Bukti rat na istoku: Ogroman požar na skladištu nafte u Donjecku, EKSPLOZIJE u ukrajinskoj luci

Invazija ruske vojske u Ukrajini danas je ušla u 71. dan.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je juče detalje Evropskom parlamentu o predlozima za šestu rundu sankcija Rusiji. Vrhunac predloga je fazni embargo na uvoz ruske nafte.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ona je rekla da šesti paket sankcija podrazumeva potpunu zabranu uvoza sve ruske nafte, pomorskim i kopnenim cevovodima, i sirovu naftu i rafinisanu.

Rusija je juče zabranila ulazak u zemlju premijeru Japana Fumiu Kišidi, kao i ministrima spoljnih poslova, odbrane, finansija i pravosuđa i generalnom sekretaru vlade.

23.00 Eksplozija u ukrajinskoj luci

Prema preliminarnim podacima, eksplozija se dogodila u blizini luke Očakov. U ovoj luci s preopremaju preživeli brodovi ukrajinske mornarice. Na neke od njih se stavljaju VBR sistemi grad.

22.17 Borelj: Blizu sporazum o novim sakcijama, ovog puta i nafta

Zemlje EU su već gotovo postigle dogovor o novom paketu sankcija Rusiji, uključujući embargo na naftu, rekao je danas šef EU za spoljnu politiku Žozep Borelj.

– Nadam se da će postići sporazum, gotovo da je on spreman. Potreban nam je taj sporazum zato što još moramo da pojačamo ekonomski i finansijski pritisak na Rusiju – kazao je Borelj.

– Neće više biti granica između naših zemalja. Da živimo zajedno na ovoj zemlji, da gradimo zajedničku sreću i snagu koja će nam omogućiti da odbijemo svaku opasnost – rekao je Andžej Duda.

Poljski predsednik nije objasnio šta se tačno podrazumeva pod izrazom “neće više biti granica”.

21.10 Arestovič: Početak kontraonfanzive ne pre kraja juna

Ukrajinska vojska biće spremna da počne veliku vojnu kontraofanzivu protiv Rusije krajem juna, rekao je danas savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič.

On je izjavio da je potrebno vreme da Ukrajina primi oružje koje su donirali zapadni saveznici, kao i da obuči svoje trupe da ga koriste, navodi britanski BBC.

Arestovič je rekao da je Ukrajini potrebno da u potpunosti naoruža najmanje nekoliko brigada, jer “tek tada možemo da krenemo u ofanzivu”.

Prvo oružje koje može da zaustavi neprijatelja stići će u velikom broju krajem maja ili početkom juna. To znači da će se bilo kakav kontranapad najverovatnije desiti tek krajem juna ili u julu, izjavio je Arestovič.

20.43 Moskva negira da su ruske trupe upale u Azovstalj

Kremlj je negirao da su ruske trupe jurišale na čeličanu Azovstal u južnom ukrajinskom lučkom gradu Mariupolju, gde su ukrajinski borci i civili zarobljeni, i rekao je da tamo funkcionišu humanitarni koridori.

Dmitrij Peskov je na pitanje da li je istinita tvrdnja visokog ukrajinskog zvaničnika da su ruske trupe provalile na teritoriju fabrike uputio novinare na prethodno naređenje predsednika Vladimira Putina da ne jurišaju u elektranu.

20.00 Ogroman požar na skladištu nafte u Donjecku. Proruski separatisti: Ukrajinci ga pogodili projektilom

Danas je izbio ogroman požar u skladištu nafte u gradu Makejevka u Donjecku, regionu na istoku Ukrajine.

Proruski separatisti, koji kontrolišu tu oblast, rekli su da je skladište pogođeno ukrajinskom raketom. Lokalni zvaničnici su rekli da je na licu mesta 90 vatrogasaca koji pokušavaju da ugase požar.

19.14 Izbio je veliki požar u skladištu nafte u gradu Makijivki u Donjecku, regiji na istoku Ukrajine. Proruski separatisti, koji kontroliraju to područje, objavili su da je skladište pogođeno ukrajinskim projektilom. Lokalni dužnosnici objavili su da je na licu mjesta 90 vatrogasaca koji pokušavaju ugasiti požar.

18.20 Stižu Kadirovi dobrovoljci

Čečenski lider Ramzan Kadirov na svom Telegram kanalu objavio je snimak odlaska još jedne grupe dobrovoljaca u Ukrajinu, gde će učestvovati u specijalnoj operaciji. On im je između ostalog poručio: “Srećno momci! Pazite, pazite na sebe i svoje drugove! Želim vam brzo uspešno izvršenje zadatka i siguran povratak kući vašim porodicama! Srećno!”

