Sve glasnije se zvecka oružjem nakon najava Ankare da će poslati istraživački brod Oruk Reis u blizinu grčkog ostrva Kastelorizo u Egejskom moru koji se nalazi svega tri kilometra od turskog kopna. Tu bi, prema najavama, turski brod mesec dana trebao ispitivati potencijalna podvodna nalazišta prirodnog gasa i nafte. No tu morsku zonu Grčka smatra svojim teritorijalnim vodama i zonom u kojoj ima ekskluzivno pravo istraživanja i eksploatacije ispod površine mora, piše Dojče Vele.
Vojske obe zemlje su u pojačanoj pripravnosti i, prema saznanjima lista Bild, samo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel u utorak uveče sprečilo otvoreni sukob. Kako taj list piše, turski vojni avioni su nadletali Kastelorizo, grčki avioni su takođe bili u vazduhu, i tek je telefonski kontakt kancelarke s turskim predsednikom Erdoganom i grčkim premijerom Micotakisom sprečio vojni sudar.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pregovori jedino rešenje
“Može se pretpostaviti da će Erdogan nastaviti svoju politiku vojnog bockanja”, kaže za DW Gunter Zojfert iz berlinskog Centra za primijenjene turske studije. On je uveren da turski predsednik neće odustati od bušenja na morskom dnu u oblasti koju Grčka smatra svojom, baš kao što je ušao u oblast na koju Kiprani polažu pravo.
“Hoće li zato doći do rata, zavisi od toga kako će se Grčka ponašati: hoće li ponuditi Turskoj pregovore ili ne”, nastavlja Zojfert. “I zavisi od toga kako će se postaviti EU i pre svega SAD. Konačno, Grčka i Turska su članice NATO-a i tu bi velike članice NATO-a trebalo da se umešaju kao posrednici.”
Zojfert smatra da su pregovori jedino rešenje za suprotstavljena tumačenja pomorskog prava. Dok Grčka smatra da more oko njenih ostrva spada u grčke teritorijalne vode (na temelju prava na “ekskluzivnu ekonomsku zonu 200 nautičkih milja oko ostrva) – iako su ostrva tik uz tursku obalu – Turska tvrdi da to ne podrazumeva ekskluzivno pravo na energente.
Neodlučnost EU i SAD-a
Dok se EU za sada ograničava na saopštenja i pretnje sankcijama Turskoj, Sjedinjene Države su u teškoj poziciji, smatra Zojfert. “S jedne strane ionako imaju dosta nesuglasica s Turskom – pomislite samo na tursku nabavku ruskog protivraketnog sistema S-400. S druge strane, SAD pokušava da suzbije uticaj Rusije u istočnom Sredozemlju i Libiji i to uz pomoć Turske. Vašington izgleda još nije odlučio želi li primarno da se pozicionira protiv Rusije ili primarno da disciplinuje Tursku.”
“Erdogan naveliko koristi tu cik-cak politiku SAD-a, kao i neodlučnost EU”, zaključuje Zojfert. Ovaj nekadašnji dopisnik iz Turske i predavač na univerzitetima u Istanbulu i Nikoziji, podseća da je EU svojevremeno imao koherentnu politiku prema Turskoj u okviru pregovora s tom zemljom o pristupanju Uniji. “Kako je taj proces bio veoma normativno ustrojen – naime prema primeni demokratskih reformi u Turskoj – sve države EU su mogle stati iza njega”, kaže Zojfert.
Međutim to je propalo. “Sada su u prvom planu mnoge pojedinačne teme – izbegličko pitanje, energetska politika, uloga Turske u Siriji i Libiji. U svim tim pitanjima pojedine države EU imaju različite pozicije u skladu s nacionalnim interesima”, dodaje Zojfert.
Erdoganov cilj je “Velika Turska”
Na pitanje novinara DW-a je li slučajnost to što se istog dana (24. jula) kada se održava prva islamska molitva u Aji Sofiji koja je ponovo pretvorena u džamiju, planira i polazak turskog broda u blizinu grčkog ostrva i obeležava godišnjica ugovora iz 1923. kada je definisana granica između Turske i Grčke, Zojfert kaže:
“To nije slučajno. Politika gospodina Erdogana ima za cilj stvaranje Velike Turske. Radi se o Turskoj koja se ne orijentiše prema Zapadu kao Turska Kemala Ataturka, već o Turskoj koju prožimaju istorija i imperijalna veličina Osmanskog Carstva”, navodi ovaj stručnjak.
Erdoganov moto je, kaže, da Turska postane najjača sila u regiji u vakuumu koji nastaje povlačenjem SAD-a i zbog slabosti EU, te da Turska zastupa interese sunitskih muslimana na Bliskom istoku. “Praktične posledice te politike su naoružavanje turske vojske i militarizacija spoljne politike u istočnom Sredozemlju. Ta politika ima i velike simboličke dimenzije poput pretvaranja Aje Sofije u džamiju.”
Komentari (0)