Hteli da priznaju, ili ne, ali mnogi ljudi su usamljeni.
Naučnici tvrde i da je usamljenost ozbiljan problem koji utiče na zdravlje, dobrobit i dugovečnost.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovaj problem je posebno eskalirao sa povećanim radom na daljinu, socijalnim distanciranjem i karantinom.
Na određene starosne grupe utiče lošije nego na ostale.
Američki hirurg, dr Vivek Murti, usamljenost opisuje kao krizu. Rekao je da je to povezano sa smanjenjem životnog veka i većim rizikom od srčanih bolesti, demencije i depresije.
Tim istraživača je objavio novo istraživanje o usamljenosti u “Journal of Clinical Psychiatry”. Oni su napravili internet anketu među 2843 učesnika. Učesnici su bili starosti od 20 do 69 godina.
Otkrili su da su niži nivo empatije i saosećanja, manje socijalnih kontakata, odsustvo supružnika ili partnera i veći poremećaj spavanja, korelati usamljenosti tokom svih godina života.
Niža društvenost i veća anksioznost su bili povezani sa usamljenošću, bez obzira na starost, osim kod onih u 60-ima. Otkrili su i da su nivoi usamljenosti, u proseku, bile najviše u 20-ima i 40-ima, a najniže u 60-ima.
Istraživanje smatra da se ljudi u dvadesetima nose sa velikim stresom i pritiskom, dok pokušavaju da uspostave karijeru i pronađu životnog partnera.
“Mnogi ljudi u ovim godinama se neprestano upoređuju na društvenim mrežama i zabrinuti su za broj lajkova i pratilaca. Niži nivo samoefikasnosti može da dovede do veće usamljenosti. Ljudi u 40-ima počinju da se suočavaju sa fizičkim izazovima i zdravstvenim problemima, kao što su visoki krvni pritisak i dijabetes”, rekla je Tanja Nigajen, prva autorka studije.
Prema istraživačima, čini se da saosećanje smanjuje nivo usamljenosti u svim starosnim godinama, verovatno omogućavajući pojedincima da opažaju i tumače tuđa osećanja, zajedno sa ponašanjem, a time i povećavaju sopstvenu socijalnu samoefikasnost i društvenost.
Još jedno novo istraživanje sprovedeno je pre pandemije i objavljeno je u The American Journal of Geriatric Psychiatry je pokazalo da stariji, koji su se pridružili grupnim časovima vežbanja, prijavljuju manje usamljenosti i socijalne izolacije.
Možda smatrate da je usamljenost, pored svih elektronskih uređaja koji su nam na dohvat ruke, poslednje od čega bi ljudi patili. To, međutim, nije baš tako.
Što se tiče usamljenosti, bitan je kvalitet vaših veza sa ljudima. Tehnologija ponekad može da bude kvalitetna veza, a ponekad je može umanjiti. Tekstualni razgovori se razlikuju od ličnih, ili telefonskih, kad možete da čujete nečiji glas i razumete njihov ton, osećanja i namere.
Preporučuje se održavanje kontakata sa ljudima u vašem životu, kako preko društvenih mreža, tako i uživo. Ono što bi trebalo da uradite jeste da osigurate da provedete porodičan ručak, ili večeru, bez da upotrebljavate tehnologiju.
Druga stvar je usluga. Ona polako, ali sigurno zatvara vrata usamljenosti. Bilo da se radi o pomaganju kolegi na poslu, ili volontiranju u nekoj zajednici. U tom trenutku ne samo da uspostavljamo vezu sa drugom osobom, već se podsećamo da imamo vrednost.
Kad god se borimo sa problemom koji ne možemo da podelimo, to nas dodatno izoluje, a to je zaista uobičajeno među ljudima na radnom mestu. Kada su radnici usamljeni, to uzima danak na njihovom angažmanu, što opet utiče na njihovu produktivnost i kreativnost.
Komentari (0)