18.00 Šolc: Ukidanje sankcija Rusiji samo uz dogovor s Kijevom

Nemački kancelar Olaf Šolc danas je rekao da sankcije protiv Rusije mogu biti ukinute tek nakon konsultacija sa Ukrajincima.

Šolc je u intervjuu, objavljenom u današsnjem broju magazina „Stern”, istakao da će Moskva „morati da postigne sporazum sa Ukrajinom“, prenosi Tas s.

– Moći ćemo da ukinemo naše sankcije Rusiji tek nakon konsultacija sa Ukrajinom, rekao je nemački kancelar.

17.16 Moldavija odbila Ukrajinu

Tokom posete Kijevu, predsednik moldavskog parlamenta Igor Grosu odbio je da pruži vojnu pomoć Ukrajini i svom ukrajinskom kolegi Ruslanu Stefančuku, rekla je novinarima Adrijana Vlas, portparolka vladajuće partije Akcija i solidarnost.

Igor Grosu rekao je da je republika spremna da pošalje sapere u Ukrajinu da očiste opasne teritorije kako bi se lokalno stanovništvo osećalo bezbedno. Istovremeno, Stefančuk je posle sastanka rekao da je sa moldavskim kolegom razgovarao o pružanju vojne pomoći Kišinjeva.

“Predsednik parlamenta je rekao da, prema statusu neutralnosti Moldavije, zemlja ne može da raspoređuje vojnu opremu u drugim zemljama”, rekao je Vlas. Konkretno, poznato je da je Stefančuk tražio od Grosua da prebace moldavske MiG-29 u Ukrajinu.

16.05 Džonson i Zelenski o obezbeđivanju oružja većeg dometa

Britanski premijer Boris Džonson i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarali su danas o mogućem obezbeđivanju oružja većeg dometa ukrajinskim oružanim snagama od strane Britanije, saopštio je portparol Džonsonove kancelarije.

“Lideri su razgovarali o razvoju događaja na bojnom polju i zahtevima ukrajinskih oružanih snaga, uključujući obezbeđivanje oružja većeg dometa kako bi se sprečilo bombardovanje civila”, rekao je portparol, preneo je Rojters.

15.18 – Španija: Privremeno oslobođen ukrajinski proruski političar

Španski nacionalni sud je danas naredio privremeno puštanje na slobodu Anatolija Šarija, ukrajinskog političara i blogera optuženog za izdaju u svojoj matičnoj zemlji.

Šarij je uhapšen u priobalnom gradu Taragona po međunarodnoj poternici koju je izdala Ukrajina, a optužen je za “veleizdaju i izazivanje mržnje”, navodi se u saopštenju suda.

Šariju, koji navodno, živi u Španiji od 2019. godine, naređeno je da preda svoj pasoš i ostane u zemlji, a sud je naveo da zvaničnici u Ukrajini sada imaju 40 dana da zvanično podnesu zahtev za njegovo izručenje.

Šarij, osnivač političke partije koju mnogi Ukrajinci smatraju proruskom, bio je glasan i aktivan kritičar ukrajinske vlade.

Ukrajinski mediji preneli su da je jedan od članova stranke u februaru, pre početka rata, rekao da je Šarij dobio azil u Evropskoj uniji.

15.02 – Finska pripravna za mogući prestanak isporuka gasa iz Rusije

Finska je spremna za mogućnost da joj Rusija prekine isporuke gasa, izjavio je danas finski ministar za evropske poslove Titi Tupurainen, uoči odluke te nordijske zemlje o tome da li će se pridružiti NATO paktu.

– Finska je pripremljena za mogući prestanak isporuke gasa iz Rusije – rekao je Tupurainen u intervjuu za Rojters.

On je naveo da je Finska preduzela mere u tom smislu, koje uključuju održavanje snabdevanja iz alternativnih izvora energije i podsetio da je vlada nedavno objavila da će sa Estonijom zakupiti plutajući terminal za tečni prirodni gas.

Finski državni gasni operater Gasum trebalo bi ovog meseca da odgovori na pismo Gasproma o plaćanju isporuka u rubljama. Jedan izvor upoznat sa ovim pitanjem rekao je Rojtersu da je rok za odgovor 20. maj.

Otprilike 60 do 70 posto gasa koji se koristi u Finskoj potiče iz Rusije. Međutim, njegov udeo u ukupnoj potrošnji energije u toj zemlji činio je tek nešto više od 5,0 procenata prošle godine, pokazuju preliminarni podaci finske statistike, pri čemu su nafta, drvna biomasa i nuklearna energija bili glavni izvori energije.

Većina prirodnog gasa se koristi u industrijskoj proizvodnji, kaže stručnjak za tržište gasa Heiki Lindfors iz industrijske grupe Finiš Enerdži.

