O nastavku čuvene “Žikine dinastije” već se naširoko priča, a u glavnim ulogama ponovo bi trebalo da se nađu Rialda Šebek i Vladimir Petrović, koji su glumili Mariju i Bobu.
Ipak, teško je i zamisliti ovo ostvarenje bez osobe zbog koje je i postalo legendarno, a toje Dragomir Bojanić Gidra, koji je glumio Žiku.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ipak, iako i danas zasmejava i starije i mlađe generacije, njegov život je bio sve samo ne komedija!
Rođen 1933. u Kragujevcu, Gidra je imao veoma tešku životnu priču, koju je pre par godina za Nedeljnik ispričala njegova ćerka Jelena.
“Gidra se sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je pričao o tome, ali to je bila ključna epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroče. Majka mu je umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata. Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je sa devet godina ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi”, ispričala je ona tada.
Vremenom, on je ušao u dramsku sekciju, amatersko pozorište, a na kraju i u Kragujevačko pozorište. Dobri ljudi, glumci Kragujevačkog pozorišta, kasnije su skupili pare kako bi mu kupili odelo i kartu za Beograd, da može da polaže prijemni na Akademiji dramskih umetnosti.
Koliko je skroman Bojanić bio dovoljno govori činjenica da je Raši Plaoviću na pitanje ima li gde da spava, rekao da ima, a nije imao već je planirao da spava na železničkoj stanici.
Ipak, Plaović je znao za to i čistačicama na Akademiji je rekao da mu raspreme sobu sa metlama i kantama. Njegov talenat nije mogao proći nezapaženo, pa se Gidra vremenom izborio za svoje mesto u glumačkom svetu. Na Akademiji je čak upoznao i svoju buduću suprugu, Ljiljanu Kontić.
Njih dvoje dva puta su se venčavali i razvodili, a kum im je bio upravo Raša Plaović.
Jednom prilikom i Nikola Kojo je ispričao kakav divan Gidrin gest on pamti.
“Osamdeset šesta, januar. Ja mlad vojnik, još uvek na obuci. Raška. Hladno, uvek neka tenzija, neko vanredno stanje. Dolaze po mene i izvode me sa obuke. Imaš posetu, kažu… Na obuci nema posete, a kad je vanredno stanje, nema izlaska iz kasarne. Dolazim na kapiju, čeka me komandant sa knjižicom i dozvolom za izlaz. Ništa mi nije jasno. Sa druge strane stoji pored auta i puši Gidra: ‘Šta čekaš? Ulazi’, kaže mi svojim šumadijskim akcentom koga se nije nikada odrekao”, počeo je priču za Nedeljnik Kojo.
“Odveo me je u kafanu, nahranio, dao kao sad vojniku da daš 1.000 evra i otišao. U par rečenica koje smo izmenili, rekao mi je da je došao jer ima neka posla u blizini. Ostalo vreme smo ćutali. Po povratku iz vojske saznajem od prijatelja da me je slagao. Seo je u auto i došao samo zbog mene. Rekoše mi da je tako Milivoje Živanović brinuo o njemu i drugim glumcima — klincima. Želeo je da vrati tu pažnju i da se nastavi tradicija. To je bio Dragomir Bojanić Gidra”, ispričao je on za pomenuti medij.
Osim u “Žikinoj dinastiji”, Gidru pamtimo i po ulogama u “maršu na Drinu”, “Otpisanima”, “Balu na vodi”, “Burdušu” i mnogim drugim.
B.K.
Komentari (0)