Ne znam zasto ali imam želju da ovo podelim sa vama. Tiče se protesta na Kubi.
Proslo je evo 7 dana od masonvih demonstracija i mogu realno sagledati činjenice i istaći moje mišljenje o ovom događaju.
Na jednoj strani imamo komunističku vlast koja bombarduje narod lažnim vestima uskraćivajući narod za internet i onemogućavajući im da sagledaju stvari onakve kakve jesu.
Gebelsove metode i dalje funkcionišu, a kako u našoj Srbiji tako i na Kubi svaki protivnik vlasti se targetira kao strani plaćenik.
Istina je da su najveći protivnici kubanskog režima ljudi van Kube, ali to nisu stranci, još manje plaćenici, već kubanci koji su pobegli iz rasula koji je stvorio diktatorski režim u potrazi za boljim životom. Obzirom da ih ruka partije ne može dohvatiti u inostranstvu lakše im je da nastave svoju političku borbu u tim mestima poput Majamija gde je najveća koncentracija kubanaca koji pokušavaju da učine nešto kako bi došlo do većih promena na Kubi.
Nezadovoljstvo Kubanskog stanovništva uslovima života je ogromno i raste iz dana u dan. Potpomugnuti komentarima i huškanjem antirežimskih organizacija spolja kubanski narod je spontano izašao na ulice da iskaze svoje stavove. Bez vođe i lidera, bez nekakvih konkretnih zahteva koje bi tražili od vladajuće partije. Razbacani po Havani u grupama je šetao običan narod iskazivajući nezadovoljstvo. Neko je tražio samo hranu i medikamente, dok su neki bili radikalniji i izvukivali dole diktatura i hocemo slobodu, patria i vida. Veliki deo stanovništva su obični siromasni i potišteni ljudi i sramno je kada ih predsednik Diaz Canel naziva stranim plaćenicima i nasilnicima. Ono što se od nasilja moglo videti je potpomognuto režimom i pokusano da se od dzelata napravi žrtva.
Iako Kuba demonstracije nije videla decenijama očigledno da se diktatorski režim na njih itekako pripremao. Da pokušam da napravim paralelu sa Srbijom koliko je to moguće. Pored dogovorenih demonstracija u organizaciji ‘’Ne davimoBeograd’’, kvazi patriotskih i sl u kojima je za cilj bio da se balon sa merom naduva i sa merom izguva imali smo jedne demonstracije koje nije kontrolisala služba i vlast.
To su bile demonstacije sudenata koji su se usportivili kovid merama. Tada se za nekoliko sati stvorila velika masa ljudi ispred skupstine i nenasilno protestovala. U jednom trenutku pojavljuju se ljudi koji bacaju cigle i baklje na policiju. Setimo se da su kasnije izašle slike da su to parapolicijske organizacije u službi države(vlasti). Nešto slično se dogodilo i na Kubi kada se grupa ljudi sa ogromnim palicama
prikljucila običnim demostrantima. Onda je usledilo fotografisanje i snjimanje propagandnog sadržaja za domaću upotrebu. Zato vam sada predsednik i svi ćlanovi partije prenose ove filtrirane vesti za kako unutrašnju tako i spoljasnju propagandu.
Ne znam kako drugačije objasniti stvari koje se vide u ovom videu. (pročitajte i kometare)
https://www.youtube.com/watch?v=tyR8icGIxwc
Jasno je svima da se masa ne može kontrolisati i da i među običnim ljudima ima ludaka koji će napraviti neku gluposti i prestup.
Lično sam iznenađen smirenošću i toleranciji obične policije jer znamo da u diktatorskim režimima nije bas uobičajno da se vidi bilo kakav oblik protesta , a ukoliko do njega i dođe bude brutalno razbijen.
Demonstranti budu lišeni slobodne i osudjeni na dugogodišnje robije, a organizatori više ne ugledaju svetlost dana. Rekao bih da je partija ovaj put imala veliki oprez kako će suzbijanje demonstracija imati publicitet u svetu i mislim da su u tome uspeli.
Sve što ćemo videti u narednim danima na partijskim medijima je dodatno iznošenje ‘’činjenica’’ kako je ovo bila jedna velika greska običnih ljudi koji su zavedeni od strane nekakvih stranih plaćenika.
Proslo je evo 7 dana od masonvih demonstracija i mogu realno sagledati činjenice i istaći moje mišljenje o ovom događaju.
Na jednoj strani imamo komunističku vlast koja bombarduje narod lažnim vestima uskraćivajući narod za internet i onemogućavajući im da sagledaju stvari onakve kakve jesu.