Britanska agencija podseća takođe da je finska vlada saopštila 28. aprila da neće prihvatiti ruski zahtev o plaćanju gasa u rubljama, što bi moglo da dovede do toga da Rusija ovog meseca prekine isporuke, kao što se to dogodilo u Poljskoj i Bugarskoj.

Ova zemlja takođe treba da saopšti koliko sledeće nedelje da li će se pridružiti zapadnoj vojnoj alijansi, NATO-u, na šta je Rusija reagovala upozorenjem protiv takvog koraka. To je pojačalo strahovanja da bi Rusija mogla da pokuša da uceni Finsku prestankom snabdevanja te zemlje gasom.

14.50 – Moravijecki: Prikupljeno 6,5 milijardi dolara za Ukrajinu

Na međunarodnoj donatorskoj konferenciji za Ukrajinu danas je prikupljeno 6,5 milijardi dolara, objavio je poljski premijer Mateuš Moravijecki.

Skup je održan na Nacionalnom stadionu u Varšavi a domaćini su bili poljski premijer Mateuš Moravijecki i švedska premijerka Magdalena Anderson, u partnerstvu s predsednikom Evropskog saveta Šarla Mišela i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Prošlog meseca je Međunarodnom donatorskom konferencijom u Varšavi okončana globalna kampanja “Ustani za Ukrajinu”, u kojoj je prikupljena 9,1 milijarda evra za pomoć ukrajinskom narodu, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj najavila da će izdvojiti dodatnih milijardu evra za raseljene.

14.40 – Makron: Francuska će izdvojiti dve milijarde dolara za Ukrajinu

Francuska će ove godine povećati ukupnu finansijsku pomoć Ukrajini sa 1,7 milijardi na dve milijarde dolara, izjavio je predsednik ove zemlje Emanuel Makron u video obraćanju na međunarodnoj donatorskoj konferenciji u Varšavi.

– Humanitarna pomoć stanovništvu i ekonomska situacija u zemlji usled uništavanja civilne infrastruktrure zahtevaju novi napor međunarodne zajednice – rekao je Makron.

Cilj konferencije je da se pruži pomoć Ukrajini, koja se suočava sa ekonomskim i humanitarnim posledicama sukoba sa Rusijom, a domaćini konferencije su Poljska i Švedska u saradnji sa predsednicima Evropske komisije i Saveta Evrope.

14.31 – EK najavila pomoć ukrajinskim izbeglicama od 200 miliona evra

Evropska komisija danas je, na međunarodnoj donatorskoj konferenciji u Varšavi, najavila paket pomoći vredan 200 miliona evra za ukrajinske izbeglice i proterane.

– Danas smo se okupili s jasnim ciljem: podržati hrabri ukrajinski narod, koji se bori protiv agresora i za svoju slobodu – izjavila je predsednica Komisije Ursula fon der Lejen.

Ona je u ime Komisije obećala 200 miliona evra pomoći.

Na prethodnoj za Ukrajinu obecahna pomoć dostigla je iznos od 9,1 milijardu evra.

14.30 – EASA: Ugrožen avio-saobraćaj zbog sukoba u Ukrajini

Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja – EASA, upozorila je danas na povećanje opasnosti sa kojima se avio-kompanije suočavaju zbog sukoba u Ukrajini.

Pod opasnostima EASA podrazumeva mogućnost da civilini avioni budu slučajna meta vojnih dejstava i povećanje rizika od sajber napada.

U konfuznim ratnim zonama lako dolazi do pogrešnog odabira ciljeva.

Ako se uzme u obzir da se u tim zonama ometaju elektronski uređaji za navigaciju i identifikaciju, onda je jasno kolikom se riziku izlažu letelice koje ne pripadaju stranama u sukobu, stoji u saopštenju EASA objavljenom na internetu.

14.08 – Japan će pokrenuti nuklearke da smanji zavisnost od Rusije

Japanski premijer Fumio Kišida najavio je danas da će ta zemlja pokrenuti nuklearne reaktore kako bi pomogla da se smanji zavisnost Japana i drugih zemalja od ruske energije.

– Koristićemo nuklearne reaktore uz bezbednosne garancije da doprinesemo svetskom smanjenju zavisnosti od ruske energije. Ponovno pokretanje samo jednog postojećeg nuklearnog reaktora imalo bi isti efekat kao isporuka 1,0 milion tona tečnog prirodnog gasa godišnje na globalno tržište – rekao je Kišida na jednom skupu u londonskom Sitiju.

Japan se više oslanja na ruski gas otkako je zatvorio nuklearne reaktore nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, u kojoj su zemljotres i cunami izazvali topljenje nuklearnog jezgra, što je imalo razorne posledice u severoistočnom regionu zemlje.

