Umesto da puste dete da se ponekad zaprlja, roditelji uglavnom odmah reaguju kada ono postane musavo ili mu hrana padne na odeću.
Ipak, studije pokazuju da to ne treba da radite jer upravo taj nered pomaže u razvoju deteta i da treba da ga prihvatite.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Postoje četiri dobra razloga zašto bi trebalo da dozvolite svom mališanu da se uprlja dok jede. Tim istraživača iz Ujedinjenog Kraljevstva sproveo je eksperiment sa grupom od 70 dece, uzrasta 2 do 5 godina. Zakopali su vojnika igračku u činiju sa kašastom hranom i zamolili su mališane da je iskopaju i pronađu. Takođe su ispitivali roditelje o ishrani njihove dece.
Otkrili su da deca koja su uživala da prljaju ruke tokom eksperimenta imaju manje šanse da dobiju neofobiju – poremećaj koji karakteriše odbijanje konzumiranja nepoznatih jela.
Zato nemojte da paničite sledeći put kada vidite da je neko jelo razmazano po vašem detetu. Ovo bi zapravo moglo da mu pomogne da prevaziđe strah od isprobavanja novih ukusa. To bi moglo pomoći u razvoju mozga deteta moglo bi da utiče na brže učenje reči kod dece. Jedno istraživanje je pokazalo da su deca koja su sedela u visokim stolicama i igrala se sa svojim obrocima naučila više o hrani.
Naučnici su takođe zaključili da je ručno istraživanje – dodirivanje hrane – ključno u pomaganju deci da pokupe više informacija, jer su vizuelni znaci obično bili nejasni.
Deca su takođe mogla da upare imena sa supstancama, što znači da su mogla da koriste ovo znanje kada je u pitanju razvoj jezika ili učenje reči. To je oblik senzorne igre, a takođe je dobar i za razvoj motoričke sposobnosti deteta. Malom detetu koje uči kako da rukuje priborom treba da bude dopušteno malo nereda.
Zamislite samo koliko je bebama zabavno da istražuju različite strukture i temperature hrane – vruću, hladnu, lepljivu, glatku, tvrdu.
Takođe, deca inherentno žude za nezavisnošću, tako da je u redu pustiti ih da sama otkrivaju hranu.
Na ovu temu sprovedeno je još jedno istraživanje, kada je grupa naučnika sprovela niz eksperimenata kako bi utvrdila obrasce u učenju dece. Glavno pitanje je bilo na koji način deca pristupaju rešavanju problema. Obezbedili su mašinu za decu i zamolili ih da shvate kako ona funkcioniše.
Otkrili su da su deca poput malih naučnika – proučavala su podatke oko sebe i testirala različite hipoteze kako bi utvrdila koje strategije bi bile efikasne.
Tim je takođe primetio da je podsticanje dece na igru podstaklo decu da više razmišljaju u poređenju sa direktnim uputstvima. Dakle, možda im davanje slobode tokom obroka nije loša ideja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)