Dočekivanje Nove godine uz trpezu, okićenu jelku, poklone i prskalice najlepša je uspomena iz detinjstva svakog od nas. Neki naši političari su kao deca na sličan način doživljavali pretprazničnu euforiju, kada su maštali o tome šta će im Deda Mraz doneti u paketiću, kao svojevrsnu nagradu za to što su bili dobri tokom čitave godine. Objektiv vam prenosi utiske koje su kao deca o Novoj godini stekli pojedini domaći političari, koji su nam ispričali kako su se oni radovali novogodišnjim praznicima. Potrudili su se da za naše čitaoce pronađu slike sa proslava, dok su nam drugi izašli u susret i poslali dosad neviđene fotografije iz detinjstva.
JADRANКA JOКSIMOVIĆ, MINISTARКA ZA EVROINTEGRACIJE
– Što se tiče sećanja, uglavnom se sećam da sam bila „majstor” za kićenje jelke. I danas imam naviku da je okitim. Sećam se organizacije školskih proslava i dodela paketića od prvog do četvrtog razreda. Inače, običaj novogodišnjeg darivanja posebno volim. I kao školarac sam štedela i išla da kupim poklone roditeljima, bratu i baki.
ALEКSANDAR MARКOVIĆ, POSLANIК
– Rado se sećam novogodišnjih proslava kada sam bio dete. Nisam imao naročito velike želje, tako da bih se iskreno obradovao svakoj sitnici ili poklonu koji bih dobio za Novu godinu. Iako sam vrlo rano shvatio, još kao dete, da Deda Mraz zapravo ne postoji i da su to pokloni od mojih roditelja, podjednako bih se radovao kada bih ih dobio.
MARIJAN RISTIČEVIĆ, POSLANIК
– Кao dete za Novu godinu obično smo bili kod kuće ili kod strica u Žarkovu. Sećam se velike pucnjave u Beogradu u ponoć. Paljba je bila iz svake zgrade. U školi smo Novu godinu obeležavali dan ranije. U selu se slavila i Srpska nova godina između 13. i 14. januara i kao klinci smo išli u grupama i čestitali meštanima Novu godinu sa zvoncima i zvonjavom. Posle vojske, Nova se obeležavala zabavama, a radio sam i kao disk-džokej, pa je Srpska nova počinjala pesmom „Oj vojvodo Sinđeliću” u ponoć, a program nastavljao „Maršem na Drinu”
VJERICA RADETA, POTPREDSEDNICA SRS
– Odrasla sam u Livnu, mestu gde su Srbi bili manjina i gde ih sada više nema. Nikada nismo slavili kalendarsku Novu godinu. Za nas je to bio katolički mali Božić, a mi smo slavili naš mali Božić, Srpsku novu godinu. To mi je ostalo za ceo život. Nažalost, mnoge slike iz detinjstva ostale su, kao i sve uspomene, u rodnoj kući u kojoj sam poslednji put bila u avgustu 1992. godine. Mlađa sestra je uspela da sačuva tri naše zajedničke slike. Na jednoj smo sa babom, a na drugoj sa tatom.
Piše: EKIPA OBJEKTIVA
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME ČITAJTE U PRAZNIČNOM TROBROJU LISTA OBJEKTIV ZA 31. DECEMBAR, 1. JANUAR i 2. JANUAR
BONUS VIDEO:
Komentari (0)