Suočavajući se sa izborima u julu i rastućim cenama energije koje nagrizaju mesečne prihode birača, Kišida je rekao da će nuklearna energija biti deo buduće energetske politike zemlje.

Naveo je da će Japan “ranjivost sopstvene energetske samodovoljnosti” rešavati širenjem mreže dobavljača od kojih kupuje energiju, promovisanjem obnovljivih izvora energije i korišćenjem nuklearne energiju kako bi diverzifikovala svoju proizvodnju struje.

Kišida je rekao da će u narednoj deceniji Japan prikupiti 150 biliona jena – 1,16 biliona dolara, investicija da bi se ispunili ciljevi karbolnske neutralnosti do 2050. i da bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte za 46 posto do 2030. godine.

14.08 – Zalužnji: Ukrajini potrebni višestruki raketni sistemi

Načelnik Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužnji izjavio je danas da su njegovoj zemlji potrebni višestruki raketni sistemi – MLRS, za odbranu od ruskih krstarećih raketa.

On je nakon što je upoznao američkog generala Marka Milija, načelnika združenog Generalštaba američke vojske, o vojnoj situaciji u Ukrajini, rekao da je Rusija nastavila sa napadima krstarećim raketama.

– Stoga je pitanje obezbeđivanja Ukrajini višestrukih raketnih sistema kao što su M142 HIMARS i M270 MLRS od ključnog značaja – rekao je on.

13.54 – Kijev: Ukrajina neće započeti kontraofanzivu pre sredine juna

Malo je verovatno da će Ukrajina pokrenuti kontraofanzivu pre sredine juna, kada bi trebala da dobije više oružja od svojih saveznika, saopštio je danas savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič.

Arestovič je dodao i da ne očekuje da će ruska ofanziva na Ukrajinu doneti bilo kakve “značajne rezultate” do 9. maja kada Rusija slavi pobedu nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

On je naveo da su nastavljene borbe u čeličani Azovstalj, ali nije izneo detalje.

13.45 – Zelenski: Rat u Ukrajini se ne odlučuje samo na bojištu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je danas na donatorskoj konferenciji za Ukrajinu da se rat u toj zemlji ne rešava samo na bojištu nego i u sferi ekonomije, humanitarne pomoći i organizaciji “normalnog života” za ukrajinske građane.

– Sloboda mora pokazati da ljudima služi bolje nego tiranija. Tako sloboda pobeđuje i zato je ova konferencija važna – rekao je Zelenski u video-obraćanju na skupu u organizaciji Poljske i Švedske.

Istakao je da su Ukrajina, Evropa i ceo svet “na putu ka pobedi” na skupu na koji su stigli i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, i ponovio da Ukrajina mora “po brzom postupku” dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal, prisutan u Varavi, rekao je da Ukrajini za pobedu trebaju četiri stvari – oružje, sankcije, sredstva i evropska perspektiva.

Poljski premijer Mateuš Moravijiecki nazvao je ruski napad na Ukrajinu “genocidnim ratom” i naglasio da će se napraviti “sve da se zaustavi Rusija i osigura ukrajinska pobeda”.

On je rekao da Ukrajini treba 12.000 tona humanitarne pomoći dnevno, a trenutno ih dobiva samo 3.000, zbog čega su nužne takve donatorske konferencije.

– Znamo jako dobro da ne branite samo svoju domovinu, nezavisnost i slobodu, nego i našu. Nastavićemo vas podržavati u svakom mogućem pogledu i dobićete ovaj rat – poručio je Moravijecki.

13.42 – Ukrajinski proruski političar uhapšen u Španiji

Španske vlasti uhapsile su ukrajinskog političara i blogera Anatolija Šarija, optuženog za izdaju u svojoj matičnoj zemlji.

Ukrajinske bezbednosne službe najavile su da će Šarij biti danas uhapšen, jer se veruje da je “delovao u korist stranih subjekata”.

Zvaničnik španske nacionalne policije potvrdio je da je Šarij priveden u Taragoni po međunarodnom nalogu za hapšenje i da ga prevoze u Madrid kako bi se pojavio pred sudom koji će odlučiti o njegovom izručenju Ukrajini.

Šarij je bio glasan i aktivan kritičar ukrajinske vlade i nedavno je napisao na Tviteru da je upozoren da ukrajinska obaveštajna služba pokušava da mu uđe u trag.

On je osnivač političke partije koju mnogi Ukrajinci smatraju proruskom.

Ukrajinski mediji preneli su da je u februaru, neposredno pred početak sukoba, jedan od članova stranke izjavio da je Šarij dobio azil u Evropskoj uniji.

13.28 – Rusija će koristiti gasovod Severni tok 2 za domaće potrebe

Ruski gasni gigant Gasprom najavio je da će koristiti kopneni kapacitet gasovoda Severni tok 2 za domaće potrebe Rusije.

U Gaspromovom postu na društvenoj mreži Telegram navodi se da je, s obzirom na činjeniu da gasovod trenutno nije u upotrebi, kompanija odlučila da ga koristi za snabdevanje gasom severozapadnih regiona Rusije.

Gasoovod Severni tok 2, dužine 1.200 kilometara koji ide po dnu Baltičkog mora, projektovan je za prenos gasa od ruske obale u blizini Sankt Peterburga do Lubmina u Nemačkoj.

Nemačka je u februaru ove godine suspendovala proces davanja dozvole za rad ovog gasovoda, čime je praktično zaustavila taj projekat do daljeg.

13.24 – Peskov: Ruske trupe nisu započele juriš na Azovstalj

Kremlj je negirao da su ruske trupe započele juriš na čeličanu Azovstalj, u kojoj se pod opsadom nalaze ukrajinski borci i civili, i naveo da su danas funkcionisali humanitarni koridori u toj oblasti.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je na današnjoj konferenciji za novinare saopštio da ruski predsednik Vladimir Putin nije dao nikakva nova naređenja u vezi sa kompleksom čeličane Azovstalj u gradu Marijupolju, tako da ostaje na snazi prethodna odluka da se obustavi juriš, ali da se objekat blokira.

Peskov je bio upitan da prokomentariše navode Ukrajine da su ruske trupe ušle u prostorije fabrike i učestvovale u teškim borbama prethodne noći i da objasni da li je Putinovo prethodno naređenje otkazano.

Portparol Kremlja je takođe, potvrdio da je fabrika blokirana, ali da u toj oblasti rade humanitarni koridori.

12.37 – Slucki: Teško je pregovarati, Ukrajinske kolege su se povukle

Ruski poslanik koji je učestvovao u pregovorima sa Ukrajinom Leonid Slucki ocenio je danas da su pregovori “teški” i optužio je predstavnike Kijeva da su “odstupili” nakon postizanja sporazuma.

-Ja sam jedan od četvorice pregovarača sa ruske strane, međutim, teško je pregovarati. Ukrajinske kolege se dogovore, a zatim se povuku – poručio je Slucki.

12.36 – Rusija proterala sedam diplomata danske ambasade

Rusija je proglasila sedam diplomata ambasade Danske u Moskvi za persone non grate, pozivajući se na recipročne mere, navodi se u današnjem saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

– Ambasador Danske u Rusiji je obavešten da je u okviru recipročnih mera sedam diplomata danske kraljevske ambasade u Moskvi proglašeno za persone non grate – navodi se u saopštenju.

Diplomatama je savetovano da napuste teritoriju zemlje u roku od dve nedelje, a jednom od diplomata danskih diplomatskih misija je odbijena ruska ulazna viza, navodi se u saopštenju.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je takođe saopštilo da zadržava pravo da pribegne dodatnim merama kako bi odgovorilo na neprijateljske poteze Kopenhagena, navodi ruska agencija.

12.26 – Peskov: Znamo da Zapad šalje obaveštajne podatke Ukrajini

Ruska vojska zna da SAD, NATO i Velika Britanija obezbeđuju Ukrajini ne samo oružje, već i obaveštajne podatke i čini sve što je neophodno u toj situaciji, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

– Naša vojska je svesna da SAD, Velika Britanija, NATO u celini neprestano prenose obaveštajne podatke i druge parametre ukrajinskim Oružanim snagama. Zajedno sa slanjem naoružanja to su akcije koje ne doprinose brzom završetku secijalne vojne operacije, ali istovremeno ne mogu da ometaju postizanje njenih ciljeva“, rekao je Peskov novinarima.

Ranije danas Njujork tajms je objavio, pozivajući se na visoke američke zvaničnike, da su Sjedinjene Američke Države su pružile obaveštajne podatke koji su pomogli ukrajinskim snagama da ubiju većinu ruskih generala koji su poginuli u ratu u Ukrajini.

Vašington je, kako tvrdi list, Ukrajini dostavio detalje o očekivanim kretanjima ruskih snaga i lokaciji i druge detalje o ruskom mobilnom vojnom štabu, a Ukrajina je kombinovala tu pomoć sa sopstvenim obaveštajnim podacima za izvođenje artiljerijskih udara i drugih napada u kojima su ubijeni ruski oficiri.

12.20 – Velika Britanija: Primećeno razmeštanje beloruskih kopnenih snaga

Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je danas da su beloruske kopnene snage primećene kako se razmeštaju iz garnizona na teren zbog vežbi i da je to verovatno deo zimskog ciklusa u zemlji.

Kako se navodi u saopštenju, Rusija tim vežbama želi da “fiksira” ukrajinske snage na severu i spreče ih da se fokusiraju na istok zemlje.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

11.48 – Lukašenko: Činio sam sve kako bih zaustavio rat u Ukrajini

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je “činio sve kako bi zaustavio rat u Ukrajini”.

