, poručivši da je važno da se s ruskim kompanijama pripremi plan za proširenje izvozne infrastrukture u zemlje Afrike, Latinske Amerike, Azijsko-pacifičkog regiona i razmotri izgradnja novih naftovoda i gasovoda sa polja u zapadnom i istčnom Sibiru.
15.41 – Ukrajina traži posebnu sednicu Saveta UN za ljudska prava
Kijev je zatražio danas od Saveta UN za ljudska prava da održi posebnu sednicu o Ukrajini zbog, kako su naveli, potrebe da Savet razmotri kontinuirano pogoršanje situacije u toj zemlji uključujući navode o masovnim žrtvama u Marijupolju.
Aktuelna situacija zahteva urgentnu pažnju Saveta s obzirom na navode o ratnim zločinima i kršenju ljudskih prava u Buči i drugim oblastima Ukrajine, te na navode o masovnim žrtvama u Marijupolju, poručila je ukrajinska ambasadorka pri UN Jevgenija Filipenko u pismu predsedniku Saveta UN za ljudska prava u koje je Rojters imao uvid.
Pismo nosi današnji datum i potpisalo ga je još 55 zemalja.
Rusija negira napade na civile u Ukrajini i svoje akcije naziva “specijalnom operacijom” sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije te zemlje.
15:32 Putin učestvovao u šetnji “Besmrtni puk”
Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovao je u šetnji “Besmrtni puk” sa portretom svog pokojnog oca u rukama.
Ova šetnja je deo tradicije ta Dan pobede, kada ljudi marširaju gradovima sa portretima svojih predaka koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.
15:20 Zelenski traži hitno otvaranje ukrajinskih luka
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je danas da se hitno učini sve kako bi se otvorile ukrajinske luke koje su blokirane ruskim akcijama i omogućio izvoz žitarica.
– Važno je sprečiti krizu hrane u svetu izazvanu agresivnim akcijama Rusije – naveo je Zelenski u postu na Telegram nalogu posle razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom koji je bio u poseti Odesi, prenosi Rojters.
On je dodao da se moraju preduzeti hitni koraci za otvaranje ukrajiskih luka i omogućio izvoz žitarica.
14:55 Krenuli novi napadi na Azovstalj
Ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je da ruske snage, uz podršku tenkova i artiljerije, sprovode „olujne operacije“ na čeličanu Azovstal.
14:34 Makron:Od Kijeva zavise pregovori s Moskvom, EU uz Ukrajinu
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da samo od Ukrajine zavisi kakve će uslove definisati za pregovore sa Rusijom i dodao da je “dužnost Evropljana da budu uz Ukrajinu”.
“Bićemo tamo da obnovimo Ukrajinu kao Evropljani, zauvek”, rekao je u Evropskim parlamentom u Strazburu, prenosi Rojters.
U EP se održava Konferencija o budućnosti Evrope pod pokroviteljstvom francuskog predsednika i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
14:19 Lajen: EK u junu izlazi s miŠljenjem o kandidaturi Ukrajine
Evropska komisija će nastojati da u junu da izađe s mišljenjem o kandidaturi za članstvo Ukrajine u EU, navela je danas na Tviteru predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Ona je se potom obratila Evropskom parlamentu u Strazburu gde je rekla da je “budućnost Evrope i ukrajinska budućnost”.
“Budućnost naše demokratije je budućnost vaše demokratije”, poručila je fon der Lajen ukrajinskom narodu, a prenosi Rojters.
14:00 Razgovarali Si i Šolc
Kineski predsednik Si Đinping upozorio je nemačkog kancelara Olafa Šolca da se moraju uložiti svi napori da se ukrajinski sukob ne pretvori u “situaciju kojom se ne može upravljati”, prenose kineski državni mediji.
U video pozivu između dva lidera, Si je citiran kako je rekao Šolcu:
– Moraju se uložiti svi napori da se izbegne intenziviranje i širenje ukrajinskog sukoba, što bi moglo dovesti do nesavladive situacije – rekao je Si.
Kineski državni mediji navode da je Si takođe pozvao Nemačku da učestvuje u Inicijativi za globalnu bezbednost, širokom i nejasnom okviru koji je kineski predsednik izneo prošlog meseca i koji podržava princip „nedeljive bezbednosti“, koncept na koji se poziva Rusija da bi opravdala svoju invaziju na Ukrajinu.
13:00 Ruski ambasador u Poljskoj poliven crvenom bojom
Ruski ambasador u Poljskoj Sergej Andrejev navodno je poliven danas crvenom farbom nakon što je u Varšavi pokušao da položi venac na grob sovjetskih vojnika.
