Nakon šokantne završnice 2019. godine, odnosno velikog zaostatka za Crvenom zvezdom i eliminacije iz Lige Evrope u poslednjim sekundama utakmice u Hagu protiv AZ Alkmara, Partizan je bio svestan da mora „ispočetka“.
Zimski prelazni rok, odnosno januar godine na izmaku, doneo je ponude za gotovo svakog igrača u crno-belom taboru. Razlog su, pre svega, bile partije u Evropi, ali i večitom derbiju, duelima u kojima su izabranici Sava Miloševića pružali najbolja izdanja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ali, upravo je tadašnji šef struke bio izričit. Bez preke potrebe nema prodaje. Ipak, kada neko ponudi 10 miliona evra za vašeg igrača, teško da postoji klub na ovim prostorima koji bi to odbio. Tako je Strahinja Pavlović završio u Monaku, a Partizan zatvorio budžet za tu sezonu i Milošević je na miru mogao da planira.
Minimalne promene doživeo je tim na zimu, a cilj za nastavak sezone je bio jasan. Odbrana Kupa i pokušaj da se Zvezdi pomrse računi, ali je to bilo teško izvodljivo, jer kao što je i sadašnji trener Aleksandar Stanojević rekao „teško je napasti ekipu koja za tri sezone izgubi četiri puta“.
Iako su se crno-beli od 2019. oprostili porazom kod kuće u Superligi od Napretka, ono što je zaista bilo impresivno u ovoj je to što ekipa nijednom nije izgubila u Humskoj, odnosno imala je samo jedan remi i to onaj sa Zvezdom, kada su gotovo čitav meč vodili.
To je 18 utakmica u prvenstvu, Kupu i kvalifikacijama za Ligu Evrope i 17 pobeda. Ipak, nedovoljno da se u prvom delu godine ozbiljnije napadne najveći rival na vrhu tabele, a ove toliko dovoljno za „minus 9“ na drugom mestu lestvice.
Čak, taj impresivni učinak nije bio dovoljan ni da se odbrani trofej u Kupu, takmičenju u kojem su i klub i navijači tražili svetlu tačku u sezoni.
U neverovatnom meču na niškom „Čairu“, Partizan se u 96. minutu vratio posle 0:2 do 2:2 protiv Vojvodine, izborio produžetke, ali je pao u penal-seriji.
Tako su crno-beli posle šest godina ostali bez trofeja, što je zahtevalo letnju analizu.
Ipak, Partizan je igrao lep fudbal. Efikasan, dinamičan, moderan i to je nešto što je radovalo navijače. Savo Milošević je uspeo da prenese na ekipu svoje zamisli, da preporodi Sejdubu Sumu, da od otpisanog Umara Sadika napravi gol-mašinu, od Filipa Stevanovića novu „zlatnu koku“ crno-belih.
I u predstojećem prelaznom roku je, bar do kasnije eliminacije iz Evrope, uspeo da zadrži okosnicu tima, kao i da pronađe zamenu za Strahinju Pavlovića u vidu Makija Banjaka, kojeg je klub jurio godinu dana.
Leto je bilo konfuzno, kao i za većinu ekipa u Evropi. Minimalna pauza između dve sezone, rani početak kvalifikacija za Ligu Evrope i mučenje u uvodna dva kola. Ali, između te dve utakmice usledila je i (ne)očekivana smena na klupi. Savo Milošević je nakon icidenta na „Karađorđu“ i sukoba sa glavnim arbitom derbija sa Vojvodinom odlučio da podnese ostavku, a posle skoro devet godina na klupu se vratio Aleksandar Stanojević.
Dve potpuno različite fudbalske filozofije, potpuno drugačiji treneri i početak jedne nove ere u Humskoj.
Stanojević je ubrzo ispao iz Evrope od ekipe Šarlroe, nije uspeo da priđe Zvedi posle večitog derbija, ali i izveo je određene promene u igračkom kadru. U finišu prelaznog roka stigao je trio povratnika Jojić-Obradović-Miljković, dok je većina mladih igrača koje je od starta nove sezone Milošević forsirao kao što su Denis Stojković i Čolić, sklonjena u drugi plan.
Prodati su Miletić, Nikolić, Vitas, Sadik, kao i Filip Stevanović, čime je klub dobio sredsva za funkcionisanje nakon eliminacije iz međunardih takmičenja. Otišao je i Ivanović, kao i Bojan Matić, a tim je dobio potpuno drugu dimenziju. Stranci koji su nosili Partizan cele godine i bili zaslužni za veliku većinu golova, sada nisu bili u centru pažnje, osim Takume Asana.
Trebalo je vremena Stanojeviću da potpuno preokrene ekipu. Onu koja je napadala sa dosta rizika i svaki put išla na gol više, do strpljivog tima, koji čeka i vreba svoju priliku do poslednjih trenutaka. Tako je, na kraju krajeva, Partizan dobio i Proleter i Čukarički.
Na kraju, trener koji je crno-bele uveo u Ligu šampiona 2010. je godinu završio osam pobeda u nizu i samo jednim primljenim golom u tom vremenskom intervalu.
Jedno od poslednjih pojačanja Filip Holender se pokazao kao pun pogodak i uprava će otkupiti njegov ugovor, jer je u kratkom periodu postao jedan od lidera tima. Ono što sledi je delimična rekonstrukcija kadra i potraga za napadačem, jer je jedini pravi kiks u prelaznom roku napravljen dovođenjem nespremnog Baebeka, koji je odigrao tek koji minut.
Zadatak za novu 2021. je povratak trofeja u Humsku. Realnije je Kupa, to priznaje i Stanojević.
Komentari (0)