Jedna od najpoznatijih pesama slavne pevačice Bili Holidej je numera “Strange Fruit” – pesma koja na direktan i uznemirujuć način šalje poruku protiv rasizma. Objavljena je davne 1939, ali ni više od osamdeset godina kasnija ne gubi na svom značaju i uticaju.
Strani mediji navode da bismo upravo ovu numeru mogli da nazovemo “najšokantntijom pesmom svih vremena”, a razlog je sledeći: Bili peva o neobičnom voću koje visi sa južnjačkog drveća, a tek nekoliko stihova kasnije shvatamo da je zapravo reč o telima crnaca koji su obešeni nakon linča!
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Puno je šokantnih detalja u pesmi, a između ostlaog se spominju i “krv na lišću”, “iskrivljena usta i iskolačene oči”, kao i “miris spaljenog mesa”.
Pesma je inspirisana stvarnim događajem, a napisao ju je učitelj Abel Mirpol nakon što je video fotografiju linča iz 1930. u američkoj Indijani, gde su život izgubila dva mlada crnca, Tomas Šip i Abram Smit.
Njih dvojica su bili osumnjičeni za ubistvo belca i bez ikakvog suđenja ili dokaza rulja je provalila u zatvor i linčovala ih.
Fotografija njihovih obešenih tela obišla je svet, a Mirpola je toliko progonila da je odlučio da o tome napiše pesmu. Ispostavilo se da je ova pesma u izvođenju Bili Holidej jedna od najuticajnijih pesama 20. veka, a časopis Time ju je i proglasio pesmom veka.
Bili je u svojoj autobiografiji pisala o prvom izvođenju ove pesme, navodeći da po završetku pesme nije dobila aplauz.
– Nije bilo aplauza kad sam završila. Onda je jedna jedina osoba nervozno zatapšala i odjednom su joj se svi pridružili – navela je Bili, a iako je pesma nakon toga postala neizostavan deo njenih nastupa, imala je velikih problema pri objavljivanju.
Naime, njena izdavačka kuća Columbia Records je odbila da je objavi, a radio stanice širom Amerike su je stavile na crnu listu i nisu je puštale. Na kraju je ipak objavljena u drugoj izdavačkoj kući 21. aprila 1939.
Iste godine prodata je u milion primeraka i tako postala najprodavanija pesma slavne Bili Holidej.
BONUS VIDEO:
Nacisti su postojali odavno, samo se cilj menjao. Kad sam čula ovu pesmu kao dete, ridala sam nerazumejući nijednu reč. A, tek kad su mi je preveli...sedam dana bez prestanka, umor od plakanja bi me skrhao u san. Kad se probudim, nastavim gde sam stala. I, pitam starije: ''Kako to da fašisti rade šta hoće, vešaju tamo i vešali kod nas. Kad će oni da se kazne za sve?'' Evo ih i dan danas.