Pandemija korona virusa nastavlja da izaziva globalnu nesigurnost i sumnju, te je stoga negde apsolutno prirodno što velika većina ljudi oseća brigu i neizvenost.
Kostantno smo izloženi strahovima, a čega se najviše pribojavamo i šta je to što nas tu zapravo tišti razgovarali smo sa psihologom Aleksandrom Janković.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Anksioznost nas sada pogađa više nego ikada, i to je, prema mišljenjima ovog dela struke – apsolutno normalna stvar.
– Sve ovo što proživljavamo nije patološko stanje već rezultat kontinuirane izloženosti neprijatnostima. Ova situacija i kod najjačih izaziva anskioznost i strahove, posebno one od budućnosti i od toga šta će se desiti – kaže naša sagovornica i objašnjava zbog čega je to tako.
– Najgore od svega je to što se ne vidi kraj svemu, a tome dodatno doprinosi i ta činjenica što ne znamo protiv čega se borimo. Imamo samo delove kakva je priroda bolesti, ali kako ne znamo sve normano je da se razvija strah od nepoznatog. Ljudi razvijaju i strahovanja i prave neke vrsta rezimea u socijalnoj izolaciji. Stanje se s tom socijalnom izolacijom pogoršava, i stoga je vrlo važno praviti razliku izmeđ fizičke i socijalne distance.
Fizičku distancu moramo poštovati, kako struka nalaže, ali socijalnu zato moramo negovati.
– Socijalnu distancu ne smemo da upotrebljavamo, moramo što više imati kontakte sa ljudima, što više deliti znanja i iskustva. Moramo se držati zajedno, to je terapija za sve – da nikako ne budemo usamljeni.
Svakodnevno obaveštavanje o broju zaraženih i umrlih u svetu, kao i o merama naših vlasti u nekim trenucima pokazuju se čak i kontraproduktivno. Što je više informacija koje osoba treba da obradi u vezi opasnosti, teže izlazi iz osećaja teskobe i straha i povećava se mogućnost za panične napade.
Panični napad je inače vrlo intenzivan doživljaj uznemirenosti i straha koji se javlja u posebno izazovnim situacijama za indivuduu. Radi se obično o iznenadnom doživljaju jakog straha kada osoba ima utisak da će doživeti kolaps.
Obično panični napad traje do pola sata i može da se ponavlja i više puta dnevno ili kroz nekoliko dana. Vrhunac napada nailazi kroz nekoliko minuta, a zatim polako jenjava. Napad panike se može prepoznati po telesnim simptomima kao što su drhtavica, lupanje srca, trnjenje ruku i nogu, preznojavanje, mučnina, osećaj gušenja i vrtoglavica. Osoba može biti dezorjentisana u vremenu i prostoru i osećati konfuziju i jak, često nejasan, strah. Često osobe kojima se dešavaju panični napadi misle da će doživeti infarkt ili da će poptuno izgubiti kontrolu nad sobom i poludeti.
Psiholog Aleksandra Janković mišljenja je da je ovo tema o kojoj je najbolje govoriti baš sada.
– Sada je vreme raskrstiti sa svim predrasudama i tražiti pomoć! Ukoliko se nekome dešavaju panični napadi, važno je znati da oni mogu da se reše adekvatno uz pomoć stručnjaka.
– Neko možda misli da će sam da reši problem, ali je važno znati da vam za terapiju paničih napada treba kvalifikovan da vam pomogne da se sa istim izborite. Čak i ukoliko mislite da ste panični napad jednom prebrodili, oni mogu da se ponove, a to je alarm za traženje stručne pomoći.
– Činjenica je da ko uspe da se izbori sa napadom, ne traži pomoć. Ipak, imamo situacije kad ljude panični napadi spreče da funkcionišu i to u situacijama u autobusu, na poslu, bilo gde. Te situacije čine ih disfunkcionalnim. Odmah se tu javlja i pravilo da ko ima panični napad ima strah od toga da će mu se to desiti na javnom mestu.
Važno je na vreme se obatiti za pomoć – zaključuje Janković.
Komentari (0)