Pre tačno 18 godina na Kosovu i Metohiji počelo je dvodnevno nasilje Albanaca nad tamošnjim Srbima.
Posledica tog napada bio je masovan pogrom Srba, najmasovniji od 1999. godine. Proteran je ne samo veliki broj Srba, već i drugog nealbanskog stanovništva, spaljene su kuće i oskrnavljeni su srpski kulturno-istorijski spomenici.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Neposredan povod za pogrom bila je objavljena vest o davljenju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabra, u srpskoj opštini Zubin Potok, za čiju su smrt albanski i svetski mediji najpre okrivili Srbe iz susednog sela Zupče.
Da Srbi nisu imali nikakve veze sa tom tragedijom potvrdili su i zvaničnici Unmika.
Procenjuje se da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih kuća, širom Kosova i Metohije, poginulo je 28, a više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji.
Oko 935 kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Svedok svih događaja bila je Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, koja se sastojala od 20.000 pripadnika KFOR-a, 3.000 pripadnika UNMIK-a, 6.000 pripadnika policije i njihovih čelnika.
Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca i tom prilikom zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga.
Međunarodna zajednica je pod plaštom Saveta Evrope za obnovu porušenih svetinja izdvojila šest miliona evra. Obnova je izvedena na deset spomeničkih lokacija.
Posledice martovskog nasilja ni do danas nisu sanirane. Malo je učesnika pogroma procesuirano, a inspiratori nasilja nikada nisu identifikovani. Pojedina mesta su od tada bez Srba, a ni pet odsto proteranih nije se vratilo u svoje domove.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)