Lukašenko je u intervjuu za agenciju AP rekao da nije mislio da će ruska vojna operacija u Ukrajini “otići u ovom smeru”.

– Nisam dovoljno udubljen u ovaj problem da bih rekao da li ide po planu, kako Rusi kažu. Želim još jednom da naglasim, osećam da se ova operacija otegla – ocenio je beloruski lider.

Takođe je rekao da Ukrajina “provocira Rusiju” i insistirao da se Belorusija zalaže za mir.

– Mi kategorički ne prihvatamo nikakav rat. Sve smo uradili i činimo sada da ne dođe do rata. Iskreno zahvaljujući vama, meni, pregovori između Ukrajine i Rusije su počeli – rekao je Lukašenko.

Zapitao se i zašto je Ukrajina, na čijoj teritoriji je u toku rat, nije zainteresovana za te pregovore.

Ranije ove nedelje, beloruska vojska je najavila vanredne vežbe koje su izazvale zabrinutost u Ukrajini, međutim, Lukašenko u intervjuu za AP tvrdi da vežbe nikome nisu pretnja.

“Ne pretimo nikome, nećemo da pretimo i nećemo to učiniti. Štaviše, ne možemo da pretimo, znamo ko nam se protivi, pa da se pokrene neka vrsta sukoba, neka vrsta rata ovde na Zapadu apsolutno nije u interesu beloruske države. Tako da Zapad može mirno da spava””, poručio je beloruski predsednik.

11.46 – Hrvatska donira Ukrajini pet miliona evra

Hrvatska će Ukrajini pomoći sa pet miliona evra, na donatorskoj konferenciji koja se danas održava u Varšavi, i kojoj će se virtualno obratiti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Vlada u Zagrebu donela je juče odluku o pomoći od četiri miliona evra, kao i donacije vode i lekova hrvatskih firmi, vredne milion evra.

Premijer Andrej Plenkovih rekao je novinarima po dolasku na konferenciju da “Hrvatska zna što znači biti napadnut” i da će nastaviti da pomaže Ukrajini “iz srca i iz principa”.

Skup se održava na Nacionalnom stadionu u Varšavi i domacini su joj poljski premijer Mateuš Moravijecki i švedska premijerka Magdalena Anderson, u partnerstvu s predsednikom Evropskog saveta Šarla Mišela i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

11.37 – Poljska: Hitno potrebna pomoć milionima Ukrajinaca

Poljska vlada saopštila je, uoči današnje Međunarodne donatorske konferencije u Varšavi, da su potrebe Ukrajine ogromne i da je pomoć hitno potrebna milionima Ukrajinaca.

Uprkos već doniranim sredstvima, potrebe Ukrajine su ogromne, pre svega zbog velikih razmera ratnih razaranja, saopštila je poljska vlada koja je domaćin virtuelne konferencije.

Švedska, koja je uz Poljsku domaćin ovog skupa, saopštila je da konferencija ima za cilj da mobiliše kontinuiranu finansijsku podršku i odgovori na humanitarne potrebe ukrajinskog naroda.

Skup se održava na Nacionalnom stadionu u Varšavi a domaćini su poljski premijer Mateuš Moravijecki i švedska premijerka Magdalena Anderson, u partnerstvu sa predsednikom Evropskog saveta Šarla Mišela i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Pored dolaska nekoliko lidera država, očekuje se virtuelno obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali i dolazak ukrajinske delegacije.

10.34 – Rusija: U artiljerijskim napadima ubijeno 600 ukrajinskih boraca

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ruske snage protekle noći izvele artiljerijske napade na više ukrajinskih položaja i uporišta, a da je u napadima poginulo više od 600 ukrajinskih boraca.

Ruski sistemi protivvazdušne odbrane uništili su tri ukrajinska aviona, Su-24 u blizini Zmijskog ostrva, Su-25 u Dnjepropetrovskoj oblasti i Su-27 u Hersonskoj oblasti, rekao je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov.

Osim toga, kako je naveo, vazdušno-kosmičke snage Rusije izvršile su napade preciznim projektilima za uništavanje aviona na vojnom aerodromu Kanatovo, skladište municije i skladište goriva u Nikolajevskoj oblasti.

– Vazdušno-kosmičke snage Rusije uništile su preciznim raketama iz vazduha avione na vojnom aerodromu Kanatovo kod Kirovograda, veliko skladište municije u gradu Nikolajevu i skladište goriva ukrajinske vojne opreme u blizini naselja Žovtnevoje u Nikolajevskoj oblasti – rekao je Konašenkov.