Gebelsove metode i dalje funkcionišu, a kako u našoj Srbiji tako i na Kubi svaki protivnik vlasti se targetira kao strani plaćenik.
Istina je da su najveći protivnici kubanskog režima ljudi van Kube, ali to nisu stranci, još manje plaćenici, već kubanci koji su pobegli iz rasula koji je stvorio diktatorski režim u potrazi za boljim životom. Obzirom da ih ruka partije ne može dohvatiti u inostranstvu lakše im je da nastave svoju političku borbu u tim mestima poput Majamija gde je najveća koncentracija kubanaca koji pokušavaju da učine nešto kako bi došlo do većih promena na Kubi.
Nezadovoljstvo Kubanskog stanovništva uslovima života je ogromno i raste iz dana u dan. Potpomugnuti komentarima i huškanjem antirežimskih organizacija spolja kubanski narod je spontano izašao na ulice da iskaze svoje stavove. Bez vođe i lidera, bez nekakvih konkretnih zahteva koje bi tražili od vladajuće partije. Razbacani po Havani u grupama je šetao običan narod iskazivajući nezadovoljstvo. Neko je tražio samo hranu i medikamente, dok su neki bili radikalniji i izvukivali dole diktatura i hocemo slobodu, patria i vida. Veliki deo stanovništva su obični siromasni i potišteni ljudi i sramno je kada ih predsednik Diaz Canel naziva stranim plaćenicima i nasilnicima. Ono što se od nasilja moglo videti je potpomognuto režimom i pokusano da se od dzelata napravi žrtva.
Iako Kuba demonstracije nije videla decenijama očigledno da se diktatorski režim na njih itekako pripremao. Da pokušam da napravim paralelu sa Srbijom koliko je to moguće. Pored dogovorenih demonstracija u organizaciji ‘’Ne davimoBeograd’’, kvazi patriotskih i sl u kojima je za cilj bio da se balon sa merom naduva i sa merom izguva imali smo jedne demonstracije koje nije kontrolisala služba i vlast.
To su bile demonstacije sudenata koji su se usportivili kovid merama. Tada se za nekoliko sati stvorila velika masa ljudi ispred skupstine i nenasilno protestovala. U jednom trenutku pojavljuju se ljudi koji bacaju cigle i baklje na policiju. Setimo se da su kasnije izašle slike da su to parapolicijske organizacije u službi države(vlasti). Nešto slično se dogodilo i na Kubi kada se grupa ljudi sa ogromnim palicama
prikljucila običnim demostrantima. Onda je usledilo fotografisanje i snjimanje propagandnog sadržaja za domaću upotrebu. Zato vam sada predsednik i svi ćlanovi partije pa nažalost i njegova ekselencija ambasador prenose ove filtrirane vesti za kako unutrašnju tako i spoljasnju propagandu.
Ne znam kako drugačije objasniti stvari koje se vide u ovom videu. (pročitajte i kometare)
https://www.youtube.com/watch?v=tyR8icGIxwc
Jasno je svima da se masa ne može kontrolisati i da i među običnim ljudima ima ludaka koji će napraviti neku gluposti i prestup.
Lično sam iznenađen smirenošću i toleranciji obične policije jer znamo da u diktatorskim režimima nije bas uobičajno da se vidi bilo kakav oblik protesta , a ukoliko do njega i dođe bude brutalno razbijen.
Demonstranti budu lišeni slobodne i osudjeni na dugogodišnje robije, a organizatori više ne ugledaju svetlost dana. Rekao bih da je partija ovaj put imala veliki oprez kako će suzbijanje demonstracija imati publicitet u svetu i mislim da su u tome uspeli.
Sve što ćemo videti u narednim danima na partijskim medijima je dodatno iznošenje ‘’činjenica’’ kako je ovo bila jedna velika greska običnih ljudi koji su zavedeni od strane nekakvih stranih plaćenika.
Ako ste dorasli nekom demokratskom društvu dopustićete i drugačije mišljenje. Najbolje da ljudi sagledaju sve činjenice i onda izvuku svoje zaključke. Ne zelim da mi neko preko tv objašnjava šta se desilo.
ukucajte #soscuba i videćete i drugu stranu medalje. Svakako da medju ovim ljudima ima radikalnih ideja koje treba osuditi i od njih svako treba da se ogradi. Ali hapšenje infuensera koji su samo snimali demonstracije, zastrašivanja ljudi to vam neće proći lako.
Videćemo sta nosi sutra do tada sam uz kubanski narod, naročito onaj hrabriji deo koji je već na ulicama.
Ne znam zasto ali imam želju da ovo podelim sa vama. Tiče se protesta na Kubi. Proslo je evo 7 dana od masonvih demonstracija i mogu realno sagledati činjenice i istaći moje mišljenje o ovom događaju. Na jednoj strani imamo komunističku vlast koja bombarduje narod lažnim vestima uskraćivajući narod za internet i onemogućavajući im da sagledaju stvari onakve kakve jesu. Gebelsove metode i dalje funkcionišu, a kako u našoj Srbiji tako i na Kubi svaki protivnik vlasti se targetira kao strani plaćenik. Istina je da su najveći protivnici kubanskog režima ljudi van Kube, ali to nisu stranci, još manje plaćenici, već kubanci koji su pobegli iz rasula koji je stvorio diktatorski režim u potrazi za boljim životom. Obzirom da ih ruka partije ne može dohvatiti u inostranstvu lakše im je da nastave svoju političku borbu u tim mestima poput Majamija gde je najveća koncentracija kubanaca koji pokušavaju da učine nešto kako bi došlo do većih promena na Kubi. Nezadovoljstvo Kubanskog stanovništva uslovima života je ogromno i raste iz dana u dan. Potpomugnuti komentarima i huškanjem antirežimskih organizacija spolja kubanski narod je spontano izašao na ulice da iskaze svoje stavove. Bez vođe i lidera, bez nekakvih konkretnih zahteva koje bi tražili od vladajuće partije. Razbacani po Havani u grupama je šetao običan narod iskazivajući nezadovoljstvo. Neko je tražio samo hranu i medikamente, dok su neki bili radikalniji i izvukivali dole diktatura i hocemo slobodu, patria i vida. Veliki deo stanovništva su obični siromasni i potišteni ljudi i sramno je kada ih predsednik Diaz Canel naziva stranim plaćenicima i nasilnicima. Ono što se od nasilja moglo videti je potpomognuto režimom i pokusano da se od dzelata napravi žrtva. Iako Kuba demonstracije nije videla decenijama očigledno da se diktatorski režim na njih itekako pripremao. Da pokušam da napravim paralelu sa Srbijom koliko je to moguće. Pored dogovorenih demonstracija u organizaciji ‘’Ne davimoBeograd’’, kvazi patriotskih i sl u kojima je za cilj bio da se balon sa merom naduva i sa merom izguva imali smo jedne demonstracije koje nije kontrolisala služba i vlast. To su bile demonstacije sudenata koji su se usportivili kovid merama. Tada se za nekoliko sati stvorila velika masa ljudi ispred skupstine i nenasilno protestovala. U jednom trenutku pojavljuju se ljudi koji bacaju cigle i baklje na policiju. Setimo se da su kasnije izašle slike da su to parapolicijske organizacije u službi države(vlasti). Nešto slično se dogodilo i na Kubi kada se grupa ljudi sa ogromnim palicama prikljucila običnim demostrantima. Onda je usledilo fotografisanje i snjimanje propagandnog sadržaja za domaću upotrebu. Zato vam sada predsednik i svi ćlanovi partije prenose ove filtrirane vesti za kako unutrašnju tako i spoljasnju propagandu. Ne znam kako drugačije objasniti stvari koje se vide u ovom videu. (pročitajte i kometare) https://www.youtube.com/watch?v=tyR8icGIxwc Jasno je svima da se masa ne može kontrolisati i da i među običnim ljudima ima ludaka koji će napraviti neku gluposti i prestup. Lično sam iznenađen smirenošću i toleranciji obične policije jer znamo da u diktatorskim režimima nije bas uobičajno da se vidi bilo kakav oblik protesta , a ukoliko do njega i dođe bude brutalno razbijen. Demonstranti budu lišeni slobodne i osudjeni na dugogodišnje robije, a organizatori više ne ugledaju svetlost dana. Rekao bih da je partija ovaj put imala veliki oprez kako će suzbijanje demonstracija imati publicitet u svetu i mislim da su u tome uspeli. Sve što ćemo videti u narednim danima na partijskim medijima je dodatno iznošenje ‘’činjenica’’ kako je ovo bila jedna velika greska običnih ljudi koji su zavedeni od strane nekakvih stranih plaćenika.
Proslo je evo 7 dana od masonvih demonstracija i mogu realno sagledati činjenice i istaći moje mišljenje o ovom događaju. Na jednoj strani imamo komunističku vlast koja bombarduje narod lažnim vestima uskraćivajući narod za internet i onemogućavajući im da sagledaju stvari onakve kakve jesu. Gebelsove metode i dalje funkcionišu, a kako u našoj Srbiji tako i na Kubi svaki protivnik vlasti se targetira kao strani plaćenik. Istina je da su najveći protivnici kubanskog režima ljudi van Kube, ali to nisu stranci, još manje plaćenici, već kubanci koji su pobegli iz rasula koji je stvorio diktatorski režim u potrazi za boljim životom. Obzirom da ih ruka partije ne može dohvatiti u inostranstvu lakše im je da nastave svoju političku borbu u tim mestima poput Majamija gde je najveća koncentracija kubanaca koji pokušavaju da učine nešto kako bi došlo do većih promena na Kubi. Nezadovoljstvo Kubanskog stanovništva uslovima života je ogromno i raste iz dana u dan. Potpomugnuti komentarima i huškanjem antirežimskih organizacija spolja kubanski narod je spontano izašao na ulice da iskaze svoje stavove. Bez vođe i lidera, bez nekakvih konkretnih zahteva koje bi tražili od vladajuće partije. Razbacani po Havani u grupama je šetao običan narod iskazivajući nezadovoljstvo. Neko je tražio samo hranu i medikamente, dok su neki bili radikalniji i izvukivali dole diktatura i hocemo slobodu, patria i vida. Veliki deo stanovništva su obični siromasni i potišteni ljudi i sramno je kada ih predsednik Diaz Canel naziva stranim plaćenicima i nasilnicima. Ono što se od nasilja moglo videti je potpomognuto režimom i pokusano da se od dzelata napravi žrtva. Iako Kuba demonstracije nije videla decenijama očigledno da se diktatorski režim na njih itekako pripremao. Da pokušam da napravim paralelu sa Srbijom koliko je to moguće. Pored dogovorenih demonstracija u organizaciji ‘’Ne davimoBeograd’’, kvazi patriotskih i sl u kojima je za cilj bio da se balon sa merom naduva i sa merom izguva imali smo jedne demonstracije koje nije kontrolisala služba i vlast. To su bile demonstacije sudenata koji su se usportivili kovid merama. Tada se za nekoliko sati stvorila velika masa ljudi ispred skupstine i nenasilno protestovala. U jednom trenutku pojavljuju se ljudi koji bacaju cigle i baklje na policiju. Setimo se da su kasnije izašle slike da su to parapolicijske organizacije u službi države(vlasti). Nešto slično se dogodilo i na Kubi kada se grupa ljudi sa ogromnim palicama prikljucila običnim demostrantima. Onda je usledilo fotografisanje i snjimanje propagandnog sadržaja za domaću upotrebu. Zato vam sada predsednik i svi ćlanovi partije pa nažalost i njegova ekselencija ambasador prenose ove filtrirane vesti za kako unutrašnju tako i spoljasnju propagandu. Ne znam kako drugačije objasniti stvari koje se vide u ovom videu. (pročitajte i kometare) https://www.youtube.com/watch?v=tyR8icGIxwc Jasno je svima da se masa ne može kontrolisati i da i među običnim ljudima ima ludaka koji će napraviti neku gluposti i prestup. Lično sam iznenađen smirenošću i toleranciji obične policije jer znamo da u diktatorskim režimima nije bas uobičajno da se vidi bilo kakav oblik protesta , a ukoliko do njega i dođe bude brutalno razbijen. Demonstranti budu lišeni slobodne i osudjeni na dugogodišnje robije, a organizatori više ne ugledaju svetlost dana. Rekao bih da je partija ovaj put imala veliki oprez kako će suzbijanje demonstracija imati publicitet u svetu i mislim da su u tome uspeli. Sve što ćemo videti u narednim danima na partijskim medijima je dodatno iznošenje ‘’činjenica’’ kako je ovo bila jedna velika greska običnih ljudi koji su zavedeni od strane nekakvih stranih plaćenika. Ako ste dorasli nekom demokratskom društvu dopustićete i drugačije mišljenje. Najbolje da ljudi sagledaju sve činjenice i onda izvuku svoje zaključke. Ne zelim da mi neko preko tv objašnjava šta se desilo. ukucajte #soscuba i videćete i drugu stranu medalje. Svakako da medju ovim ljudima ima radikalnih ideja koje treba osuditi i od njih svako treba da se ogradi. Ali hapšenje infuensera koji su samo snimali demonstracije, zastrašivanja ljudi to vam neće proći lako. Videćemo sta nosi sutra do tada sam uz kubanski narod, naročito onaj hrabriji deo koji je već na ulicama.