Od danas 1. aprila u Hrvatskoj će poskupeti i gas i struja, a domaćinstva će prosečno gas u sistemu javne nabavke u proseku plaćati 16 odsto više, dok će električna energija domaćinstvima koja koriste javnu uslugu nabavke poskupeti za 9,6 odsto prosečno.
Domaćinstva s prosečnim godišnjim računom za struju od 3.400 kuna, prema primeru koji su izložili Vlada i HEP, od danas će imati godišnji račun veći za 325 kuna ili za 27 kuna mesečno.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Do 1. aprila ove godine potrošači u javnoj usluzi plaćali su prosečne 32 lipe za kilovatsat, a od 1.aprila taj će iznos biti 48 lipa za kilovatsat, tvrde u Vladi. No, ne idu gore samo cene struje. Koja se sve poskupljenja od danas očekuju u Hrvatskoj, objavili su njihovi mediji.
Prema rečima Vlade i HEP-a, električna energija za domaćinstva koja plaćaju u tzv. javnoj usluzi biće skuplja za prosečnih devet odsto. Za domaćinstva koja kupuju plin u javnoj usluzi, prema objavi Hrvatske energetske regulatorne agencije, plin će biti skuplji za prosečnih 20 odsto. Domaćinstvo s prosečnim ukupnim godišnjim računom za struju od 3.400 kuna, prema primeru koji su izložili Vlada i HEP, od 1. aprila imaće godišnji račun veći za 325 kuna ili za 27 kuna mesečno. Do 1. aprila ove godine potrošači u javnoj usluzi plaćali su prosečne 32 lipe za kilovatsat, a od 1. aprila taj će iznos biti 48 lipa.
Navedena poskupljenja od 1. aprila važe za distribuciju električnom energijom i plinom u javnoj usluzi, a svaki potrošač može ugovarati distribuciju strujom i plinom na tržištu koje nije obvezano cenama javne usluge. Domaćinstva koja žele izaći iz javne usluge trebaju proučiti ponude distributera, na primer, HEP distribucija je objavila da će od 1. aprila povisiti cene i u tržišnom modelu.
Krajem prošle godine cene električne energije na evropskim berzama skočile su za 30 odsto.
Hrvatska godišnje uvozi oko deset odsto struje, ali značajno su poskupeli energenti, nafta, ugljen i plin, koji se koriste u vlastitoj proizvodnji električne energije. Za petinu domaće proizvodnje struje koriste se plin i ugljen.
Cena plina na tržištima s kojih ga Hrvatska nabavlja već krajem prošle godine otišle su “gore” za 70 odsto.
Nakon ruske ofanzive na Ukrajinu plin je dodatno poskupeo, ali se za trošak nabavke plina u ceni plina koju plaćaju domaćinstva uzimaju višemesečni proseci. Budući da Hrvatska 79 odsto svojih godišnjih potreba za plinom nabavlja uvozom, globalni rast cena mora se odraziti na troškove grejanja i druge upotrebe plina za građane.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)