Pored toga, prema rečima portparola, ruske Oružane snage su presrele dve rakete višecevnog raketnog sistema Smerč u blizini naselja Tarasovka i Vasiljevka.

10.21 – Ukrajina: Ruske snage izvele raketni napad na železnicu u Dnjepru

Ruske snage ispalile su rakete na objekat železničke infrastrukture u Dnjepru, saopštila je danas pres-služba ukrajinskih železnica.

Kako se navodi u saopštenju, među železničarima nema povređenih, a obim štete biće procenjen po završetku uzbune za vazdušni napad.

– Ruske trupe nastavljaju precizno da gađaju železničku infrastrukturu. Desio se još jedan raketni napad na železničku infrastrukturu u Dnjepru – saopštila je kompanija na Telegram kanalu.

10.15 – Guverner: Ukrajina granatirala sela u Belgorodskoj oblasti

Ukrajina je danas granatirala pogranična sela Žuravlevka i Nehotejevka u ruskoj Belgorodskoj oblasti, napisao je na svom Telegram kanalu regionalni guverner Vjačeslav Gladkov.

– Ukrajina nastavlja granatiranje Žuravlevke i Nehotejevke, prema izveštaju dežurne grupe Dobrovoljne narodne garde, u Nehotejevki su uništene kuća i garaža, a civilnih žrtava nije bilo – objavio je Gladkov.

Guverner je napomenuo da je u vreme objavljivanja izveštaja, u 10.12 po moskovskom vremenu, granatiranje sela još trajalo i obećao da će kasnije dati više informacija o situaciji.

U ovim selima vanredno stanje je uvedeno 23. marta nakon eksplozije artiljerijske granate ispaljene iz Ukrajine.

U eksploziji su poginula tri meštanina, a oštećeno je dvadesetak kuća i automobila.

Nakon učestalog granatiranja, većina meštana je evakuisana.

09.16 – Talin: Posle šestog, uvesti nove sankcije Rusiji

Estonska ministarka spoljnih poslova Eva-Maria Lijmets pozvala je danas na snažniji ekonomski pritisak Evropske unije na Rusiju uvođenjem dodatnih sankcija odmah po uvođenju novog, šestog paketa.

– Prilikom usvajanja novih sankcija, Evropska unija je pokazala izuzetno jedinstvo i sada, kada uvodimo šesti paket sankcija, važno je da odmah nakon toga krenemo dalje – rekla je šefica estonske diplomatije i dodala da bi dodatne sankcije trebalo da se odnose na one sektore ruske privrede koji još uvek nisu obuhvaćeni ograničenjima.

Evropska unija planira da uvede šesti paket sankcija Rusiji zbog njene specijalne vojne operacije u Ukrajini, koja je počela 24. februara.

08.59 – Ukrajina: Rusi raketirali Kramatorsk, ranjeno 25 civila

Ruska vojska je sinoć izvela raketni napad na Kramatorsk u Donjeckoj oblasti, u kome je povređeno najmanje 25 civila, saopštilo je danas veće tog ukrajinskog grada na Telegramu.

– Još jedan raketni napad na Kramatorsk. Bio je opasan, desio se noćas, na stambena naselja i centralni deo grada – navodi se u saopštenju gradskog veća.

Projektili su oštetili devet domova, školu i civilnu infrastrukturu.

– Najmanje 25 ranjenih civila rezultat je raketnog udara koji su Rusi sinoć izveli na Kramatorsk. Šestorici ranjenih potrebna je medicinska pomoć u bolnici – saopštila je pres-služba Oblasne vojne uprave Donjecka.

08.32 – Njujork tajms: SAD obaveštajnim podacima pomogle Ukrajini

Sjedinjene Američke Države su pružile obaveštajne podatke koji su pomogli ukrajinskim snagama da ubiju većinu ruskih generala koji su poginuli u ratu u Ukrajini, tvrdi danas Njujork tajms pozivajući se na visoke američke zvaničnike.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su ubili oko 12 ruskih generala na bojnom polju.

Pomoć u gađanju odabranih meta deo je napora administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena da Ukrajini pruži obaveštajne podatke sa bojnog polja u realnom vremenu.

Vašington je Ukrajini dostavio detalje o očekivanim kretanjima ruskih snaga i lokaciji i druge detalje o ruskom mobilnom vojnom štabu, a Ukrajina je kombinovala tu pomoć sa sopstvenim obaveštajnim podacima za izvođenje artiljerijskih udara i drugih napada u kojima su ubijeni ruski oficiri.

Ukrajina za sada nije navela koliko je ruskih generala ubijeno kao rezultat te američke pomoći.

08.02 – Ruske snage uvežbavale simulirane nuklearne raketne napade

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su njene snage uvežbavale simulirane nuklearne raketne napade u Kalinjingradu, zapadnoj enklavi koja se nalazi između Poljske i Litvanije.

