Više od 3.500 tinejdžerki u Srbiji su tokom poslednje dve godine postale majke, a 31 devojčica porodila se pre 15. godine, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
O ovom zabrinjavajućem trendu, kao i o zdravstvenim i psihološkim posledicama po mlade, govorile su dr Ana Mitrović Jovanović, specijalista ginekologije i akušerstva, i psihološkinja Snežana Anđelić.
Profesorka dr Mitrović Jovanović, istakla je da trudnoće u ranom uzrastu nose veći rizik od komplikacija i ukazuje da je neophodna sistemska edukacija i devojčica i dečaka.
Psihološkinja Anđelić naglasila je da mladima nisu dovoljne samo informacije, već razgovor i kontinuirana podrška porodice, škole i stručnjaka.
Profesorka Jovanović ističe da je prilikom razmatranja podataka o maloletničkim trudnoćama važno napraviti razliku između trudnoća kod devojčica mlađih od 15 godina i onih u kasnijoj adolescenciji.
– Velika je razlika da li se radi o maloletničkim trudnoćama u tinejdžerskom periodu do 15. godine ili se radi o trudnoćama koje su sa 16, 17 ili 18 godina. Jer ako se vratimo pola veka ranije, naše bake i prabake su normalno rađale sa 16 i 17 godina, to nije bilo nikakvo čudo. Adolescencija se računa do 19. godine, a telo je biološki spremno na rađanje već u kasnoj adolescenciji – objašnjava Mitrović Jovanović.
Navela je da se danas u intimne odnose najčešće stupa oko 16. godine, dok se odluka o rađanju deteta uglavnom donosi kasnije. Ukoliko se devojka od 17 ili 18 godina odluči da zadrži trudnoću, zadatak lekara je da joj pomognu da kroz trudnoću i porođaj prođe sa što manje rizika.
Ipak, upozorila je da trudnoća u adolescenciji može da nosi veći rizik od:
- povišenog krvnog pritiska
- prevremenog porođaja i
- drugih komplikacija tokom trudnoće i porođaja.
“Trudnoća pre 15. godine veliki je problem”
Posebno zabrinjavaju trudnoće kod devojčica mlađih od 15 godina. Profesorka Mitrović Jovanović ukazala je da je u takvim slučajevima, pored zdravstvenog aspekta, izuzetno važna psihološka i socijalna podrška.
– To jeste veliki problem u svakom smislu te reči, posebno ukoliko te mlade, sada već mame, nemaju podršku prvo svoje najuže porodice, a onda i celog društva – naglasila Mitrović Jovanović.
Prema njenim rečima, uspešna trudnoća i rođenje zdravog deteta mogući su i u tom uzrastu, ali je pred veoma mladom majkom ogroman psihološki i socijalni izazov.
– Lično smatram da je u toj životnoj dobi daleko veća uloga i veći zahtev pred psihološkom i socijalnom komponentom nego pred samom zdravstvenom. Ali i zdravstvena je jako važna – dodala je Mitrović Jovanović gostujući u Jutarnjem programu RTS – a.
Psihološkinja Snežana Anđelić ukazala je da problem nije samo u tome koliko deca znaju o seksualnosti i reproduktivnom zdravlju. Mladi danas, kako je rekla, imaju veliki broj informacija, ali informacija sama po sebi ne podrazumeva i zrelost neophodnu za razumevanje posledica sopstvenih postupaka.
– Kad govorimo o ovako ranoj trudnoći, to je jedan užasan teret za osobu. Naše bake su bile sa 16 godina zrele zato što su im iskustva životna bila drugačija. Mi sad imamo dete koje odrasta, koje je u školi, koje je đak, i odjednom joj se dogodi takva jedna trudnoća. Zamislite koliki je to atak na njeno celo biće. To menja kompletno život – istakla je Anđelićeva.
Dodala je da mlada osoba tada mora da donosi izuzetno važne odluke za koje često nema dovoljan emocionalni kapacitet, dok se i sami roditelji neretko nađu u stanju šoka.
Informacija nije dovoljna
Anđelićeva smatra da je seksualnost u okruženju u kojem mladi odrastaju veoma prisutna, dok njihova sposobnost da u potpunosti sagledaju posledice seksualnih odnosa ne prati količinu informacija kojima su izloženi.
– Da biste imali odgovornost za svoje ponašanje, ono zahteva jednu duboku zrelost – naglasila je psihološkinja.
Zbog toga, kako je rekla, nije dovoljno mladima samo pružiti informacije, već je neophodno da porodica i škola budu kontinuirano prisutne i da razgovor počne pre nego što nastane problem.
Kao jedno od rešenja vidi sistematsko seksualno obrazovanje u školama, kao i mesta na kojima bi mladi mogli da potraže stručne savete ukoliko im je neprijatno da o intimnim pitanjima razgovaraju sa roditeljima.
– Mladi kad ulaze u period kada otkrivaju i kada ih to zanima, stvarno traže odgovore. Roditelji bi o tome trebalo vrlo otvoreno da pričaju. Pored toliko informacija mi imamo ovaj fenomen, što znači da informacija ne rešava problem – napomenula je Anđelićeva.
Edukovati i devojčice i dečake
Prof. Mitrović Jovanović smatra da bi i redovni školski sistematski pregledi mogli da budu prilika za razgovor sa mladima, posebno zato što deca od 13 ili 14 godina najčešće ne odlaze kod ginekologa ukoliko nemaju konkretan zdravstveni problem.
