Kao i mnoge stvari koje su nam bile nezamislisve pre tačno godinu dana, potpuni prelazak sa kancelarijskog na rad od kuće postao je stvarnost za mnoge tokom 2020. godine.
Morali smo da se naviknemo na nove tehnologije, poslvovne, ali i psihološke izazove, dok su se mnoge kompanije zapitale – da li im uopšte treba toliko ljudi u kancelariji, nevezano za pandemiju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Deluje da je vanredno stanje u kom se našla cela planeta ubrzalo neizbežnu “revoluciju” rada koji će se u budućnosti bazirati na interakcijama sa kolegama u sve kompleksnijem virtuelnom okruženju i navikavanje na saradnju sa veštačkom inteligencijom, umesto takmičenje sa njom.
Naučnici tvrde: Veštačka inteligencija će uskoro po GLASU moći da prepozna da li je neko BOLESTAN
Upravo ovim izazovima bavio se ugledni američki časopis Forbs u jednoj od svojih prognoza za 2021. godinu, fokusirajući se na pet novih trendova u poslovnom okruženju.
Nova tehnologija poboljšaće rad od kuće
Video pozivi su postali deo poslovne svakodnevnice 2020. godine, samo je na Zoom-u tokom aprila bilo blizu 300 miliona korisnika dnevno, ali ovaj ograničeni oblik komunikacije istrošio se i postala je sve izraženija vrednost bliskosti sa prijateljima i kolegama. Zbog toga su tehnološke kompanije prihvatile izazov da novim pristupima pokušaju da zadrže ljude zainteresovanim i angažovanim dok rade od kuće.
“Nvidia” se, na primer, fokusirala na izraze ljudskog lica tokom video poziva umasto na pozadinu sobe, značajno smanjujući opterećenje interneta, a pomažući ljudima da čitaju govor tela i kako bi pokušali da ljudsku vezu na daljinu približe učine što opipljivijom. Možemo očekivati da će mnogi od ovih projekata niknuti 2021. godine kako napredna tehnologija postaje usavršenija i pristupačnija.
Projekti poput Oculus Rift-a i Fejsbukovog Infinite Office-a koriste VR (virtuelnu stvarnost) za stvaranje zadivljujućeg poslovnog prostora prikazivanjem komplikovanih stvari poput podešavanja više monitora. Fejsbuk takođe želi da se integriše sa kompanijom “Spatial” koja se bavi tzv. “proširenom stvarnošću” (AR) kako bi omogućio sastanke na distanci.
Koncept virtuelnog radnog okruženja takođe izaziva interesovanje istraživača VR-a kao što je profesorka Ana Keiroš sa Univerziteta Stanford, koja objašnjava značaj ove vrste tehnologije:
„Mnoge kompanije kažu da će i dalje raditi od kuće, ali zaposlenima trebaju ovakvi prostori gde mogu da se upoznaju i komuniciraju. Upravo VR omogućava takvu bliskost i zajedničko razmišljanje“.
ZABRINJAVAJUĆE! Zbog ove stvari bez posla ostaje 85 miliona ljudi, a NIJE KORONA
Dobrobit zaposlenih u prvom planu
Pored važnosti nematerijalnih blagodati kancelarijskog prostora, dobrobit zaposlenih postajala je sve bitnija tokom 2020. godine, navodi se u članku Forbsa.
Prepoznajući ključnu vezu između produktivnosti i blagostanja, poslodavci u razvijenim zemljama su češće donosili odluke kojima će osigurati da zaposleni budu srećni i mentalno zdravi dok rade od kuće i da fenomen „toksične produktivnosti“ ne usporava prelazak na rad na daljinu. Jedno istraživanje o zdravlju i dobrobiti zaposlenih u Americi za 2020. godinu otkrilo je da je 89 odsto ispitanika tokom poslednjih 12 godina primetilo da su ljudi u njihovom poslovnom okruženju tokom prethodnih 12 meseci radili i kada im nije bilo dobro. Takođe, 73 procenata uočilo je da njihove su neke njihove kolege u tom periodu radile na godišnjem odmoru ili van radnog vremena.
Taj osećaj da čovek mora biti produktivniji da bi nadoknadio teške okolnosti treba ukinuti u 2021. godini, piše u članku uglednog američkog časopisa, a fokus na blagostanju proširiti kako bi se eliminisao stav da posao treba nositi kući. Istraživanje je takođe pokazalo da je 37 odsto ispitanika češće odsustvovalo sa posla 2020. godine zbog tegoba povezanih sa stresom, dok je 60 procenata primetilo pogoršanje mentalnog zdravlja. Zbog toga bi, kako navodi Forbs, važnost blagostanja i mentalnog zdravlja trebalo da budu od velike važnosti 2021. godine.
