Pokazatelji poslovanja Banke Poštanska štedionica (BPŠ) govore da je ta banka stabilna i likvidna, izjavio je danas predsednik Izvršnog odbora BPŠ Bojan Kekić i naveo da se ta banka po svojoj stabilnosti i načinu poslovanja razlikuje od ALTA banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad.
On je u emisiji “Oko” na RTS-u ukazao na tradiciju BPŠ dugu 105 godina i njenu vlasničku strukturu, gde Vlada Srbije ima 80 odsto vlasništva, a preostali deo pripada drugim akcionarima, pre svega Pošti Srbije i Telekomu.
Podsetio je da je poslovanje Poštanske štedionice bilo predmet posebne pažnje još 2014. godine, u okviru mera finansijske i ekonomske stabilnosti i objasnio da je zaključkom Vlade iz 2016. godine banka usmerena na poslovanje sa stanovništvom, uz ograničenja u kreditiranju privrede i obavezu modernizacije.
Istakao je da je banka značajno popravila kvalitet kreditnog portfolija i da je udeo problematičnih kredita, koji je ranije iznosio 43,7 odsto, smanjen na nivo ispod proseka bankarskog sektora u Srbiji i sada je 1,7 odsto.
Prema njegovim rečima, sadašnji krediti obezbeđeni su državnim garancijama, hipotekama ili drugim prvoklasnim sredstvima obezbeđenja.
– Celokupan portfolio koji imamo sa 31. oktobrom ili je sa državnom garancijom, ili je dato državi, ili je dato sa hipotekarnim obezbeđenjem kao osnovnim i prvoklasnim obezbeđenjem, što daje sigurnost kredita – objasnio je on.
Govoreći o trenutnoj likvidnosti, istakao je da je BPŠ ranije značajna sredstva ulagala u državne hartije od vrednosti, posebno u periodima kada je raspolagala viškom novca, da je vrednost tih hartija iznosila 140 milijardi dinara i da je deo založen kod Narodne banke Srbije.
Objasnio je da se razmatra otkup dela državnih hartija od vrednosti, što bi omogućilo priliv novca u banku.
– Od tih 140 milijardi hartija, deo smo založili kod Narodne banke, s obzirom na aktivnosti koje smo imali, a deo ćemo verovatno, sad je u toku sednica Vlade Srbije, gde će da se uradi takav takozvani bajbek. Mi njima hartije, a oni nama pare – rekao je on.
Pojasnio je da dokapitalizacije BPŠ nije bila posledica nelikvidnosti, već potrebe da kapital prati rast obima poslovanja.
Prema njegovim rečima, banka trenutno raspolaže kapitalom od oko 450 miliona evra, a da je bilansna suma iznad 650 miliona.
– Država kao vlasnik može da dokapitalizuje banku. Pod navodnicima, državna banka ne može da propadne. Mi nećemo ni doći u tu situaciju da država treba da uđe u neke mere. 2022, 2024. i 2026. smo imali dokapitalizaciju, ne zato što smo bili nelikvidni, nego zbog uslova da kapital prati bilansnu sumu – naglasio je on.
Naveo je da je prošlogodišnji rezultat banke iznosio osam milijardi dinara, od čega se četiri milijarde raspoređuju akcionarima i dodao da je poslednja dokapitalizacija bila povezana i sa potrebom da se obezbede sredstva za finansiranje već ugovorenih projekata u javnom sektoru tokom oktobra i novembra.
Naveo je da je Banka Poštanska štedionica sama pozvala kontrolu Narodne banke Srbije, neposredno pre dešavanja u ALTA banci.
Prema njegovim rečima povod za pozivanje kontrole bila je informacija koju je 27. oktobra dobio od stručnih službi, a odnosila se na nameru jednog državnog preduzeća da milijardu dinara prebaci u drugu banku.
Takav zahtev ocenio je kao neuobičajen i potvrdio da je transakciju zaustavio.
Govoreći o problemima sa novcem za isplatu penzija Kekić je istakao da Poštanska štedionica ima ugovor sa Poštom Srbije o obezbeđivanju gotovine i da preko svoje mreže trezora snabdeva poštanske ekspoziture.
Rekao je da je bilo poteškoća u isporuci novca i da je o tome razgovarao sa rukovodstvom Pošte.
– Mi imamo sa njima ugovor. Nama je u interesu da 1.500 pošta opslužuje naših milion i po klijenata. Banka Poštanska štedionica obezbeđuje efektivu. Imamo 25 trezora. Narodna banka ima pet, mi 25. Mi snabdevamo celu Srbiju i odatle ide prema Pošti – naveo je on.
Dodao je da su se problemi u pojedinim poštama pojavili u četvrtak, kada su klijenti prijavljivali da ne mogu da podignu novac i istakao da je prioritet bio obezbeđivanje gotovine za bankomate i poštanske šaltere tokom vikenda, kako bi građani mogli da nastave sa podizanjem sredstava.
Istakao je da Banka Poštanska štedionica nastoji da obezbedi što više gotovine za poštansku mrežu i da novac ne zadržava na svojim šalterima na štetu Pošte.
Naveo je da je Pošti uplaćeno 1,3 milijarde dinara, ali da su potrebe tog preduzeća, prema informacijama koje dobija, najmanje tri puta veće.
Rekao je da su sredstva za isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke odvojena od ostalog novca BPŠ i naveo da je banka obezbedila posebne količine gotovine i za sopstvene klijente, kako isplata depozita ne bi ugrozila redovno poslovanje.
Govoreći o narednim obavezama, najavio je BPŠ za 15 do 20 dana očekuje isplata druge rate povraćaja školarina za oko 60.000 studenata, u iznosu od 1,3 milijarde dinara.
Izneo je očekivanje da će BPŠ do kraja novembra ponovo dostići potpunu likvidnost, a da će Narodna banka Srbije pred Novu godinu ukinuti mere koje su trenutno na snazi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)