U noći između 26. i 27. septembra prošle godine kada je ubijena tročlana porodica Đokić iz Aleksinca, prvoosumnjičeni za jeziv zočin, Goran Džonić, neočekivano je “krenuo na pecanje”, iako se neposredno pre toga vratio iz ribolova. Ponovni, nelogični, izlazak iz kuće opravdao je ovom rečenicom: “Idem jednu ribu da upecam”, saznaju beogradski mediji.
Stojanka Đokić – Šojka, majka Gorana Đokića koji je sa suprugom Gordanom i ćerkom Lidijom otet i ubijen kobne večeri, kaže za medije da više nemaju nikakve sumnje da je Džonić, koji je, inače, brat od tetke njenom nastradalom sinu, stoji iza monszruoznog ubistva. Iz priče sa rođacima i komšijama saznali su mnoge detalje koji su prethodili ubistvu ili su se desili posle zločina, a koji sve očigledno ukazuju na Džonića kao izvršioca monstruoznog zlodela.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Suzana, Džonićeva žena, kaže: “Ova moja budala otide u ribe, ceo dan bio na pecanju,
Pa sad ponovo u 23 časa ode opet”. “Idem jednu ribu da upecam”, tako je rekao Suzi, svojoj ženi. A otišao je moje najmilije da pobije – kroz suze za medije priča baka Stojanka.
Ona dodaje da je Goran Džonić te noći otišao u jednoj garderobi, a da se vratio drugačije obučen.
– Svekrva Suzina pitala je sutra: “a bre u koliko dođe on noćas, u četiri ili u pet?”. A ona je odgovorila: “ne znam, samo znam u jedno odelo je otišao u drugo je došao”. Imao je u motoru rezervno odelo da se presvuče. Kada su pronašli spaljen Goranov auto, pojavile su se slike u medijima, on je prokomentarisao jednom prijatelju koji peca sa njim, pogledaj nešto je na krovu auta gorelo sigurno je neka oprema za ribolov. Hteo je da se posumnja na nekog drugog ribolovca. Tek posle smo shvatili da je to bilo njegovo odelo za ribolov, a u motoru je imao drugo odelo u koje se presvukao – priča baka Šojka.
Neutešna starica, od kada su pronađena tela njenih najmilijih, svakog dana skoro neprekidno plače.
– Ja sam ih lepo ispratila na kapiji to veče. Lidija mi kaže: “Babo kada ćeš da dođeš kod nas, nisi dugo bila“. Rekoh, istina, nisam odavno bila kod vas, doći ću, samo ovaj ajvar da napravimo. Odoše, i više ih nisam videla žive. Takvo dete se ne rađa više, mnogo je dobra bila i mirna. Srce me i duša boli za njega. Ja kukam na groblju za unukom, što mi makar dete ne ostaviše, a Džonićeva žena mi kaže: “ćuti, makar su zajedno”. Tako njoj neka budu zajedno, tako da ih isto doteraju – plačući priča Stojanka.
“Prođe Džoni i ne javi se”
Starica smatra da je Džonić zločin počinio zbog zavisti i koristoljublja, i seća se da je neočekivano prekinuo kontakte sa njima u poslednjih mesec dana. Tada su mislili da je u gužvi, ali su nakon kobnih događaja stvari mnogo jasnije.
– Ranije, sin Goran kad mi dođe, sedimo ispred kuće, pijemo kafu. Džonić uvek kad prođe kolima svirne, ostavi auto pa dođe kod nas. Tu sedimo ispred, mezimo, pijemo, uvek ga lepo dočekamo. Poslednjih mesec dana prođe, i ne javlja se. Jednom Gordana baš kaže: „Džoni prođe ne javi se“. Drugi put opet prođe – ne javi se. I te večeri, 26 septembra je prošao kolima i nije se javio niti je došao. Nije nam bilo čudno, misilili smo možda ima obaveze. Strašno, ono što je uradio, potresla ce cela država. Bio je rat pa ni u ratu nije bilo tako. Kakvu dušu to ima – seća se Stojanka.
Od groblja išao kroz njive
Neuobičajeno ponašanje Džonića primetili su i kada su pronađena tela Džonića.
– U dvorištu, za vreme opela, stajao je sa strane, iza česme, i iza ćoška kuće, da ga ne slikaju. Kada je bila sahrana nije išao putem, kojim su svi išli od naše kuće. Nego je nastavio pravo, putem gde ih je vodio da ih pobije, pored škole, pa je skrenuo levo prema groblju poljskim putem. Na sahrani je Džonić pričao nekim rođakama: “Ovaj džip što imamo nije u redu, planiramo Stefanu drugi da kupimo, kuću da mu sredimo i da ga ženimo”. Nije rekao odakle mu pare. A te pare koje su nađene zakopane su samo deo, sigurno ima još. Sigurno je negde zakopao još novca – kaže Stojanka.
Komentari (0)