Uz sve veću izolovanost ljudi koja je došla kao posledica koronavirusa, ljudi su sve usamljeniji.
Osećanje samoće može biti veoma štetno po mentalno i fizičko zdravlje, jer je povezano sa depresijom i povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Velika studija se bavila povezanošću između godina života i usamljenosti.
Usamljenost – po godinama
Istraživači u Holandiji prikupili su podatke o više od 26.000 odraslih, koje su podelili u tri kategorije: mlade odrasle (od 19 do 34 godine), srednje godine (od 35 do 49 godina) i kasne srednje godine (od 50 do 65 godina).
Ukupno, 44 odsto svih odraslih osoba reklo je da oseća usamljenost, uključujući 40 odsto mladih odraslih, 43 odsto srednjih godina i 48 odsto kasnih srednjih godina.
Neki životni uzroci doprineli su usamljenosti u svim starosnim grupama, a to su:
Činjenica da žive sami.
Slab kontakt sa komšijama.
Psihološki uzroci.
Loše psihološko i emocionalno stanje.
Osećaj isključenosti iz društva (najjači faktor usamljenosti, pokazalo je istraživanje).
Mladi su usamljeni ako ne viđaju prijatelje
Za mlade odrasle osobe najvažniji je faktor povezan s usamljenošću bio koliko često su bili u kontaktu sa svojim prijateljima. Mladi odrasli s manje obrazovanja takođe su imali tendenciju da se osećaju usamljenije, što nije slučaj kod drugih starosnih grupa. Obrazovanje je smernica za mlade odrasle osobe i veća je verovatnoća da će težiti obrazovnim ciljevima, objašnjavaju istraživači.
Oni od 35 do 50 usamljeni su ako nemaju posao
Rane sredovečne odrasle osobe obično su se osećale usamljeno kad nisu imale posao, što nije bio slučaj sa ostalim starosnim grupama. Takođe su imali tendenciju da se osećaju usamljenije što su češće imali kontakt s članovima porodice. Istraživači sugerišu da bi to moglo da bude zato što je ova životna faza često obeležena brigom o deci i brigom o starijim rođacima, što se reflektuje na društveni život van familije.
Za osobe kasne srednje starosti, učestalost porodičnog kontakta bila je takođe povezana s usamljenošću. Neobično otkriće je pokazalo da što su ispitanici zdraviji, to su i usamljeniji. Istraživači su primetili da bi to moglo da bude zbog toga što ljudi u ovom rasponu godina imaju veću verovatnost da imaju zdravstvene probleme, pa ako ih nemaju, na neki se način osjećaju “izostavljeno”.
Faktor “isključenosti”
Iako su različite starosne grupe imale različite uzročnike koji su pridoneli njihovoj usamljenosti, jedan uobičajeni trend bio je osećaj da ne rade iste stvari koje rade drugi ljudi u njihovoj starosnoj grupi.
Svako razdoblje u životu karakteriše specifično ponašanje i ciljevi, poput završetka škole i napuštanja roditeljskog doma za mlade odrasle osobe. Hoće li pojedinac osetiti usamljenost ili ne, zavisi od sposobnosti pojedinca da izvrši i / ili da ispuni ta starosna normativna ponašanja i ciljeve.
Na primer, u srednjim godinama osećamo se usamljeno ako nemamo decu, a svi oko nas imaju, a u starijem dobu ako nemamo porodicu i partnera ili nekog da brine o nama.
Suočavanje sa usamljenošću izgledaće drugačije u zavisnosti od toga u kojoj ste fazi života i koja je vaša definicija pripadnosti, zaključuju naučnici.
Komentari (0)