Moja majka Zorka Pantelić (82) juče je preminula u jednom domu za stare u Beogradu, gde je boravila nakon što sam je posle sedam dana boravka jedva izvukla iz doma u beogradskom naselju Petlovo brdo, kaže kroz suze Snežana Pantelić.
– Ovo im nikada neću oprostiti! Čim stignu obdukcioni nalazi, ako budem mogla da podnesem tužbu, to ću odmah uraditi, jer sigurno neće ostati na ovome i neće se izvući na sudu pošto su mi majku oterali u grob – priča vidno potresena Snežana.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kurir je juče objavio njenu ispovest u kojoj je ispričala šta se dešavalo kad je majku 26. juna odvela u starački dom, jer fizički nije mogla da bude pored nje 24 sata nakon što je majka povredila kuk.
Prema njenim rečima, Zorka je posle sedam dana boravka u podrumu tog doma postala živi leš jer je tamo, tvrdi, drogirana sedativima i bila gladna i neokupana.
– Kad sam je videla posle sedam dana, imala je podlive i modrice na rukama i žive rane na telu od ležanja i nekupanja. Nije me ni prepoznala.
Plašila sam se da će doći do ovoga jer kad sam je posetila u ovom drugom domu pre dva dana, bila je jako loše. Strahovala sam od onog najgoreg, što se i desilo – kazala je Snežana.
Advokat Ivan Gvozdenac rekao je da u slučaju da se dokažu tvrdnje Snežane Pantelić da je žena mučena i drogirana sedativima u domu za stare, a da je pritom ćerka imala ugovor s domom, onda je moguća kazna zatvora za odgovorne čak do 12 godina.
– Ukoliko se ćerkine tvrdnje dokažu posle obdukcionog nalaza, onda to može da se podvede pod krivično delo nesavesno pružanje lekarske pomoći po članu 251. i tu je kazna zatvora od tri meseca do tri godine, ali s obzirom na to da je žena preminula, to se onda podvodi pod teško delo protiv zdravlja ljudi po članu 249. i za to krivično delo je zaprećena kazna zatvora od dve do 12 godina, a to je u nadležnosti Višeg suda u Beogradu.
Iz staračkom doma sve negiraju
Direktorka doma negirala je optužbe koje je iznela Snežana P. rekavši da su neosnovane i bez ijednog dokaza.
Istakla je da su njeni domovi eminentni, da posluju 12 godina, da se “svakom stanaru prilazi ponaosob, s jasno utvrđenim ciljevima i potrebama”, da imaju više osoblja nego što je licencom propisano, lekara u stalnom radnom odnosu…
– Korisnica je kupana, presvlačena i medicinski zbrinuta, kao i svi ostali korisnici. Čim ju je naš lekar pregledao, dao je predlog terapije ćerki dan po prijemu. Ona se s tim složila, ali naravno, moralo je i da se plati, a to je, koliko vidim, jedan od glavnih problema ovde. Kako su joj vene bile loše, medicinski tehničar je sproveo braunilu za infuziju kroz nogu, a na rukama su ostali podlivi za koje se jasno vidi od čega su – navela je između ostalog i dodala da u ustanovi nemaju nikakav podrum za izolaciju. Ona postavlja pitanje zašto je ćerka smestila majku u drugi dom ukoliko je bila životno ugrožena i ističe da misli da je “pozadina cele priče sledeća”:
– Kad je ćerka smestila majku, mislila je da nećemo voditi brigu o njoj, jer ona je stalno svima ponavljala: “Đubre jedno, smestila me u dom da bi mi uzela stan i da bi dovodila muškarce u kuću.” Kada je ćerka videla da smo ozbiljna ustanova, brže-bolje ju je izvela, ali problem je novac i iz tog razloga se i obratila javnosti, bez obzira na ugovor, u kom jasno stoji da se uplaćeni novac za taj mesec ne vraća iako korisnik ranije napušta dom.
Komentari (0)