Ruska invazija u Ukrajini ušla je u 36. dan. Iz Ujedinjenih nacija navode da je od početka rata u Ukrajini poginulo najmanje 1.189 civila, ali se strahuje da je taj broj veći.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je razgovarao sa Šolcom i Dragijem o plaćanju gasa u rubljama. Ruska strana poručuje da je Ukrajina spremna da ispuni ključne zahteve Rusije. Ukrajinci ističu da su optimistični po pitanju pregovora.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
22.05 Francuska: Ukrajina neće moći da požanje i izveze pšenicu
Vrlo je moguće da Ukrajina ove godine neće moći obaviti žetvu i izvesti bilo koju količinu pšenice zbog ruske invazije, tvrde izvori bliski francuskoj vladi, javlja CNN.
Borbe koje se vode i nedostatak poljoprivredne radne snage čine bilo kakvu žetvu i setvu ekstremno teškom, tvrde ovi izvori. Prema istom izvoru Ukrajina je ključna za balans na svetskom tržištu hrane.
21.22 Ukrajina: Od početka sukoba ubijeno 148 dece
Najmanje 148 dece ubiejno je u raketnim napadima od početka sukoba u Ukrajini, saopštio je Kijev.
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je dodalo da je od 24. februara bačeno 1.370 projektila i da je uništeno 15 ukrajinskih aerodroma.
21.09 Erdogan i Zelenski razgovarali o pregovorima u Istanbulu
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je svom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom u telefonskom razgovoru da su rusko-ukrajinski mirovni pregovori u Istanbulu ove nedelje dali “značajan podsticaj” naporima da se okonča sukob u Ukrajini, saopšteno je danas iz kabineta turskog predsednika.
20.46 Rusija na zahtev Makrona i Šolca otvara koridor od Mariupolja do Zaporožja
Na zahtev francuskog predednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šilca ruska vojska će od 1. aprila ponovo otvoriti humanitarni koridor od Mariupolja do Zaporožja, izjavio je general- pukovnik Mihail Mizincev.
– Na lični zahtev predsednika Makrona i kancelara Šlca od 10 časaova po moskovskom vremenu biće otvoren humanitarni koridor od Mariupolja do Zaporožja – rekao je on.
20.17 Šef DNR naredio stvaranje administracije Mariupolja
Šef Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin naredio je stvaranje administracije grada Mariupolja, prema ukazu objavljenom na Pušilinovom sajtu.
Ova odluka je osmišljena da bi se obezbedio red i zakon u gradu, kao i funkcionisanje preduzeća i institucija koje su ranije kontrolisale ukrajinske vlasti.
18.06 Volas: Britanija i saveznici šalju još oružja Ukrajini
Velika Britanija i saveznici saglasili su se da pošalju još smrtonosnog oružja Ukrajini kako bi joj pomogli u odbrani od ruskog napada, izjavio je danas britanski ministar odbrane Ben Volas.
– Biće više pomoći koja uključuje smrtnonosno oružje koje će stići u Ukrajinu, jer su se određene zemlje javile ili sa novim idejama ili sa više obećanog novca – poručio je Volas novinarima nakon što je bio domaćin konferencije uz učešće više od 30 međunarodnih partnera, prenosi agencija Rojters.
Dodao je da pomoć uključuje artiljeriju dalekog dometa, municiju i veću količinu protivvazdušnog oružja.
17.55 Zelenski sa Mišelom o pregovaračkom procesu s Rusijom
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski razgovarao je danas telefonom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom o pregovaračkom procesu sa Rusijom.
– Imao sam redovan razgovor sa predsednikom Evropskog saveta. Razgovarali smo o ključnim pitanjima za nas, kao što je pregovarački proces sa Rusijom – naveo je Zelenski na Tviteru.
On je dodao da su razgovarali i o mogućnostima za povratak mira, kao i o ukrajinskom približavanju članstvu u Evropskoj uniji.
– Cenim podršku naših evropskih partnera i prijatelja – poručio je Zelenski.
17.10 Amerika uvela nove sankcije Rusiji, na udaru tehnološki sektor
Sjedinjene Američke Države danas su uvele nove sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ciljajući operatere u tehnološkom sektoru, u pokušaju Vašingtona da spreči Moskvu da izbegava sankcije, preneo je Rojters.
16.50 Smene zbog neuspeha u Ukrajini
Šef francuske obaveštajne službe smenjen je zbog neuspeha u Ukrajini, prenosi agencija AFP. Reč je o generalu Eriku Vidaudu koji, kako je rečeno, nije ispunio očekivanja kada je u pitanju ruska invazija na Ukrajinu.
U izveštaju medija se citira vojni izvor koji potvrđuje njegov odlazak sa mesta šefa Uprave vojne obaveštajne službe (DRM). Internet novina “l’Opinion” citira izvor iz ministarstva odbrane koji je naveo kako Vidaud nije davao potpune izveštaje o tome šta se događa u u Ukrajini, a i pokazao je i “neuspeh u savladavanju tema”.
15.42 – Formira se administracija grada Marijupolja
Lider Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin naredio je formiranje administracije grada Marijupolja, navodi se u ukazu objavljenom na Pušilinovom sajtu.
Administracija Marijupolja stvara se „radi obezbeđivanja zakona i reda, normalnog života, kao i funkcionisanja preduzeća, ustanova, organizacija i drugih objekata na teritoriji oslobođenih naselja koja su ranije bila privremeno pod kontrolom Ukrajine“.
15.32 Donjeck: Ukrajinska vojska nas gađa zabranjenim oružjem
Gradonačelnik Donjecka Aleksej Kulemzin izjavio je danas da ukrajinska vojska koristi oružje protiv civila koje je zabranjeno Sporazumom iz Minska.
– Događaji iz prethodnih nekoliko dana ukazuju da ne postoji mesto u gradu koje je bezbedno. Nedavno je glavna gradska opština napadnuta Točkom-U, koji je izbacivao kasetne bombe. U utorak, stambena zgrada pogođena je projektilima Uragan. Niko nema ikakvu dilemu da se koristi oružje zabranjeno Sporazumom iz Minska – kazao je Kulemzin za TAS S.
Novinska agencija dodaje da je grad izložen svakodnevnim bombardovanjima ukrajinske vojske, koje dovode do civilnih žrtava.
15.27 Putin: Ako od prvog aprila ne plaćate u rubljama, ostaćete bez gasa!
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o novom postupku plaćanja ruskog gasa sa „neprijateljskim zemljama“ u rubljama od 1. aprila, javlja RT.
Kupci ruskog gasa iz „neprijateljskih zemalja” biće u obavezi da otvore račun u rubljama u nekoj ruskoj banci, javio je u četvrtak RBC, pozivajući se na izvore koji poznaju novi mehanizam plaćanja. Više o tome pročitajte klikom OVDE.
14.39 Putin dao važan nalog što se tiče gasa: Jedna zemlja dobila posebno objašnjenje
Predsednik Rusije Vladimir Putin je, posle jučerašnjeg razgovora sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem, dao nalog svom pomoćniku za ekonomska pitanja Maksimu Oreškinu da kontaktira nemačku stranu, kako bi razjasnio mehanizam plaćanja gasa u rubljama, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je naveo da je Putin dosta detaljno informisao Šolca o plaćanju gasa u rubljama, ali da je, u cilju podizanja tih objašnjenja na viši stručni nivo, nakon razgovora dao nalog Oreškinu da pozove pomoćnika za ekonomska pitanja nemačkog kancelara Jorga Kukisa. Detaljnije o tome pročitajte klikom OVDE.
14.17 Berlin blizu vanredne situacije: Uzbuna zbog najave prekida dotoka gasa iz Rusije
Najava mogućeg prekida dotoka prirodnog gasa iz Rusije podigla je Nemce na noge. Robert Habek, ministar ekonomije u vladi kancelara Olafa Šolca, saopštio je da je Berlin aktivirao takozvani sistem za rano upozoravanje na vanrednu situaciju u slučaju obustave isporuka ruskog gasa.
On je pozvao stanovništvo i firme da smanje potrošnju, navodeći da je “svaki kilovat-sat bitan” i dodao da će biti formiran krizni štab, a više o tome pročitajte klikom OVDE.
13.37 – Erdogan poručio: Turska se neće pridružiti sankcijama protiv Rusije
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je da se Ankara neće pridružiti sankcijama koje su SAD i EU uvele Rusiji zbog aktuelne situacije u Ukrajini.
– Više puta smo ranije izjavljivali da nećemo učestvovati u sankcijama Rusiji i objasnili razloge za to – rekao je Erdogan novinarima u avionu po povratku iz Uzbekistana. Više o tome pročitajte OVDE.
12.38 – Putin potpisao ukaz o redovnoj prolećnoj regrutaciji
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o redovnoj prolećnoj regrutaciji.
– Odlučujem da od 1. do 15. aprila 2022. bude izvršena regrutacija ruskih državljana od 18 do 27 godina koji nisu u rezervnom sastavu, u iznosu od 134.500 ljudi – navedeno je u ukazu.
Dokumentom se takođe nalaže otpuštanje iz vojne službe vojnika, mornara i starešina kojima je istekao vojni rok.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu ranije je izjavio da će broj regruta ove godine biti manji nego prošle.
U Rusiji se regrutacija vrši dva puta godišnje – u aprilu – prolećna i u oktobru – jesenja.
11.50 – UDARNO: Gruzijski ambasador proteran iz Ukrajine
Zelenski je potpisao dekret o opozivu ambasadora Gruzije u Kijevu.
– Ambasador Gruzije u Ukrajini nema šta da radi ovde bez antiruskih sankcija, isporuke oružja i ograničenja rada ruskog biznisa – rekao je Zelenski.
Ranije je Gruzija saopštila da neće podržati uvođenje sankcije Rusiji.
11.49 – Lukašenko: Zapad škljoca zubima jer nas nije odvojio od Rusije
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da Zapad nije uspeo da otrgne Minsk od Rusije i da sada hoda i škljoca zubima.
– Postojala je želja Zapada da ovde preseče i povuče crvenu liniju za Rusiju. Nisu uspeli. Oni sada hodaju i škljocaju zubima – rekao je Lukašenko u Minsku na sastanku sa guvernerom Penzenske oblasti Rusije Olegom Meljničenkom.
11.32 – Gruzija: Neprihvatljivo
– Razgovor o referendumu u Južnoj Osetiji je neprihvatljiv – rekao je gruzijski ministar spoljnih poslova.
11.23 – Bivši kapiten Šahtjora: Putin je zlo
Bivši kapiten Šahtjora Darijo Srna oštro je kritikovao predsednika Rusije Vladimira Putina, zbog agresije na Ukrajinu.
11.02 – Vladimir Kličko doputovao u Berlin
Nekadašnji svetski prvak u boksu Vladimir Kličko, brat gradonačelnika Kijeva Vitaljija, doputovao je danas u Berlin, gde planira razgovore sa nemačkim političarima o dodatnoj pomoći za Ukrajinu.
Pred put u Nemačku braća Kličko su, na Tviteru, saopštili da je danas važno objediniti sve snage, kako u Ukrajini, tako i u zemaljama partnerima.
– Vladimir je sa delegacijom iz Ukrajine otputovao na sastanke u Nemačku – navodi se na Tviteru.
10.57 – Udarna poruka iz Moskve
– Moskva neće odbiti sastanak između ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog ukrajinskog kolege Dmitra Kulebe, ali svaki razgovor između njih bi morao da bude svrsishodan i sadržajan – saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.
– Rusija nikada nije odbijala kontakte sa Ukrajinom, ali oni moraju biti svrsishodni i sadržajni – izjavio je danas zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko, prenosi TAS S.
10.51 – Ukrajinska kriza podstiče inflaciju
Guverner Nacionalne banke Austrije (OeNB) Robert Holcman ističe da ukrajinska kriza predstavlja veliku kočnicu za austrijsku privredu i ujedno podstiče inflaciju.
Čak i ako dođe do skorog završetka vojnog sukoba on polazi od toga da će privredni rast u ovoj godini biti svega 3,5 odsto, a inflacija 5,3 procenata.
– Dalji ekonomski razvoj zavisi značajno od ovog rata i njegovih posledica, te predstavlja prekretnicu – ističe Holcman.
10.23 – Švedska TV: Ruski avioni nosili nuklearno oružje
Dva ruska aviona koji su 2. marta narušili vazdušni prostor Švedske u blizini Gotlanda bila su opremljena nuklearnim oružjem, prenosi švedska TV4.
Kako taj medij navodi, 2. marta su iz ruske vazduhoplovne baze u Kalinjingradu poletela četiri aviona – dva aviona tipa Suhoj-24 i dva aviona Suhoj-27. Avioni Su-24 su, prema izvoru TV 4, nosili nuklearno oružje.
10.22 – Zelenski zatražio od Australije da pojača pritisak na Moskvu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je danas u video obraćanju parlamentu Australije da su potrebne nove i jače sankcije Rusiji, kako bi se pojačao pritisak na Moskvu zbog njene invazije na njegovu zemlju.
Australija je nakon ruskog napada na Ukrajinu isporučila Kijevu odbrambenu opremu i humanitarnu pomoć i uvela zabranu izvoza aluminijuma i njegovih ruda, uključujući boksit, u Rusiju. Više o tome pročitajte klikom OVDE.
10.19 – Radikalan potez Pekinga
– Kina je odlučila da ograniči vize za zvaničnike SAD, kao odgovor na američka vizna ograničenja za neke kineske zvaničnike – saopštio je danas portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters.
Sjedinjene Države su ograničile vize nekim kineskim zvaničnicima zbog umešanosti u „represivne postupke“ protiv etničkih i verskih manjinskih grupa u Kini, izjavio je ranije ovog meseca američki državni sekretar Entoni Blinken.
10.07 – Čavušoglu: Uskoro susret Lavrova i Kulebe
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da je novi susret ministara spoljnih poslova Rusije i Ukrajine, Sergeja Lavrova i Dmitrija Kulebe, moguć u naredne dve nedelje.
9.57 – Više od pola miliona stanovnika Donbasa prešlo u Rusiju
Gotovo 530. 000 stanovnika samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR, LNR), kao i sa teritorije pod ukrajinskom kontrolom, stiglo je u Rusiju, saopštile su danas za TAS S vlasti DNR i LNR-a.
Do jutors u Rusiju je sa ovih teritorija došlo skoro 530.000 ljudi, a oko 37.000 samo tokom prethodnog dana, prenosi TAS S, pozivajuči se na izvor iz proruskih snaga u Donbasu.
Navodi se i da je evakuisano više od 107.000 dece.
9.52 – Lider Donjecka: Povratak u Ukrajinu nije moguć
Nakon što je nekoliko država priznalo nezavisnost Donjecke Narodne Republike (DNR), njen povratak u sastav Ukrajine nije moguć, izjavio je portparol Narodne milicije DNR Eduard Basurin.
– Nakon što nas je već priznalo nekoliko država, šest ili sedam, a pre svega Rusija, povratak ove republike (DNR) u sastav Ukrajine više nije moguć – objasnio je Basurin.
9.49 – Konvoj sa 45 autobusa ide ka Marijupolju
– Konvoj ukrajinskih autobusa uputio se danas u južni lučki grad Marijupolj kako bi pokušao da isporuči humanitarnu pomoć i izvuče zarobljene civile – saopštila je potpredsednica vlade Irina Vereščuk.
Ona je rekla da je 45 autobusa danas na putu za Marijupolj, nakon što je Međunarodni komitet Crvenog krsta potvrdio da je Rusija pristala da otvori bezbednosni koridor, prenosi Rojters.
9.48 – Zaharova: SAD samo zanimaju oružje i biolaboratorije
Bela kuća bi, postavši garant bezbednosti Ukrajine, preuzela obavezu da u njoj održava mir, ali u planove SAD ulaze samo biolaboratorije i isporuke oružja, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
– Postavši garant bezbednosti Ukrajine, Bela kuća bi preuzela obavezu da održava mir u ovoj zemlji. Ali to ne ulazi u planove američkih liberalnih demokrata. Samo isporuke oružja, samo biolaboratorije, samo ručno upravljanje marionetskim režimima za destabilizaciju situacije u Evroaziji – napisala je Zaharova na svom Telegramu.
9.11 – Zelenski: Potiskujemo Ruse
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da ne veruje da se ruske trupe dobrovoljno povlače iz Kijeva i Černigova, već da ih ”gura unazad” ukrajinski otpor.
U svom obraćanju, ukrajinski lider je takođe rekao da dok su u toku pregovori između dva naroda ”još ništa nije precizirano”.
– Da, postoji pregovarački proces koji je u toku, ali to su još reči. Bez nečeg konkretnog – rekao je Zelenski, prenosi Skaj njuz.
– Govori se i o navodnom povlačenju ruskih trupa iz Kijeva i Černigova. O navodnom smanjenju aktivnosti u ovim oblastima. Znamo da ovo nije povlačenje, već rezultat potiskivanja. Rezultati rada naših branilaca – dodao je.
Kako je rekao, vidi se da postoji gomilanje ruskih trupa za napade vesti u Donbasu.
Ove nedelje se činilo da je došlo do potencijalnog pomaka u mirovnim pregovorima u Istanbulu nakon što je Rusija rekla da će smanjiti svoju vojnu operaciju oko Kijeva i Černigova.
Međutim, ukrajinske vlasti su saopštile da se granatiranje nastavilo u regionima.
8.39 – CNN: Moguća optužnica protiv Hantera Bajdena
Pravni analitičar Si-En-Ena izjavio je da je vrlo moguće da bi protiv Hantera Bajdena, sina predsednika SAD Džozefa Bajdena, savezna vlada mogla da podigne optužnicu nakon istrage o njegovim poslovima koje je imao u inostranstvu, preneo je list “Hil”.
– Ovo je vrlo realno, u pitanju je sveobuhvatna istraga o potencijalno ozbiljnim krivičnim delima. Vidimo da savezni tužioci u Delaveru rade upravo ono što biste očekivali da rade tužioci u takvoj situaciji – izjavio je Eli Honig, preneo je vašingtonski list.
Honig je kazao da deluje da se “zahuktava” istraga o Hanterovim prekomorskim poslovima.
Bajdenova istorija korišćenja nedozvoljenih suspstanci i veza sa međunarodnim poslovima je bila predmet kritika repbulikanaca na račun njegovog oca neko vreme, dodaje se u tekstu “Hila”.
Bivši predsednik Donald Tramp često je napadao Džozefa Bajdena zbog borbe njegovog sina sa zavisnošću i, kako je govorio, korumpiranim poslovima u inostranstvu, tokom izborne kampanje 2020. godine.
Prvi pokušaj Trampovog impičmenta proistekao je iz razgovora sa predsednikom Ukrajine, tokom kojeg je Tramp izvršio pritisak na ukrajinskog lidera da mu pomogne da iskopa prljavštinu o Hanteru Bajdenu, koji je poslovao u Ukrajini sa jednom korumpiranom naftnom i gasnom kompanijom, dodaje “Hil”.
U utorak, Tramp je otišao korak dalje u napadu na Bajdena, tražeći od ruskog predsednika Vladimira Putina da objavi bilo kakvu informaciju koju bi ruska vlada mogla da ima o Hanteru Bajdenu.
– Zašto je supruga gradonačelnika Moskve dala Bajdenima, obojici, 3,5 miliona dolara? To je mnogo novca. Voleo bih da Putin zna odgovor na to pitanje. Trebalo bi da se izjasni – kazao je Tramp.
“Hil” podseća da je “Vašington post” ove nedelje objavio izveštaj u kojem se potvrđuju detalji o Haterovim poslovima u Kini.
