Mira Banjac je u desetoj deceniji života, ali i dalje glumi i i dalje je vedra i duhovita kao uvek. U jednom skorašnjem intervjuu ispričala je detalje sa njenog prijemnog na novosadsku Akademiju, kao i da je njena karijera umalo zaustavljena na samom početku.
Još u školi je pokazivala stav i skretala je pažnju na sebe. Oblačila se drugačije i volela je da bude u centru pažnje. Prve nastupe je imala u crkvi, gde je za Uskrs i Božić pevala. Njena učetiljica je uvidela potencijal i ona je spremala za prijemni.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Mira je bila prva klasa koja je upisala novosadsku glumačku akademiju, ali na prijemnom uopšte nije obećavalo da će to biti jedna od najuspešnijih glumačkih karijera na ovim prostorima.
– Ja izabrem monolog koji nikada u životu neću igrati, ali meni se to dopalo. Ipak, to je sve izgledalo katastrofalno. Dolazim na audiciju, devojke lepe, dugonoge, u bundicama, ja u engleskoj vojničkoj bluzi, sa maramom. Ulazi nešto, tj ulazim ja, ali hrabro. I kad sam došla na prijemni, rekla sam, ja možda neću položiti, ali ja natrag neću. Natrag u Erdevik ne – ispričala je Mira Banjac u jednoj emisiji.
– Krene monolog, vidim i ja katastrofa. Međutim, moj budući profesor je nešto u meni pročitao i on kaže, “hajde da joj damo neku improvizaciju”. Ne bi li nešto iščupao iz mene. Improvizacija je izgledala tako da dolazi poštar i donosi mi telegram u kom piše da mi je umro brat. Ja sam tu na svom terenu, igram i poštara i sve oko toga. Otvorim taj telegram i nasmejem se. Naravno, to naiđe na zapanjenje, pitaju me zašto se smešim, na šta im kažem – “Ja nemam brata”. I ja sam na taj bezobrazluk upisala akademiju – sa osmehom je ispričala glumica.
Mira je u Novom sadu glumila do 1970. kad je na poziv Mire Trailović došla u “Atelje 212”. Tamo je glumila do penzije, a na kraju sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka je odigrala neke od svojih najznačajnijih uloga na filmu i TV serijama.
U svojoj karijeri je dobila sve značajne glumačke nagrade. Dve Sterijine, dve Zlatne Arene, Nušićevu nagradu, nagradu Žanka Stokić i Pavle Vujisić, kao Dobričin prsten za životno delo.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)