Kako se navodi u saopštenju, praktikovana su simulirana “elektronska lansiranja” mobilnih balističkih raketnih sistema Iskander sa nuklearnom sposobnošću.

Ruske snage su uvežbavale pojedinačne i višestruke udare po zamišljenim ciljevima – lanserima raketnih sistema, aerodromima, zaštićenoj infrastrukturi, vojnoj opremi i komandnim mestima neprijatelja.

Dodaje se da je nakon izvođenja “elektronskih” lansiranja, vojno osoblje izvršilo manevar promene položaja kako bi izbegli “mogući uzvratni udar”.

Borbene jedinice su takođe uvežbavale “dejstva u uslovima radijacije i hemijske kontaminacije”.

U vežbi je, kako navodi rusko Ministarstvo odbrane, učestvovalo više od 100 vojnika.

Rusija je stavila nuklearne snage u stanje visoke borbene gotovosti ubrzo nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara objavio početak specijalne vojne operacije u Ukrajini.

07.59 Novinar, poznat po snimcima iz zone sukoba, poginuo u Ukrajini: “Uvek je bio među prvima u redu”

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da je novinar Oleksandr Mahov koji je ratovao u Ukrajini kao dobrovoljac, poginuo u borbama u blizini grada Izjuma na severoistoku zemlje, a više o tome pročitajte klikom OVDE.

07.22 EU nastavlja razgovor o embargu na uvoz ruske nafte

Stalni predstavnici zemalja članica Evropske unije nisu postigli dogovor o embargu na uvoz ruske nafte i nastaviće danas razgovore, javio je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor.

Pojedine zemlje članice EU, posebno Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska, izrazile su zabrinutost u vezi sa predloženim merama, preneo je TAS S.

Prva rasprava o naftnom embargu završena je nedostatkom konsenzusa.

Dogovor se može postići na sledećem sastanku stalnih predstavnika planiranom za četvrtak, rekao je neimenovani izvor za Rojters.

07:07 Ukrajinski zvaničnici: Ruske snage pokrenule sveobuhvatni napad na “Azovstalj”

Ukrajinski zvaničnici saopštili su danas da su ruske snage pokrenule sveobuhvatni napad na čelicanu “Azovstalj”, kod Marijupolja. Kako je rekao komandant puka Azov Denis Prokopenko, ukrajinske snage unutar fabrike već drugi dan vode “teške, krvave borbe”, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

– Ponosan sam na svoje vojnike koji ulažu nadljudske napore da obuzdaju pritisak neprijatelja. Situacija je izuzetno teška – rekao je Prokopenko u kratkoj video poruci objavljenoj na Telegramu.

Kako se navodi u medijskim izveštajima, ruske snage su ušle na teritoriju fabrike posle višednevnih napada. Veruje se da se unutra nalazi oko 200 civila, uključujući decu. BBC navodi da nije mogao nezavisno, iz drugih izvora, da proveri izveštaje o ruskom napadu na čeličanu.

07:00 Ukrajina preuzima kontrolu nad naseljima u blizini Hersona

Ukrajina je povratila kontrolu nad nekoliko naselja oko Mikolajeva i Hersona na jugu zemlje, saopštili su vojni zvaničnici. Kako se navodi, zbog uspešnih akcija ukrajinskih branilaca, ruske snage su “izgubile kontrolu nad nekoliko naselja na granici Mikolajevske i Hersonske oblasti”, navodi se u najnovijem obaveštajnom izveštaju ukrajinskog Generalštaba oružanih snaga.

Međutim, teške borbe se nastavljaju u Marijupolju, gde ruski okupatori fokusiraju svoje napore na blokiranje i pokušaje da unište ukrajinske jedinice stacionirane u zoni čeličane Azovstal, dodali su zvaničnici. Uz podršku aviona, neprijatelj je nastavio ofanzivu kako bi preuzeo kontrolu nad postrojenjem, navodi se u izveštaju.

Rusija takođe “provocira tenzije” u pridnjestrovskom regionu Moldavije, tvrdi Ukrajina.

06:55 Velika Britanija šalje dodatnu pomoć od 53 miliona evra

Velika Britanija obezbeđuje dodatnih 53 miliona evra (45 miliona funti) za pomoć najugroženijima u Ukrajini i na njenim granicama, saopštila je vlada. Novac će ići agencijama UN-a i dobrotvornim organizacijama koje pružaju vitalnu pomoć i podržavaju preživele seksualnog nasilja u ratom razorenoj zemlji, prenosi PA Media.

Ministarka spoljnih poslova Liz Trus je rekla da je Britanija stajala rame uz rame sa narodom Ukrajine tokom ovog sukoba.

BONUS VIDEO: