Služila je ukućanima za INTIMNE odnose: Otkrivene tajne sa snimanja Maratonaca, a OVU scenu nismo gledali

Ovog marta se navršava 40 godina od, neko će reći možda i najboljeg domaćeg filma svih vremena, “Maratonci trče počasni krug”.

Godinama unazad raspredaju se priče zbog čega je zaista sve toliko dobro “kliknulo” između ovog filma i publike, da ga znamo apsolutno napamet. Da li je to zbog zvezdane postave koja je sastavljena od apsolutno najboljih glumaca koja je ova zemlja ikada imala, ili je u pitanju savršen tekst Dušana Kovačevića, ili je ipak neki treći, “iks” faktor.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Iako svi znamo za “Šta će biti sa kućom – Zapaliću je” “Hoću svoj deo, nećete da me prevarite” “Šta to radiš kume” i ostale mnogobrojne citate koji su ostali kao deo kolektivnog znanja ovog naroda,postoje mnoge priče sa snimanja filma, kao i nastale nakon njene premijere koje ne znamo i koje se u prethodnih 4 decenije raspredaju kao legende.

Slobodan Šijan je uspeo da od prva dva svoja snimljena filma napravi dva instant klasika. I “Ko to tamo peva” i “Maratonci trče počasni krug” su odmah prihvačeni od strane publike koja se smejala i pamtila rečenice da bi ih odmah koristila u svakodnevnog razgovoru.

Međutim iza ove komedije, krije se jedna poprilično ozbiljnija priča.

Naime, sama priča o pogrebnom preduzeću sa vlasnicima koji se nikad ne menjaju i nema naznake da će otići, Kovačevića su podsećali na tadašnji sistem i vlast u Jugoslaviji, pa je tako i najstariji Pantelija bio metafora za Tita koga nakon smrti niko ne može da nasledi nakon čega nastaje apsolutni haos. Iako komedija, po sopstvenom priznanju, Kovačević je bio u dubokoj depresiji dok je pisao ovo delo, koje je menjano nekoliko puta da bi dobilo ovakav izgled kakvim ga pamtimo.

Predstava Maratonci koja je igrala u Ateljeu 212 sem imena likova i njihove grobarske uposlenosti, bila je potpuno drugačija.

Zbog metafora i stilizovanosti priče, društvene i političke teme su ostale u filmu, sa nadom da cenzori neće primetiti “šta je pisac hteo da kaže” ali jedna slobodnija scena ipak nije završila u filmu.

Lik služavke kojeg je glumila Melita Bihali je u originalnom scenariju “služila za intimne odnose” svim ukućanima. Pa tako je snimljena scena zbog koje se Bihali bunila, gde je Mija Aleksić trebalo da otkrije čaršav ispod kog je ona bila skroz gola, nakon kog je Bata Stojković koji je glumio Lakija, trebalo da uđe i kaže: “Deda šta to radiš, večeras je red na mene” nakon čega bi upitao “Jel mogu da ostanem da gledam” što svakako podseća na scenu rašomonisanja iz filma “Ko to tamo peva”. Ipak, glumica se bunila, Mija Aleksić je stao u njenu stranu, pa sam scena nije ušla u filma, a na neki način, iz ove perspektive, ne deluje preterano ukusno, tako da je možda tako i bolje.

Od problema sa snimanja, ostaje netrpeljivost koju su imali Paja Vujisić i Bata Stojković. Veliki glumci, bili su dosta sujetni i borili su se za svoje parče kadra i zvezdanog momenta, tako da su često upadali u razmirice.

Po svedočenju direktora fotografije Bože Nikolića, Bata je sebe uvek smatrao većim glumcem, nije voleo da sluša hvaljenje Vujisića i često je umeo da kaže da je on samo naturščik (Vujisić se nije školovao za glumca, završio je pravni). U sceni u kojoj Paja udara daskom Batu po glavi, trebalo je da se odradi standardni filmski trik koji se radi sa već polomljenom daskom, ali Paja je iskoristio potpuno sveži i celu, udariviši iz sve snage Stojkovića. Ta scena je završila u filmu, Batin bol i šok je stvaran, a Paja će kasnije priznati da je na taj udarac čekao 15 godina.

Takmičarska atmosfera je vladala na setu, pa postoji i priča u kojoj bi svakog jutra Mija Aleksić dočekao sve na snimanju sa flašom rakije. Iako njegov postupak deluje domaćinski, ipak se krila namera da sve ostale kolege dobrano napije da bi on izgledao što bolje u sceni.

Od problema sa snimanja, ostaje netrpeljivost koju su imali Paja Vujisić i Bata Stojković. Veliki glumci, bili su dosta sujetni i borili su se za svoje parče kadra i zvezdanog momenta, tako da su često upadali u razmirice.

Po svedočenju direktora fotografije, Bože Nikolića, Bata je sebe uvek smatrao većim glumcem, nije voleo da sluša hvaljenje Vujisića i često je umeo da kaže da je on samo naturščik (Vujisić se nije školovao za glumca, završio je pravni). U sceni u kojoj Paja udara daskom Batu po glavi, trebalo je da se odradi standardni filmski trik koji se radi sa već polomljenom daskom, ali Paja je iskoristio potpuno sveži i celu, udariviši iz sve snage Stojkovića. Ta scena je završila u filmu, Batin bol i šok je stvaran, a Paja će kasnije priznati da je na taj udarac čekao 15 godina.

Takmičarska atmosfera je vladala na setu, pa postoji i priča u kojoj bi svakog jutra Mija Aleksić dočekao sve na snimanju sa flašom rakije. Iako njegov postupak deluje domaćinski, ipak se krila namera da sve ostale kolege napije, kako bi on izgledao što bolje u sceni.

BONUS VIDEO:

 

 

 

 

Možda vas zanima

Poslastica za ljubitelje naučnofantastičnih filmova: Stigao novi trejler za “Kraljevstvo planete majmuna”

Do kraja godine počinje snimanje: Kusturica najavio film po romanu Dostojevskog

Bosiljčić otkrio da bi samo jedna glumica mogla da zameni Slobodu: “Oslonio bih se na Kusturičin ukus”

Posle pet godina pauze, Švarceneger ponovo u filmu: Ovoga puta u lakoj komediji



Izvor: Objektiv.rs