Trener Crvene zvezde Albert Rijera izneo je utiske nakon svog debija u večitom derbiju, gde su crveno-belo slavili protiv Partizana sa 2:1, a tom prilikom je govorio o svojoj fudbalskoj filozofiji, odnosu sa igračima, ambicijama kluba i navikavanju na život u Srbiji.
Govoreći o atmosferi koja je pratila njegov prvi susret sa najvećim srpskim rivalom, španski stručnjak je istakao da je primetio veliku tenziju u gradu, ali da je zadržao mirnoću.
“Osećao sam određenu nervozu koja je ovde postojala i video sam kako ceo grad živi za tu utakmicu. Ali ja sam mirna osoba. Siguran sam u ono što radim i u način na koji to radiš. Kada si uveren u ono što radiš, onda nisi nervozan. Zato pokušavam da prenesem taj mir i na druge”, rekao je Rijera za RTS.
Iako ističe da ne teži tome da bude „savršen trener“, Rijera naglašava važnost prepoznatljivog stila i vere sopstvene ideje.
“Ne postoji savršen trener. Zato uvek kažem da ne postoji neko ko je bolji ili lošiji. Jednostavno, svi smo različiti. Najvažnije je da igračima preneseš ono u šta ti zaista veruješ. Ja verujem u ono što radim, u svoje ideje i u način na koji pokušavam da ih prenesem svojim igračima”, objasnio je on.
Interesantan je i njegov pristup radu sa ekipom, pogotovo kada su u pitanju reakcije nakon ishoda mečeva, gde primenjuje specifičnu psihologiju.
“Kada pobedimo, tada sam najstroži prema njima, a kada izgubimo sledećeg dana im pružim više podrške i pažnje nego inače. Jer kada izgubimo, svi smo ljuti i razočarani, ali upravo tada su im najpotrebnija rešenja i podrška. Kada pobeđujemo, ja im nisam toliko potreban.”
Kada su u pitanju dugoročni planovi tima sa Malog Kalemegdana, španski trener već ima jasan cilj na umu za narednu godinu.
“Sledećeg maja moramo da završimo sezonu na pravi način, sa grupom za koju ćemo biti uvereni da može da ode u Ligu šampiona i da igra ligašku fazu elitnog takmičenja. Ali da bismo do maja došli u takvu situaciju, tokom narednih meseci moramo mnogo toga da uradimo.”
Osvrnuo se i na privatni život, proces prilagođavanja sredini, kao i na hobi koji mu pomaže da se isključi iz pritisaka koje nosi fudbal.
“Mnogo mi pomaže to što govorim ruski gotovo savršeno. To mi zaista dosta olakšava stvari. Takođe sam proveo dve i po godine u Sloveniji. Kod kuće gledam srpske kanale, slušam i polako učim. Pokušavam da se prilagodim mestu u kojem živim”, naveo je Rijera, i za karaj dodao:
“Pre nekih petnaest, sedamnaest godina izabrao sam golf upravo zato što predstavlja potpunu suprotnost fudbalu. Individualan je, miran, pruža ti trenutke predaha. Nešto što u fudbalu praktično nemaš. Kada odem da igram golf, to je trenutak kada mogu potpuno da se isključim iz fudbala.”
Komentari (0)