Danica Dimitrijević Petrović, dvadesetosmogodišnja devojka iz Kruševca podelila je na svom Fejsbuk nalogu dirljivu pesmu posvećenu rođenom bratu za kojim traga od dana kada je njena porodica dobila vest da je on nažalost preminuo u porodilištu. Ona je za Objektiv.rs podelila svoju potresnu priču u kojoj je otkrila nelogičnosti koje su roditelji primetili nakon njegovog rođenja, ali je prepričala i šta se sve događalo u toku mučne tridesetogodišnje portage za njim.
Naime, Danica traga za svojim rođenim bratom za koga sumnja da je otet odmah po rođenju, odnosno 29.6.1990. godine u bolnici Kruševac, na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo sa neonatologijom. Njena majka, Jasmina podnela je pre dve godine krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu zbog sumnje da su joj oteli sina, koji je bio, prema zvaničnom objašnjenju, mrtvorođen usled nastalih komplikacija, a ova devojka je otkrila šta se događalo tog kobnog dana i šta je, kako im je saopšteno, bio uzrok smrti deteta:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Tog dana, tačnije 29.06.1990. godine, moja mama, sa svojih 18 godina, na svet je donela svoje prvo dete, muškog pola, za koje su joj nakon porođaja saopštili tragičnu vest da je beba reanimirana i da su svi pokušaju bili su bezuspešni, te se upokojila odmah nakon rođenja. U dokumentaciji koju je dobila napisano je da je beba bila u boksu gde inače idu samo žive bebe, obdukcija nije urađena, ali u otpusnoj listi moje mame piše da je beba imala pupčanik obmotan oko vrata i da je to razlog zašto je došlo do gušenja pri rođenju – počinje Danica svoju ispovest i dalje prepričava šta su njenoj majci rekli lekari u porodilištu, kao i kako se nesrećna žena oporavljala nakon ove tragične vesti.
– Mama je bila veoma slaba i nije želela tog momenta da vidi svoje upokojeno dete, ali isto to nije bilo dozvoljeno i ocu deteta uz opravdanje da jedino mama može da ga vidi. Danima se borila sa tugom koja je zadesila i zavila našu porodicu u crno. Lekari su je tešili kako je previše mlada i da će imati još dece i da to nije nešto što treba da je dovede do lošeg psihičkog stanja. Naravno, doživela je posleporođajnu depresiju, i na svoj lični zahtev je otišla kući, u bolničkoj spavaćici i bosih nogu. Od tog dana je krenula agonija koja nas prati i dan danas nakon 30 godina – priča nam Danica i otkriva prvu kontradiktornost koja im je, kako tvrdi, ukazala da su majčine sumnje možda istinite.
Poziv za vakcinaciju
– Potisnuvši javno svoje boli, čuvala je tugu u sebi i na svet je donela još dvoje dece, brata i mene, ali velika sumnja je izjedala i previše. Jednog dana, imala je čak i veće dokaze za svoje strahove kada je došao poziv za vakcinaciju u kojem je saopšteno: “U obavezi ste da Vaše bezimeno dete dovedete na vakcinaciju dana…” Jedina je bila u našoj porodici koja je verovala u to da je ipak moj brat živ. A kako i ne, majčin instinkt je nešto sto se smatra najjačom vezom – istakla je Danica.
Ona je opisala kako su joj roditelji saopštili uznemirujuće vesti.
– Sećam se i dana kada su bratu i meni saopštili da postoji negde neko ko ne zna da mi postojimo ali mi moramo znati da taj neko postoji, a da je ni manje ni više nego naš rođeni brat. Sećam se i svih praznika koje smo proveli ćuteći o njemu i razmišljajući gde je on sada na ovom parčetu zemlje. Isto tako, najteže od svega je dok u crkvi na njegov rođendan palimo sveću i ne znamo da li da je upalimo za mrtve ili žive – potresno priča neutešna sestra i prilaže dokumentaciju za koju tvrdi da je ključni pokazatelj da je u pitanju prevara i da je njihov sin, odnosno brat, ukraden iz porodilišta.
Izvod iz matične knjige rođenih, datum rođenja i kilaža
Naime, njena majka se jednog dana susrela sa Radišom Pavlovićem, čovekom koji pomaže roditeljima u potrazi za decom koja su na sličan način proglašena mrtvima. Tada je prvi put njihova priča ugledala svetlost dana, uz šta je priložena i dokumentacija koja njima predstavlja osnovu da su njihove sumnje opravdane.
– Dana 19.11.2020. godine mama je imala i susret sa Radišom Pavlovićem kada je konačno, javno progovoreno o našem bezimenom bratu. Uzeta je medicinska dokumentacija kao i izvod iz matične knjige rođenih, da, izvod iz matične knjige rođenih za dete koje je mrtvorođeno. To je najjači dokaz pored naše želje i volje, da je ipak živ. U izvodu su jasno naglašeni tačni podaci mojih roditelja, postoji i matični broj mog brata, ali isto tako i puno grešaka – govori ova dvadesetosmogodišnja devojka i dalje prilaže dokumentaciju:
Ona je potom istakla da se ne slažu datum rođenja, kao i kilaža njenog brata sa onim što piše u dokumentaciji.
– Druga stvar, moj brat je rođen dan nakon Vidovdana, a isto to nije potvrđeno u matičnoj službi već se, kao što vidite na fotografiji, vodi pod datumom 26.06.1990 godine. Pored toga, ne slaže se ni kilaža koja se za skoro kilogram razlikuje od one koju je zapravo imao po rođenju. Ima tu još dosta toga sto je pronađeno kao osnovni dokaz laži i prevare, tadašnjih lekara, matičara, opstine, centra za socijalni rad, i svih ljudi koji su bili udruženi sa samim đavolom a slavili slavu i molili se Hristu – tvrdi Danica i nastavlja:
– Pa me zanima samo jedno: “Kako to da Vam ne zadrhti ruka, usne, srce i duša dok pred ikonom stojite, dok se Gospodu molite, dok celivate ikone i mošti”? Ne morate mi odgovoriti, odgovore ćete dati tamo gde će vam biti najteže da ih opravdate. Krivična prijava je predata i čeka se na dalju istragu koja će kad tad dobiti svetlost dana sa svim dokazima koji će osvetleti svaki dan mog brata koji je proveo bez nas – zaključila je ona.
Ukoliko mislite da imate informacije koje bi Danici pomogle da pronađe svog brata, potpuno anonimno joj se možete javiti na telefon: 063/800-5941.
Piše: Teodora Radivojević
Komentari (0)