Ministarstvo pravde prema nekim navodima nastavlja da traži navodne nelegalne optužbe o lobiranju konsultantskih firmi povezanih sa ukrajinskom energetskom kompanijom “Burisma”, u kojoj je Hanter bio član borda.
– Postoji realna šansa da sve ovo rezultuje saveznom optužnicom. Naravno, tada bismo bili na političkoj teritoriji bez presedana, a ne na pravnoj teritoriji, već u potencijalnoj situaciji gde Ministarstvo pravde krivično goni i pokušava da zatvori sina predsednika – dodao je Honig.
8.31 – MMF: Sankcije Rusiji mogu da poljuljaju dominaciju dolara
Finansijske sankcije bez presedana uvedene Rusiji prete da postepeno umanje dominaciju američkog dolara u svetskoj trgovini i mogu da dovedu do fragmentiranja međunarodnog monetarnog sistema, izjavila je Gita Gopinat, prva zamenica generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Gopinat je, u intervjuu za Fajnenšel tajms, ocenila da bi sveobuhvatne mere koje su zapadne zemlje uvele Rusiji nakon napada na Ukrajinu, pa i ruskoj centralnoj banci, mogle da podstaknu pojavu malih valutnih blokova zasnovanih na trgovini između zasebnih grupa zemalja.
8.27 – Diplomate SAD i EU održale prvu sednicu visokog nivoa o Rusiji
Diplomate Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u sredu su održale prvu sednicu na visokom niovu posvećenu Rusiji tokom koje su razmotrile dodatne korake u vezi sa izolacijom ruske privrede, piše u zajedničkom saopštenju koje je objavio Stejt department.
8.23 – Britanija: Novi ruski udari na severu i borbe u Mariupolju
Rusko granatiranje i raketni udari nastavljeni su na Černihiv, uprkos izjavama Moskve koje ukazuju na nameru da smanjenji vojne aktivnosti u toj oblasti, saopštila je danas britanska vojna obaveštajna služba.
– Ruske snage nastavljaju da drže položaje istočno i zapadno od Kijeva uprkos povlačenju ograničenog broja jedinica. Snažne borbe će se verovatno odvijati u predgrađima grada narednih dana – saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.
08.02 – Zelenski opozvao ukrajinske ambasadore iz Gruzije i Maroka
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opozvao je ukrajinske ambasadore u Gruziji i Maroku.
08.00 – Poljska uvodi zabranu uvoza ruskog uglja
Poljska je odobrila nacrt zakona kojim će se zabraniti uvoz ruskog uglja, izjavio je danas portparol vlade Pjotr Miler.
Ova zemlja je pozivala partnere iz Evropske unije da uvedu embargo na kupovinu ruskih energenata, ali nije uspela da ih ubedi da to učine, navodi britanski javni servis BBC, dodajući da je Miler rekao da vlada u Varšavi ne može više da čeka EU i da je odlučila da deluje jednostrano.
Poljska je najveći proizvođač kamenog uglja u EU, ali njeni rudnici ne proizvode dovoljne količine uglja koji služi za grejanje domova, škola i bolnica, pa neke toplane sagorevaju i ruski ugalj.
Poljska je 2020. kupila od Rusije tri četvrtine uglja od ukupno uvezenih 12,8 miliona tona u toj godini.
Ranije ovog meseca, premijer Mateuš Moravjecki rekao je da je razgovarao sa australijskim premijerom o kupovini uglja iz Australije, dodaje britanski medij.
07.36 – Zelenski opozvao ukrajinske ambasadore iz Gruzije i Maroka
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opozvao je ukrajinske ambasadore u Gruziji i Maroku, sugerišući da nisu učinili dovoljno da ubede te zemlje da podrže Ukrajinu i kazne Rusiju za invaziju.
– Uz dužno poštovanje, ako neće biti oružja, sankcija, ako neće biti ograničenja za rusko poslovanje, onda tražite drugi posao – saopštio je Zelenski u svom jučerašnjem video obraćanju naciji, prenosi AP.
