“Gušio nas je teški zadah SMRTI”: Mnogim Srbima se ovo neće svideti, Britanac opisao šta je video u RATU

Beogradska operacija ili Beogradska ofanziva predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Operacija je trajala od 12. do 20. oktobra 1944. godine i predstavljala je deo opsežnog operativnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOV i POJ, nadovezujući se bez zastoja na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući se gonjenjem neprijatelja kroz Srem. Združene jedinice NOV i POJ i Crvene armije nanele su u ovoj operaciji nemačkoj Grupi armija Srbija težak poraz, oslobodile Beograd, glavni grad Jugoslavije i veliki deo Srbije.

Beogradskom operacijom okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije. Beograd je po oslobođenju postao vojni, politički i administrativni centar i sedište vlade nove Demokratske Federativne Jugoslavije.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Preko 20.000 ljudi stradalo je u oštrim borbama u završnoj fazi Beogradske operacije. U ovoj fazi beogradsko bojište postalo deo Istočnog fronta. Borbe je karakterisala surovost i žestina karakteristična za Drugi svetski rat na tlu Jugoslavije, prožeta surovošću i žestinom Istočnog fronta.

Britanski izaslanik pri Vrhovnom štabu NOVJ Ficroj Maklejn plastično je opisao atmosferu u vojskama neposredno nakon bitke, a njegovo svedočenje se ne bi svidelo mnogim Srbima zbog dela gde je rekao da su i Srbi u Partizanima vršili odmazdu nam Nemcima nacistima:

Od našeg novopečenog prijatelja saznali smo da je te noći krupna neprijateljeva jedinica, koja se u odstupanju i metežu odvojila od glavnine, očajnički pokušavala da se probije i pređe deo puta na ovom mestu, kako bi se pridružila nemačkim snagama u Beogradu pre no što bude sasvim odsečena. Rezultat je bio izuzetno žestoka borba koja je čitave noći po kiši i u mraku besnela na ovom delu puta. Sada više nije bilo sumnji u ishod. Praktično je čitava neprijateljeva jedinica od više hiljada ljudi bila uništena. Put je ponovo bio manje-više slobodan. Preostalo je samo da se unište izolovana žarišta otpora.

Sećanje na ovu pobedu i pokolj neprijatelja posle toga očigledno je oraspoložilo poručnika. Dok je ispijao toplo mleko, njegovo široko, mongoloidno lice ozarilo se osmehom. On je, poverio nam se, mrzeo Nemce više no išta drugo na svetu. Borio se protiv njih već tri godine i utvrdio da su brutalni i nehumani neprijatelji. Oni su osvojili i uništili njegovo selo i zaklali mu majku i sestre. Njegov jedini brat poginuo je u borbi protiv njih. Sad je bio srećan što vidi da su konačno dotučeni i smrvljeni. U ovoj poslednjoj bici nisu zarobili mnogo Nemaca. Upitao sam ga šta rade sa zarobljenicima? — Ako se predaju u velikim grupama — rekao je — onda ih vraćamo u bazu; ali ako ih — dodao je — ima samo nekoliko, onda se ne mučimo — namignuo je. Pitao sam se samo koliko zarobljenika predstavlja veću grupu?

Saznavši sada da je drum pred nama manje-više slobodan, nastavili smo put. Dosad smo nailazili samo na poneki leš, ispružen u blatu, pored olupina tenkova i topova. Sada su leševi bili nagomilani sa strane puta, jedan preko drugog, u sivim uniformama Vermahta, neki bez čizama i uniformi, ostavljeni polugoli; stotine i stotine njih, sa izobličenim bledim licima i ukaljani blatom, zelenkastosivim na zelenkastosivoj koži. Dok smo prolazili, mučni zadah smrti gušio nas je i teško se osećao u vazduhu – pisao je on.

BONUS VIDEO: