Usamljenost je vremenom prerasla u zdravstvenu krizu, ali naučnici i dalje nemaju jedinstven odgovor na to kako je rešiti. Dugo je dominirala jednostavna ideja: podsticati ljude da više izlaze, gde će prirodno upoznavati druge i time smanjiti osećaj izolacije. Međutim, novo istraživanje ukazuje da takav pristup možda nije ključan.
Kako prenosi Vice, studija objavljena u časopisu Health and Place analizirala je navike 2544 ispitanika koji žive u blizini jezera Mjøsa, najvećeg u Norveškoj, ispitujući koliko vremena provode na vodi ili pored nje i koliko se usamljeno osećaju.
Rezultati su pokazali da društvena interakcija sama po sebi nije presudna. Manja usamljenost bila je više povezana sa ličnim doživljajem prirode i emotivnom vezanošću za mesto nego sa susretima s drugim ljudima. Najizraženiji efekat zabeležen je kod ispitanika koji su aktivnosti na jezeru obavljali sami.
Istraživači Sindre Kottis Hof i Helga Sinevog Lovol navode da samoća omogućava veću pažnju prema okruženju, umesto fokusiranja na društvo. Drugim rečima, razlika postoji između boravka pored vode i svesnog doživljaja tog prostora.
Nisu sve aktivnosti jednako delotvorne
Neke aktivnosti pokazale su jaču vezu sa smanjenjem osećaja usamljenosti. Šetnja uz obalu, posmatranje pejzaža i kretanje po zaleđenom jezeru imali su najpozitivniji efekat. Nasuprot tome, fizičke vežbe pored vode bile su najslabije povezane sa tim osećajem.
Autori objašnjavaju da aktivnosti koje uključuju senzornu pažnju i estetski doživljaj jačaju vezu sa okruženjem, dok vežbanje usmerava fokus na napor i performans, što smanjuje taj efekat.
Rast problema usamljenosti
Ozbiljnost problema dodatno potvrđuju podaci iz Svetskog izveštaja o sreći. U 2023. godini, 19 odsto mladih odraslih navelo je da nema na koga da se osloni za društvenu podršku, što predstavlja rast od 39 odsto u odnosu na 2006. godinu.
Usamljenost se povezuje sa depresijom, kardiovaskularnim bolestima, demencijom i povećanim rizikom od prerane smrti. Dosadašnje intervencije zasnovane na organizovanju društvenih aktivnosti često su dale ograničene rezultate.
Ograničenja i zaključak
Istraživači napominju da je studija posmatračka, pa se ne može sa sigurnošću govoriti o uzroku i posledici. Takođe, moguće je da usamljeniji ljudi sami češće traže boravak u prirodi.
Autori ističu i da samoća nije univerzalno rešenje, jer previše izolacije može imati suprotan efekat. Ipak, zaključak studije je jednostavan: pronaći mesto koje ima lično značenje, otići tamo sam i posvetiti mu punu pažnju može pomoći u smanjenju osećaja usamljenosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)