On je rekao da u narednim danima očekuje konkretne rezultate od rada dipomatskih predstavnika Kijeva u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji i Africi, kao i od ukrajinskih vojnih atašea u ambasadama u inostranstvu.
Zelenski je naglasio i da je „diplomatski front jedan od ključnih frontova“ u borbi Ukrajine za pobedu u ratu protiv Rusije, navodi AP.
07.12 – Moskva akreditovala diplomatu talibanske vlade u Kabulu
Rusko ministarstvo spoljnih poslova akreditovalo je prvog diplomatu kojeg je u Moskvu poslala nova talibanska vlada u Avganistanu, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
– Želeo bih da napomenem da je prvi avganistanski diplomata, koji je stigao u Moskvu prošlog meseca, akreditovan od ruskog ministarstva spoljnih poslova – rekao je on na trećoj ministarskoj konferenciji susednih zemalja Avganistana, na kojoj učestvuju Rusija, Kina, Iran, Pakistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan, prenosi TAS S.
Prema njegovim rečima, Kabul ulaže intenzivne napore da proširi ekonomske i diplomatske veze.
– Zvaničnici talibanske vlade redovno se sastaju sa stranim partnerima u bilateralnim i multilateralnim formatima, kao što je to bilo u Moskvi, Teheranu, Dohi, Oslu, Antaliji. Danas je ovu listu dopunio kineski grad Tunsi – rekao je Lavrov.
On je dodao da Moskva primećuje postepeno poboljšanje ekonomske saradnje Avganistana sa drugim zemljama regiona, koje pokazuju interes za tu zemlju.
– Naravno, svi ovi kontakti promovišu međunarodno priznanje novih vlasti Avganistana – naglasio je ruski ministar.
Nakon što je administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena objavila kraj američke vojne operacije u Avganistanu i početak povlačenja trupa, talibani su krenuli u ofanzivu protiv avganistanskih vladinih snaga i 15. avgusta zauzeli glavni grad Kabul, a predsednik Ašraf Gani podneo je ostavku i potom pobegao iz zemlje.
Talibani su 6. septembra sopštili da preuzimaju kontrolu nad celom zemljom i sledećeg dana objavili novu privremenu vladu koju nije zvanično priznala nijedna država, navodi TAS S.
07.04 – UN: Četvrtina svetske populacije živi u zonama sukoba
Četvrtina svetske populacije – dve milijarde ljudi, živi na područjima sukoba i svet se suočava s najvećim brojem nasilnih konflikata od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine, upozorio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Gutereš je pomenuo sukobe u Jemenu, Siriji, Mjanmaru, Sudanu, Haitiju, kao i aktuelni rat u Ukrajini, preneo je AP.
Gutereš je na jučerašnjem sastanku Komisije UN za izgradnju mira rekao da je prošle godine 84 miliona ljudi bilo primorano da napusti svoje domove zbog sukoba, nasilja i kršenja ljudskih prava.
UN, prema rečima generalnog sekretara, procenjuju da će ove godine za najmanje 274 miliona ljudi biti neophodna humanitarna pomoć, što predstavlja povećanje od 17 odsto u odnosu na 2021.
07.02 – Lavrov: Infastruktura NATO u Centralnoj Aziji neprihvatljiva
Rusija se protivi eventualnom razmeštanju vojne infrastrukture SAD ili NATO u državama Centralne Azije u susedstvu Avganistana, rekao je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Lavrov je to rekao u Tunsiju, u Kini, na trećem ministarskom sastanku država avganistanskih suseda (Rusija, Kina, Iran, Pakistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan).
Prema njegovim rečima, planovi NATO i SAD da razmeste infastrukturu, “ili Avganistance koji su u njihovoj službi, na teritoriji susednih zemalja”, u suprotnosti su s obavezama koje proističu iz statutn ih dokumenata Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).
06.35 – Kuleba: Pojačati sankcije Rusiji, bolje naoružati Ukrajinu
Međunarodne sankcije Rusiji moraju biti pojačane i Ukrajina mora biti dodatno naoružana dok traju mirovni pregovori između dve zemlje, naveo je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba na Fejsbuku.
