Pevačica Gordana Lazarević će najveći hrišćanski praznik provesti radno u Trebinju, a u razgovoru za naš list otkriva koliko joj znače praznici, čime gosti komšiluk, kao i šta za nju znače zidovi manastira.
Kraljica večitog hita „Vidovdan” Gordana Goca Lazarević predstojeće praznike će provesti u gradiću u istočnoj Hercegovini, gde će nastupati zajedno s koleginicom Dragicom Radosavljević Cakanom.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Maziće nas i zvaće nas Goca – kikoće se pevačica, dodajući:
– Ma, bolje je da provedem Vaskrs tamo nego ovde da ostanem, gde bih samo prala sudove. Naravno, jajca ću da ofarbam i da ih ukrasim lišćem, i sve ću naše običaje da ispoštujem.
Goca otkriva da poslednjih nekoliko godina, posle svih njenih napora da trpezu napuni prazničnim đakonijama, na kraju ostane sama u kući.
– Pošto je obično lepo vreme za Uskrs, moji se svi razmile i odu negde van Beograda, a onda ja čuvam najlepša jaja za njih. Razmišljam koje ću kome da dam i na kraju mi se ona najlepša pokvare. Ali pošto sam racionalna žena, da se jaja ne bi bacila, iskoristim ih da napravim svoj čuveni francuski krompir. U njega se stavlja i pavlaka, začini, malo kobaje, i time na’ranim ceo komšiluk – kaže Lazarevićeva.
Pevačica ne krije i da u tradicionalnom kucanju jajima pobedi član porodice koji ume najbolje da vara.
– Deca su ukapirala i tako obuhvate rukicom jaje da se otkrije samo mali deo jaja, tako da ti moraš da udariš u taj prst. Uostalom, uvek pobedu odnese jaje – kaže Lazarevićeva smejući se na sav glas.
Pored Goce, samo jedan od njenih sinova voli pečenje, pa pevačica ističe i da nije lako osmisliti prazničnu trpezu, ali da to rado čini.
– Zato mame i bake postoje, pa kad god mogu, kako deci, tako i unučićima, pravim blagi dan. U nedelju, na praznik Cveti, bila sam slobodna, pa smo imali svečani ručak, koji je počeo supom i završio se kolačima – kaže Lazarevićeva.
Lazarevićeva je rođena u vreme kada nije bilo popularno krstiti decu ili venčavati se u crkvi, ali je, zahvaljujući baki i deki, krštena kao mala u sadašnjem manastiru na Savincu:
– Ne mogu da kažem da sam vernik koji samo trči po manastirima. Posećujem ih samo kad sam u njihovoj blizini, ali iskreno, čim se neko od bliže rodbine i prijatelja razboli, odmah počnem da se raspitujem u kojim manastirima se čitaju molitve za koje bolesti i onda počnem da trčim po njima i izvinjavam se Bogu. Jednostavno, odrastala sam u vremenu ateističkog vaspitavanja, tako da se krštavalo krišom. Naravno, posle toga smo znali šta znači „pssst” koje su nam upućivali da se ne bismo izleteli da smo kršteni – objašnjava pevačica.
Na naše pitanje o njenom ljubavnom životu, Lazarevićeva mudro prebacuje temu na sveopštu ljubav, te poručuje da je ljubav u njoj i da je, iako ne voli da filozofira, bog ljubav, a svaki čovek jedna ćelija te ljubavi.
– Ako imate boga u sebi, imate ljubavi u sebi. Svako od nas ima primarni zadatak da voli prvo sebe, da brine o sebi i svojim najbližim. Znači, da se razmnožavamo, produžavamo vrstu, i da se mi žene posebno borimo da volimo sebe i našu maticu porodicu, o kojoj se sve manje priča – zaključuje Gordana Lazarević.
Piše: ALEKSANDAR DAČIĆ
Ovaj i druge zanimljive tekstove čitajte u današnjem broju štampanog Objektiva
BONUS VIDEO:
Komentari (0)