Kompanije zasnovane na ljudskim veštinama umesto veštačkoj inteligenciji
Koncept produktivnosti se ispituje i prilagođava kao i bilo šta drugo u 2020. godini. Tako se tradicionalna pretpostavka da pretvaranje svega u merljiv proces sa konačnim ishodom, predstavlja temelj produktivnosti, sve više pokazuje kao netačna. Kako se automatizacije omogućena novim tehnologijama sve više širi u poslovnom okruženju, ideja da ljudi rade na procesima koje veštačka inteligencija može da obavi višestruko brže i efikasnije je nekonkurentna.
Pandemija je ovu kontradikciju dodatno ogolila, pa su kako su ove godine najveće kompanije za veštačku inteligenciju i obradu podataka na svetu rasle i poboljšavale se, dok je mnogo radnih mesta jednostavno nestalo. Ova pojava ilustruje važnost nadogradnje na ljudskih veština i sposobnosti koje veštačka inteligencija ne može da nadomesti, poput pruzimanja inicijative, kreativnosti i emocionalne inteligencije).
Kada kompanije shvate da su srećni, pouzdani i angažovani zaposleni beskrajno produktivniji od „korporativnih dronova“ vođenih procedurama, organizacije zasnovane na ovom obliku kompetentnosti radnika napredovaće 2021. godine, nadovezujući se na ljudske veštine i koristeći veštačku inteligenciju za svakodnevne, repetitivne procese za koje je i bila dizajnirana, smatra autor članka u Forbsu.
Daljinska prekvalifikacija
Potpuni prelazak rada na daljinu nije lak, kao što su mnogi iskusili tokom protekle godine, a prekvalifikacija ljudi za obavljanje posla dok su kod kuće predstavlja neke jedinstvene izazove za sebe. Tradicionalne metode obuke, poput seminara,pa čak i standardni alati za učenje, ili nisu izvodljivi tokom pandemije, ili nisu dovoljni za izolovane zaposlene. Ipak, pokazalo se da tehnologija s kojom ljudi sada moraju da se uhvate u koštac takođe pomaže da se prilagode i prekvalifikuju za novi način rada. Platforme za obuku zasnovane na veštačkoj inteligenciji pomažu u personalizaciji procesa učenja, čine ga privlačnijim za svakog pojedinačnog korisnika i automatizuju delove procesa koji se mogu pokazati suvišnim u zavisnosti od brzine učenja svakog korisnika.
Stoga će ovaj napor za prekvalifikacijom i navikavanjem ljudi da rade uporedo sa automatizacijom, unapređujući sopstvene veštiname, svakako biti presudni faktor u 2021. godini i način da se ostane korak u korak sa budućom radnom snagom. Kao odgovor na manje predvidivu i vođenu rigidnim procesima budućnost rada, neke škole (poput CISGLOBAL-a u Sevilji, LearnLife-a u Barseloni i The Mabin School u Torontu) odlučile su da promene način obrazovanja tako da se više fokusira na ljudske prednosti u odnosu na tehnologiju. Ovi obrazovni programi usredsređeni su na takozvano „tečno učenje“. Umesto da slede strogo utvrđeni program rada, studenti se podstiču da istražuju svoja interesovanja kroz projekte, “peer to peer” saradnju sa kolegama i eksperimentalne metode učenja. Ovaj okvir „tečnog učenja“ ne samo da gradi i promoviše prilagodljivost, otpornost, radoznalost i jačanje položaja radnika, već je mnogo pogodniji izazove u budućnosti koji će se više zasnivati na ljudskim veštinama.
Pred nama je turbulentna godina
Godina pred nama biće nesumnjivo još jedna turbulentna godina puna poremećaja, kao i razvojnih šanski, ali način na koji kompanije koriste te promene i reaguju na poremećaje biće presudni faktor u tome ko će preživeti, ko napredovati, a ko propasti, predviđa članak Forbsa.
Kako automatizacija postaje korisnija i praktičnije u realnim uslovima, rad će postajati sve više usmeren na ljudske sposobnosti i potrebe. Zaključak američkog lista je da sada moramo da se nadovežemo na lekcije iz 2020. godine i nastavimo da promovišemo blagostanje, razmišljamo u smislu ljudskim sposobnosti, umesto procesa i protokola i koristimo tehnologiju i naše veštine na najbolji mogući način.
Komentari (0)