– Logika je izuzetno prosta – što je jača Ukrajina, biće bolji dogovor – kazao je Kuleba.
I predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je razgovarao sa američkim kolegom o novim sankcijama Rusiji i jačanju postojećih.
06.27 – Kijev: Nastavak pregovora Ukrajine i Rusije 1. aprila
Rusija i Ukrajina će nastaviti svoje mirovne pregovore putem video veze 1. aprila, saopštio je visoki ukrajinski zvaničnik David Arahamija, nakon što je njihova poslednja runda završena u Turskoj.
Arahamija je rekao u sredu tokom video obraćanja, da je Kijev predložio i da se organizuje sastanak predsednika dve zemlje, ali da je Rusija odgovorila da je potrebno više uraditi na nacrtu sporazuma, prenosi Rojters.
Pisani predlozi Ukrajine koji su predati Rusiji u Istanbulu sadrže tačke o odustajanju Kijeva od članstva u NATO i od nuklearnog oružja, izjavio je nakon pregovora šef ruske delegacije Vladimir Medinski televiziji “Rusija 24”.
On je istakao je da je Ukrajina u utorak prvi put pokazala spremnost da realizuje niz važnih uslova kako bi u budućnosti mogla da izgradi normalne odnose sa Rusijom, preneo je Sputnjik.
06.26 – Nemačka vlada: Evropa neće morati da gas plaća u rubljama
Nemačka vlada saopštila je da je od Rusije dobila uveravanja da evropske kompanije neće Moskvi morati da plaćaju isporuke gasa u rubljama, javlja Dojče vele (DW).
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u telefonskom razgovoru nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da evropske kompanije mogu da nastave da gas plaćaju u evrima i dolarima, saopšteno je iz Šolcovog kabineta, kako je preneo DW.
Rojters javlja, pozivajući se na portparola nemačke vlade, da je Šolc posle razgovora s Putinom izjavio da će Nemačka nastaviti da plaća ruski gas u evrima ili dolarima, kao i da je Putin preneo kancelaru Šolcu da se ništa neće promeniti za evropske partnere uprkos planu da se plaća u rubljama.
Dojče vele prenosi i saopštenje Kremlja posle razgovora dvojice lidera u kojem se navodi da su se Šolc i Putin složili da eksperti dve države nastave dalje diskusije o ovom pitanju.
TAS S prenosi da je portparol nemačke Vlade Štefen Hebeštrajt posle razgovora dvojice lidera saopštio da se Rusija slaže da joj evropski partneri gas plaćaju u evrima preko Gasprom banke, koja će ta plaćanja konvertovati u rublje.
Hebeštrajt je saopštio da je Putin Šolcu preneo da će Rusija prihvatati plaćanja iskljkučivo u evrima i da će, kao što je to i ranije bio slučaj, ta plaćanja biti transferisana na Gasprom banku.
Portparolj Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas novinarima da plaćanja u rubljama svakako neće stupiti na snagu počev od sutra, 31. marta, navodi TAS S.
– Plaćanja i isporuke su dugačak proces.To ne znači da sve ono što će biti isporučeno sutra treba da do večeri bude plaćeno (u rubljama) – naveo je Peskov, kako prenosi ruska agencija.
06.17 – Pentagon: Povukli smo ratne brodove iz Crnog mora
Sjedinjene Američke Države su povukle svoje ratne brodove iz Crnog mora, izjavio je portparol Pentagona DŽon Kirbi.
Prema njegovim rečima, američka vojna komanda je takve akcije smatrala merama opreza kada je videla da ruska vojna operacija u Ukrajini “postaje neizbežna”, prenela je agencija RIA Novosti.
– Da svima bude jasno: SAD nemaju interes da izazivaju sukob bilo kakvom odlukom o raspoređivanju snaga – kazao je Kirbi.
On je dodao da za sada nema detalja o vremenu povratka američkih brodova u Crno more.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)