Devet stvari koje treba da uradite kada vam je dete previše emotivno i burno reaguje

Deca nekada umeju previše burno da reaguju u određenim situacijama.

Ponekad je u pitanju pojedinačna reakcija, a ponekad je u pitanju sama priroda deteta.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Neka deca su emotivnija od druge. Ona neretko ekstremnije reaguju na neke situacije, pa je potrebno sa njima imati prema njima više razumevanja.

Plač, vikanje, batrganje i slično, česte su reakcije te dece, kada su u pitanju, na primer, roditeljske zabrane.

Sa druge strane, emotivna deca mogu biti veoma ćutljiva i povučena, mogu cvileti ili plakati bez razloga.

Obratite pažnju na njihovo ponašanje i pratite ih. Na osnovu onoga što saznate – da li je dete previše emotivno, pa se lako uvredi ili lako naljuti, odredite i svoju reakciju, koja u oba slučaja mora biti umerena i puna razumevanja.

1. Posmatrajte svoje dete

Obratite pažnju da li vaše dete ima problem sa kontrolom i iskazivanjem osećanja. Razgovarajte sa njim.

Kada postane svesno ovoga, samo će ustanoviti šta je za njega dobro, a šta nije.

2. Dajte detetu vremena

Promena ponašanja ne može da se desi u trenutku. Morate mu dati prostor i vreme za to.

Vremenom, dete će početi da se prilagođava situacijama i naučiće da reaguje na pravi način.

3. Potražite uzroke ovakvog ponašanja

Primetili ste da vam dete u jednoj konkretnoj situaciji koja se ponavlja, reaguje jednako burno.

Razgovarajte sa njim, da zajedno otkrijete da li ga nešto posebno potresa ili plaši.

4. Budite kreativni

Poznajete svoje dete, pa smislite samostalno način da mu pomognete.

Predložite mu načine na koje će prepoznati šta ga to uznemirava i pomozite mu da pronađe mir na svoj način.

Na primer, možete detetu predložiti da nacrta ono što oseća ili što ga potresa, da vam to ispriča u obliku priče ili bajke.

Ponekad je dovoljno da vam se jednostavno isplače u naručju, uz par toplih reči.

5. Naučite ga da vodi dnevnik

Ukoliko mu postane rutina, pisanje dnevnika može detetu mnogo pomoći da prepozna svoje emocije.

6. Skrenite mu pažnju

Pokušajte da mu odvučete pažnju od pojave koja ga plaši ili rastužuje.

Usmerite ga na neku drugu aktivnost kako bi se udaljilo od predmeta straha.

7. Budite uz njega

Detetu je važno da se oseća sigurno pored vas.

Razgovarajte sa njim i objasnite mu da to što oseća nije pogrešno.

Pokušajte zajedničkim snagama da nađete način da se izbori sa svojim osećanjima, kako ne bi povredilo sebe ili sebi bliske ljude.

8. Ne dajte mu puno vremena da razmišlja o problemu

Ukoliko, na primer, dete burno reaguje na to što će ga danas baka odvesti u vrtić, a ne vi, nemojte mu to najavljivati ranije.

Prosto mu to kažite kada baka dođe po njega, lakše će to prihvatiti kao svršen čin i neće imati vremena da se mnogo buni.

9. Vodite dete na terapiju

Pre svega, vođenje deteta na terapiju ne govori ništa loše o detetu, niti o vama kao roditelju. Terapija kod psihologa ume da bude veoma korisna.

Moguće je da će se dete lakše izboriti sa emocijama uz pomoć stručnjaka.

Ne zaboravite da je svako dete posebna mala ličnost, i da ne postoji univerzalan recept za rešenje ovog problema. Nemojte ga osuđivati!

Baš naprotiv, vi treba da budete osoba koja ga najviše podržava i razume.

BONUS VIDEO: