Demonstracije održane na Kubi pre nekoliko dana pripremane su spolja, tačnije iz Amerike. Žao mi je što je izgubljen jedan život, ali Kuba je i sada pokazala da većina njenih građana podržava vlast, rekao je za Objektiv kubanski ambasador u Srbiji Gustavo Trista del Todo.
DRUŠTVENE MREŽE
On je naglasio da Amerika pod plaštom humanitarne pomoći želi da na Kubi promeni vlast na silu, kao što to radi u celom svetu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– U sredu je gradonačelnik Majamija rekao da Kubu treba bombardovati kako bi se promenilo stanje u zemlji, što je skandalozno – rekao je Del Todo i dodao da su demonstracije koje su organizovane u gradovima Evrope proistekle iz iste kuhinje.
– Amerikanci koriste društvene mreže kako bi pobunili određeni narod protiv vlastite zemlje i to je scenario već viđen u drugim državama širom sveta – napomenuo je Del Todo.
SANKCIJE SU UZROK
– Najveći razlog za loše ekonomsko stanje u zemlji i loš život su američke sankcije nametnute Kubi pre više od 60 godina. Za vreme vladavine prethodnog predsednika Amerike Donalda Trampa te sankcije su kulminirale, jer je u to vreme uvedeno više od 240 novih mera protiv Havane – rekao je Del Todo. On je napomenuo da ljude koji su protestovali treba razumeti jer se na Kubi živi skromno, ali da su za to krive sankcije, kao i kovid situacija.
– Problem s koronom je bio pod kontrolom, ali onda su došli novi sojevi, od kojih trenutno na Kubi oboli više od 6.000 ljudi dnevno, dok za isto vreme umre oko 50 – naglasio je ambasador.
On je koronu stavio na prvo mesto liste negativnih uticaja na kubansku ekonomiju, jer je zbog pandemije turizam, najvažnija privredna grana u ovoj zemlji, znatno ugrožen.
– Sada na Kubi ima malo turista, i to uglavnom iz Rusije, ali oni ni približno ne popunjavaju naše kapacitete, i to je naš najveći problem – zaključio je ambasador.
PROBLEM SA STRUJOM
Ambasador navodi i druge probleme s kojima se Kuba suočava.
– Zbog tih novih Trampovih sankcija uvoz i izvoz ide slabo, što takođe utiče na ekonomiju. Mi imamo naše vakcine protiv pandemije, ali problem su sirovine, koje se moraju nabavljati iz inostranstva – podvlači Del Todo i dodaje da će Kuba, uprkos tome, do kraja avgusta vakcinisati 60 odsto građana, dok će do kraja godine biti vakcinisano celokupno kubansko stanovništvo. Još jedan od problema s kojim se Kuba suočava ovih dana je nestanak struje.
– Imali smo veliki problem s termoelektranom koja snabdeva strujom veći deo Havane. Problem je bio tehničke prirode, ali uspeli smo da ga saniramo – kaže ambasador, naglašavajući da su neki od demonstranata bili ljuti što je glavni grad ostao bez struje, što je, po njemu, razumljivo.
– Potpuno razumem ljude koji su kivni zbog nestanka struje, ali to je tehnički problem i može se desiti bilo gde na svetu – zaključio je Del Todo.
Piše: FILIP RADOJČIĆ
BONUS VIDEO:
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 17. JUL
Ne znam zasto ali imam želju da ovo podelim sa vama. Tiče se protesta na Kubi. Proslo je evo 7 dana od masonvih demonstracija i mogu realno sagledati činjenice i istaći moje mišljenje o ovom događaju. Na jednoj strani imamo komunističku vlast koja bombarduje narod lažnim vestima uskraćivajući narod za internet i onemogućavajući im da sagledaju stvari onakve kakve jesu. Gebelsove metode i dalje funkcionišu, a kako u našoj Srbiji tako i na Kubi svaki protivnik vlasti se targetira kao strani plaćenik. Istina je da su najveći protivnici kubanskog režima ljudi van Kube, ali to nisu stranci, još manje plaćenici, već kubanci koji su pobegli iz rasula koji je stvorio diktatorski režim u potrazi za boljim životom. Obzirom da ih ruka partije ne može dohvatiti u inostranstvu lakše im je da nastave svoju političku borbu u tim mestima poput Majamija gde je najveća koncentracija kubanaca koji pokušavaju da učine nešto kako bi došlo do većih promena na Kubi. Nezadovoljstvo Kubanskog stanovništva uslovima života je ogromno i raste iz dana u dan. Potpomugnuti komentarima i huškanjem antirežimskih organizacija spolja kubanski narod je spontano izašao na ulice da iskaze svoje stavove. Bez vođe i lidera, bez nekakvih konkretnih zahteva koje bi tražili od vladajuće partije. Razbacani po Havani u grupama je šetao običan narod iskazivajući nezadovoljstvo. Neko je tražio samo hranu i medikamente, dok su neki bili radikalniji i izvukivali dole diktatura i hocemo slobodu, patria i vida. Veliki deo stanovništva su obični siromasni i potišteni ljudi i sramno je kada ih predsednik Diaz Canel naziva stranim plaćenicima i nasilnicima. Ono što se od nasilja moglo videti je potpomognuto režimom i pokusano da se od dzelata napravi žrtva. Iako Kuba demonstracije nije videla decenijama očigledno da se diktatorski režim na njih itekako pripremao. Da pokušam da napravim paralelu sa Srbijom koliko je to moguće. Pored dogovorenih demonstracija u organizaciji ‘’Ne davimoBeograd’’, kvazi patriotskih i sl u kojima je za cilj bio da se balon sa merom naduva i sa merom izguva imali smo jedne demonstracije koje nije kontrolisala služba i vlast. To su bile demonstacije sudenata koji su se usportivili kovid merama. Tada se za nekoliko sati stvorila velika masa ljudi ispred skupstine i nenasilno protestovala. U jednom trenutku pojavljuju se ljudi koji bacaju cigle i baklje na policiju. Setimo se da su kasnije izašle slike da su to parapolicijske organizacije u službi države(vlasti). Nešto slično se dogodilo i na Kubi kada se grupa ljudi sa ogromnim palicama prikljucila običnim demostrantima. Onda je usledilo fotografisanje i snjimanje propagandnog sadržaja za domaću upotrebu. Zato vam sada predsednik i svi ćlanovi partije prenose ove filtrirane vesti za kako unutrašnju tako i spoljasnju propagandu. Ne znam kako drugačije objasniti stvari koje se vide u ovom videu. (pročitajte i kometare) https://www.youtube.com/watch?v=tyR8icGIxwc Jasno je svima da se masa ne može kontrolisati i da i među običnim ljudima ima ludaka koji će napraviti neku gluposti i prestup. Lično sam iznenađen smirenošću i toleranciji obične policije jer znamo da u diktatorskim režimima nije bas uobičajno da se vidi bilo kakav oblik protesta , a ukoliko do njega i dođe bude brutalno razbijen. Demonstranti budu lišeni slobodne i osudjeni na dugogodišnje robije, a organizatori više ne ugledaju svetlost dana. Rekao bih da je partija ovaj put imala veliki oprez kako će suzbijanje demonstracija imati publicitet u svetu i mislim da su u tome uspeli. Sve što ćemo videti u narednim danima na partijskim medijima je dodatno iznošenje ‘’činjenica’’ kako je ovo bila jedna velika greska običnih ljudi koji su zavedeni od strane nekakvih stranih plaćenika.
Proslo je evo 7 dana od masonvih demonstracija i mogu realno sagledati činjenice i istaći moje mišljenje o ovom događaju. Na jednoj strani imamo komunističku vlast koja bombarduje narod lažnim vestima uskraćivajući narod za internet i onemogućavajući im da sagledaju stvari onakve kakve jesu. Gebelsove metode i dalje funkcionišu, a kako u našoj Srbiji tako i na Kubi svaki protivnik vlasti se targetira kao strani plaćenik. Istina je da su najveći protivnici kubanskog režima ljudi van Kube, ali to nisu stranci, još manje plaćenici, već kubanci koji su pobegli iz rasula koji je stvorio diktatorski režim u potrazi za boljim životom. Obzirom da ih ruka partije ne može dohvatiti u inostranstvu lakše im je da nastave svoju političku borbu u tim mestima poput Majamija gde je najveća koncentracija kubanaca koji pokušavaju da učine nešto kako bi došlo do većih promena na Kubi. Nezadovoljstvo Kubanskog stanovništva uslovima života je ogromno i raste iz dana u dan. Potpomugnuti komentarima i huškanjem antirežimskih organizacija spolja kubanski narod je spontano izašao na ulice da iskaze svoje stavove. Bez vođe i lidera, bez nekakvih konkretnih zahteva koje bi tražili od vladajuće partije. Razbacani po Havani u grupama je šetao običan narod iskazivajući nezadovoljstvo. Neko je tražio samo hranu i medikamente, dok su neki bili radikalniji i izvukivali dole diktatura i hocemo slobodu, patria i vida. Veliki deo stanovništva su obični siromasni i potišteni ljudi i sramno je kada ih predsednik Diaz Canel naziva stranim plaćenicima i nasilnicima. Ono što se od nasilja moglo videti je potpomognuto režimom i pokusano da se od dzelata napravi žrtva. Iako Kuba demonstracije nije videla decenijama očigledno da se diktatorski režim na njih itekako pripremao. Da pokušam da napravim paralelu sa Srbijom koliko je to moguće. Pored dogovorenih demonstracija u organizaciji ‘’Ne davimoBeograd’’, kvazi patriotskih i sl u kojima je za cilj bio da se balon sa merom naduva i sa merom izguva imali smo jedne demonstracije koje nije kontrolisala služba i vlast. To su bile demonstacije sudenata koji su se usportivili kovid merama. Tada se za nekoliko sati stvorila velika masa ljudi ispred skupstine i nenasilno protestovala. U jednom trenutku pojavljuju se ljudi koji bacaju cigle i baklje na policiju. Setimo se da su kasnije izašle slike da su to parapolicijske organizacije u službi države(vlasti). Nešto slično se dogodilo i na Kubi kada se grupa ljudi sa ogromnim palicama prikljucila običnim demostrantima. Onda je usledilo fotografisanje i snjimanje propagandnog sadržaja za domaću upotrebu. Zato vam sada predsednik i svi ćlanovi partije pa nažalost i njegova ekselencija ambasador prenose ove filtrirane vesti za kako unutrašnju tako i spoljasnju propagandu. Ne znam kako drugačije objasniti stvari koje se vide u ovom videu. (pročitajte i kometare) https://www.youtube.com/watch?v=tyR8icGIxwc Jasno je svima da se masa ne može kontrolisati i da i među običnim ljudima ima ludaka koji će napraviti neku gluposti i prestup. Lično sam iznenađen smirenošću i toleranciji obične policije jer znamo da u diktatorskim režimima nije bas uobičajno da se vidi bilo kakav oblik protesta , a ukoliko do njega i dođe bude brutalno razbijen. Demonstranti budu lišeni slobodne i osudjeni na dugogodišnje robije, a organizatori više ne ugledaju svetlost dana. Rekao bih da je partija ovaj put imala veliki oprez kako će suzbijanje demonstracija imati publicitet u svetu i mislim da su u tome uspeli. Sve što ćemo videti u narednim danima na partijskim medijima je dodatno iznošenje ‘’činjenica’’ kako je ovo bila jedna velika greska običnih ljudi koji su zavedeni od strane nekakvih stranih plaćenika. Ako ste dorasli nekom demokratskom društvu dopustićete i drugačije mišljenje. Najbolje da ljudi sagledaju sve činjenice i onda izvuku svoje zaključke. Ne zelim da mi neko preko tv objašnjava šta se desilo. ukucajte #soscuba i videćete i drugu stranu medalje. Svakako da medju ovim ljudima ima radikalnih ideja koje treba osuditi i od njih svako treba da se ogradi. Ali hapšenje infuensera koji su samo snimali demonstracije, zastrašivanja ljudi to vam neće proći lako. Videćemo sta nosi sutra do tada sam uz kubanski narod, naročito onaj hrabriji deo koji je već na ulicama.