Neverovatno ali istinito, prošlo je tačano 30 godina od kada je košarkaška reprezentacije Jugoslavije postala prvak sveta savladavši u finalu reprezentaciju SSSR-a.
Ipak, retko ko se seća tog meča po zlatnom odličju koje su u Jugoslaviju doneli naši reprezentativci, sve je ostalo u senci jednog incidenta.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Glavni vinovnik incidenta je bio Vlade Divac, koji je uzeo zastavu, tada nepostojeće države Hrvatske, i bacio je na pod, što je izazvalo ogromno nezadovoljstvo kod Hrvata.
Divac je još tada objasnio da je on smatra da je jedina zastava koja je trebala da se nađe tu bila jugoslovenska.
Od tog dana u Hrvatskoj počinje višegodišnji i sada višedecenijski linč srpskog košarkaša, koji je optužen da je “srpski nacionalista”, “četnik” i ostalo. Navodno zbog svega toga je puklo i prijateljstvo sa Draženom Petrovićem.
“Godinu dana kasnije, kada su počela dešavanja na ovim prostorima, meni je uzeta za zlo ta reakcija. Tu je više politika imala udela u manipulaciji jer se govorilo da sam je palio i gazio. Ja sam jednostavno zabranio ulazak zastavi koja nije trebala biti na tom mestu uz jugoslavensku”, rekao je pre nekoliko godina Divac.
Pravu istinu o celo događaju otkriva drugi učesnik incidenta, čovek koji je uneo zastavu, argentinski Hrvat, Tomas Šakić.
“Ja sam čovek koji je ušao u dvoranu Luna Park s hrvatskom zastavom, ona je porodična stvar. Ali da budem iskren, Divac mi je uzeo zastavu, ali je posle vratio. Nikad nije pljunuo na nju, niti je gazio po njoj. Otimanje zastave je bilo uvredljivo, pokazao je manjak poštovanja, ali nije pljunuo na nju”, priznao je Šakić za argentinske medije.
Šakić tvrdi da mu nikada nije bila namera da provocira Divca, već da navija za Hrvate.
“Navijao sam za Hrvate iz reprezentacije, Kukoča, Petrovića, Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je uzeo zastavu shvatio sam da je Srbin. Oteo mi je zastavu i pobegao. Nisam mogao ga ga jurim jer sam imao fotografsku torbu. Fotografije to ne pokazuju, ali u jednom trenutku smo bili na deset centimetara, licem u lice, borili se za zastavu. Ja sam imao 180 centimetara, a on 212. Dražen je stajao na drugoj strani, tek su mu kasnije rekli što se dogodilo”, rekao je Šakić.
On se potom pohvalio kako je dobio čestitke od Hrvata širom sveta.
“Posle ovog incidenta počeli su me zvati ljudi iz Australije, Evrope…Bio sam u kontaktu s hrvatskom zajednicom, ljudi su bili srećni jer je svet video zastavu koja je bila zabranjena od 1945. godine, a Divcu je bio zabranjen ulazak u Hrvatsku”.
Pre nekoliko godina Divac se ponovo prisetio situacije i skrenuo je pažnju na činjenicu da ta zastava nije današnja zastava Hrvatske, već zastava NDH, to je prepoznao po tome što je “šahovnica” počinjala sa belim umesto crvenim poljem.
“Uvek je bolje nešto pogledati svojim očima nego mišljenje kreirati na temelju onoga što ljudi pričaju. Fascinantno mi je da se i nakon skoro 30 godina ta priča povlači i uvijek čujem nešto novo, da sam napravio ovo, da sam napravio ono. Tada je postojala Jugoslavija i u tom trenutku na parketu nisu bile potrebne nikakve druge zastave. Toj zastavi, koja se pojavila na parketu, tu nije bilo mjesto. Ta zastava nije bila hrvatska. Barem nije imala obilježja kakva je imala službena hrvatska zastava u to vreme. Ponavljam, Jugoslavija je postala prvak sveta, mi smo tada igrali za tu zemlju i ni jedna zastava osim jugoslavenske u tom trenutku ne bi imala šta da traži na parketu. Mislim da sam bio jasan.”
Vlade, svaka ti čast.