Na dan početka NATO bombardovanja Srbije 1999. godine često se prisećamo šta su najveće ličnosti iz našeg naroda o tome pričale, pa je tako red došao i na možda i najveću – Novaka Đokovića.
Ove godine, bar za sada, nije se oglašavao povodom cele situacije, što je u njegovom slučaju trenutno potpuno razumljivo (jer je već neprijatelj broj jedan za mnoge zapadnjake), pa se zato prisećamo onoga što je pričao u prošlosti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Danas je godišnjica početka NATO bombarovanja koje je trajalo 78 dana sa vazdušnim napadima protiv Jugoslavije 1999. godine. Sećam se tog perioda dobro i to je veoma važno da uzmemo vreme da se podsetimo ove istorije – napisao je Đoković prošle godine na Instagramu.
I ranije je u nekoliko navrata Đoković govorio o bombardovanju.
– Kad je NATO uništavao moju zemlju bez pravnog osnova 1999, bio sam dete. Zarekao sam se da ću taj isti svet pobediti na svoj način i evo me danas. To uništavanje me nije uništilo, niti moj narod. Nije nam slomljen duh, i dalje smo radosni uprkos problemima. To je pobeda – pričao je.
I ovako je umeo da se oglasio:
– Od 1991, 1992. pa sve do 2000. imali smo embargo. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Onda je, 1999. godine, Srbija bila bombardovana dva i po meseca bez prestanka, svake noći i svakog dana. Moja porodica i ja smo se dva i po meseca budili tokom noći zbog sirena, aviona koju su nas preletali. Bilo je poražavajuće i zastrašujuće. Najgora stvar koju sam ikada video. Bilo je užasno videti avione koji vam iznad glave bombarduju bolnice i sve ostalo. Mnogi nevini ljudi su umrli, a zahvalan sam što ja nisam izgubio nikog bliskog, iako znam ljude koji su izgubili sebi bližnje i to je ožiljak koji ću nositi do kraja života. Sećanja (na bombardovanje) će ostati sa mnom do kraja života – otkrio je britanskom novinaru Džeju Šetiju pre dve godine Đoković.
Objasnio je i kako je rođendan proslavio uz bombardovanje.
– Na početku sam osetio ono što je i većina našeg naroda – želeo sam osvetu. Ko su oni da bombarduju nevine ljude? Šta se dešava? Imao sam 12 godina i sećam se da sam se na dan rođendana krio u skloništima i smo rekli da ćemo se, posle nedelju, dve skrivanja, vratiti normalnom životu i to je bilo to. Da nas neće zanimati šta će se desiti jer – ako nas pogode, šta mi tu možemo? Tako da, sećam se da sam 12. rođendan proveo sa prijateljima igrajući tenis. Tada nismo išli u školu, tako da je to bilo super! Pevali su mi rođendansku pesmu, a ja se jasno sećam slike aviona koji svugde ispuštaju bombe. Bilo je užasavajuće, ali sam se u isto vreme osećao kao da odrastam i u tome su mi dosta pomogli roditelji – završio je Đoković.
Bonus video:
Komentari (0)