В Варшаве напали на российского посла Сергея Андреева, его облили красной краской, когда он хотел возложить венок на кладбище советских воинов, сообщает корреспондент РИА «Новости».
Боже, бальзам на душу ☺️ pic.twitter.com/d62lmI98pS— Эль???? (@UmarovaEl) May 9, 2022
11:18 Medinski: Pregovori sa Ukrajinom nisu stali
Šef ruskog pregovaračkog tima sa Ukrajinom Vladimir Medinski izjavio je danas da mirovni pregovori nisu stali i da se vode na daljinu, prenosi Rojters pozivajući se na agenciju Interfaks.
Moskva je optužila Kijev da odugovlači pregovore i da koristi izveštaje o “zločinima koje su počinile ruske snage u Ukrajini” kako bi podrila pregovore.
10:45 Prva reakcija Kijeva na Putinov govor
Nakon govora ruskog predsednika Vladimira Putina na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi, stigla je i prva reakcija iz Kijeva.
Naime, na svom tviiter nalogu oglasio se član ukrajinskog pregovaračkog tima Mihail Podoljak koji je poručio Putinu da zemlje NATO-a nisu htele da napadnu Rusiju, a više o tome pročitajte OVDE.
09:47 Putin potpisao ukaz o dodatnoj pomoći porodicama vojnika
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas ukaz o dodatnim merama za podršku porodicama vojnika.
9.20 – Na paradi u Moskvi obraća se predsednik Rusije Vladimir Putin
Obraćajući se vojnicima, Putin je istakao da se oni bore „za naš narod u Donbasu, za bezbednost naše otadžbine“.
– Zemlje NATO-a nisu htele da nas čuju, imale su druge planove. Pripremale su napad na Krim – rekao je ruski lider, a celu vest možete pročitati KLIKOM OVDE.
9.14 – Tri scenarija
Danas se povodom Dana pobede nad fašizmom u Moskvi održava parada, čeka se govor ruskog predsednika Vladimira Putina, a pominju se tri scenarija o kojima možete čitati u POSEBNOJ VESTI.
8.27 – Vojska UKR: Rusi izveli dva napada iz vazduha na region Sumi
Ruska vojna avijacija dva puta je otvorila vatru na naselja u regionu Sumi, saopšteno je iz Severne operativne komande ukrajinske vojske, preneo je sinoć Ukrinform.
– Neprijateljska avijacija je danas dva puta pucala na naselja u regionu Sumi – navodi se u izveštaju koji je Operativna komanda objavila na Fejsbuku.
7.40 – “EU da razmotri mogućnost zaplene RUS deviznih rezervi”
Evropska unija trebalo bi da razmotri mogućnost zaplene zamrznutih ruskih deviznih rezervi kako bi pomogla u plaćanju troškova za obnovu Ukrajine posle rata, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
On je u intervjuu za “Fajnenšel tajms” rekao da bi bilo logično da EU uradi isto ono što su Sjedinjene Države uradile sa imovinom avganistanske Centralne banke nakon što su talibani došli na vlast, prenosi agencija Rojters.
– Imamo novac u džepu i neko mora da mi objasni zašto je to dobro za avganistanski novac, a nije dobro za ruski novac – rekao je Borelj.
Appalled at the Russian airstrike on a school building in #Bilohorivka, Luhansk region, with reportedly many children killed.
The EU condemns Russia’s blatant disregard for civilian life and will support efforts to bring the perpetrators to justice.
— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) May 8, 2022
7.30 – Gutereš: Užasnut sam napadom na školu u Ukrajini
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš “užasnut” je bombardovanjem škole na istoku Ukrajine u kojoj je stradalo 60 ljudi prema navodima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, i zatražio da civili budu pošteđeni, rekao je danas njegov portparol.
– Generalni sekretar užasnut je napadom koji je počinjen 7. maja na školu u Bilogorivki u Ukrajini, gde su brojni ljudi kako izgleda tražili sklonište od tekućih borbi – rekao je portparol generalnog sekretara Stefan Dižarik u saopštenju.
Gutereš je ponovo naglasio da civili i civilne infrastrukture treba uvek da budu pošteđeni u vreme rata, i dodao da taj napad ponovo podseća da u “ovom ratu kao i u mnogo drugih sukoba, civili plaćaju najveću cenu”.
Nakon bombaškog napada u subotu na školu u selu Bilokorivka u Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine, kao nestalo vodi se 60 ljudi koji su se tu sklonili, rekao je juče regionalni guverner Sergej Gajdaj.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da je 60 ljudi stradalo u toj školi.
Komentari (0)