Podsetila je da Institut za majku i dete ima odeljenje koje se bavi pedijatrijskom i adolescentnom ginekologijom, ali da se deca stručnjacima uglavnom javljaju tek kada problem već postoji. Zato smatra da bi u okviru školskih i pedijatrijskih sistematskih pregleda trebalo otvoriti prostor za preventivni razgovor.
Posebno je naglasila da edukacija ne sme da bude usmerena isključivo na devojčice.
– Moraju biti edukovani i dečaci i devojčice pre odluke o stupanju u seksualne odnose, jer se trudnoće ne prave tako što devojčica sama napravi to dete i da znaju šta to nosi – istakla je dr Mitrović Jovanović.
Podsetila je da je još 2013. godine bio pripremljen program „Zdravstvenog vaspitanja“, koji je trebalo da obuhvati različite aspekte zdravog odrastanja – od sna, ishrane i fizičke aktivnosti do seksualnog i reproduktivnog zdravlja i zaštite od polno prenosivih infekcija i neplanirane trudnoće.
“To su stvari koje su naša realnost”
Kao primer ozbiljnosti problema, profesorka Mitrović Jovanović navela slučaj sa kojim se nedavno susrela u praksi.
– Meni pre par meseci dođe majka sa devojčicom od 12 godina, u 13. godini života, koja je trudna i koja je već toliko trudna da ne može da se prekine zakonski trudnoća. To su stvari koje su naša realnost. Ne treba dizati paniku, ali treba se dobro zamisliti – rekla je dr Mitrović Jovanović.
Istakla je da pojedinačne inicijative lekara, predavanja i tribine nisu dovoljne i da je neophodno da edukacija postane deo sistema obrazovanja, počevši već od petog razreda, uz sadržaj prilagođen uzrastu.
– Ne smete da dozvolite pojedincu da priča o tome po svom nahođenju. Moramo da imamo sistematizovan program koji će u svakoj školi u Srbiji dati istu informaciju – istakla je prof. Mitrović Jovanović.
Razgovor treba da počne rano
Anđelićeva ukazuje da roditelji često ne očekuju da će njihovo dete već sa 12 godina biti izloženo situacijama koje se tiču seksualnosti, pa zbog toga odlažu razgovor.
Smatra da je važno da roditelji mnogo ranije stvore odnos u kojem dete zna da može da im se obrati bez straha i osude.
– Moramo vrlo rano da počnemo da informišemo decu i da im dajemo poruku: “Sa mnom možeš o tome da razgovaraš. Kad imaš pitanje, dođi kod mene. Ništa nije tabu, ništa nije strašno” – istakla je Anđelićeva.
Sagovornice upozoravaju i da nije tačno da se rane trudnoće i drugi problemi adolescenata javljaju isključivo u disfunkcionalnim porodicama.
– Nemojte da imamo zabludu da se to dešava samo u disfunkcionalnim porodicama. Moje lično iskustvo sa svim tim ekstremnim situacijama jesu i porodice koje su funkcionisale najidealnije kada ih gledate sa strane, visokoobrazovane i situirane – istakla je profesorka Mitrović Jovanović.
Anđelićeva je dodala da upravo u funkcionalnim porodicama roditeljima ponekad ne pada na pamet da njihovo dete može tako rano da bude izloženo određenim iskustvima.
Roditeljska uloga ne može da se prepusti drugima
Anđelićeva je ocenila da su deca danas sve više prepuštena sama sebi, da unutar vršnjačkih grupa stvaraju sopstvene krugove i usvajaju informacije i modele ponašanja koje vide u različitim medijskim sadržajima.
– Oni stvaraju svoje krugove, svoja društva. Tu saznaju, tu otkrivaju, tu se život dešava – rekla je Anđelićeva, upozoravajući da mladi tako mogu da ostanu udaljeni od pouzdanih informacija i zdravih modela odnosa.
Profesorka Ana Mitrović Jovanović naglasila je da roditelji ne bi trebalo da očekuju da neko drugi u potpunosti preuzme vaspitanje i obrazovanje njihove dece. Ulaganje u škole i brojne aktivnosti, kako je rekla, ne može da zameni vreme i odnos koji roditelj gradi sa detetom.
– Time što ćete vi investirati u vaše dete, u skupo obrazovanje, u skupe škole i mnogo aktivnosti, a nećete sebe dati, tu smo napravili prvi korak koji je pogrešan. Ono što uložite u svoje dete u prvih sedam-osam godina života nenadoknadivo je u kasnijem periodu. Nema tih para i nema te škole koja to može da nadomesti – poručila je Mitrović Jovanović.
Anđelićeva je napomenula da je potrebno uputiti poruku i mladima da, ukoliko nemaju oslonac u porodici ili ne mogu sami da reše problem, pomoć potraže kod drugih odraslih kojima veruju i stručnjaka u školi.
– Roditelji su tu, i škola, i drugi, da budu deo vašeg života. Obratite im se, tražite pomoć. Ceo taj odrasli svet bi trebalo da bude vama na usluzi. Ako ne možete da rešite sami, nemate kod kuće oslonac, tražite školskog psihologa – zaključila je Snežana Anđelić.
Komentari (0)