Sve više naučnih dokaza ide u prilog tvrdnji da prisustvo psa ili mačke u domaćinstvu tokom trudnoće i prvih meseci bebinog života, nije samo pitanje porodične atmosfere, već može imati stvaran biološki efekat na razvoj imunog sistema deteta.
Šta kaže nauka o mikrobiomu i ljubimcima
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Microbiome, koje je obuhvatilo 746 odojčadi iz kanadske studije CHILD, rani kontakt sa kućnim ljubimcima može smanjiti rizik od gojaznosti i alergijskih bolesti, posebno kod dece rođene carskim rezom, budući da postoje dokazi da ljubimci menjaju sastav crevne mikrobiote odojčadi, što se smatra jednim od mogućih mehanizama kojim izloženost kućnim ljubimcima smanjuje ove zdravstvene rizike.
Higijenska hipoteza – i njena nova verzija
Ideja da ljubimci mogu doneti imunološku korist deci potiče od takozvane “higijenske hipoteze”, koju je 1989. godine prvi postavio David Strehan, a koja povezuje prekomerno higijensko okruženje sa povećanim rizikom od alergijskih bolesti. Vremenom je ova teorija dopunjena takozvanom “mikrobiotskom hipotezom”, prema kojoj su rane izloženosti mikroorganizmima iz okoline, u periodu pre i posle rođenja, ključne za programiranje imunog sistema, sa dugoročnim posledicama po zdravlje deteta.
Psi u kući tokom trudnoće
Posebnu pažnju naučnika privlači uticaj pasa prisutnih u domaćinstvu još pre rođenja bebe. Istraživanje objavljeno u bazi PubMed pokazalo je da izloženost psu tokom trudnoće i ranog detinjstva dovodi do promena u crevnom mikrobiomu odojčadi, što podržava mogući mehanizam kojim se objašnjava smanjen rizik od atopije i astme, uz napomenu da su potrebna dodatna istraživanja koja bi direktno povezala konkretne promene u crevnom mikrobiomu izazvane prisustvom psa sa rizikom od razvoja alergijskih poremećaja.
Farme, braća i sestre – slična priča
Efekat nije ograničen samo na gradska domaćinstva sa ljubimcima. Švedska studija FARMFLORA, sprovedena na 65 dece, od kojih je 43% odrastalo na mlečnim farmama, a 62% imalo kućne ljubimce, pokazala je da deca koja odrastaju na farmama ili uz ljubimce imaju manji rizik od razvoja alergija, što se dovodi u vezu sa razvojem njihove crevne mikrobiote tokom odojčadskog perioda. Do sličnih zaključaka došla je i danska studija SKOT, koja je ukazala da prisustvo starije braće i sestara, kao i kućnih ljubimaca, može uticati na sastav crevnih bakterija kod dece.
Oprez naučnika: veza postoji, ali mehanizam još nije potpuno razjašnjen
Uprkos obećavajućim nalazima, istraživači ističu da uzročno-posledična veza još nije u potpunosti dokazana. Japanska studija objavljena u časopisu PLOS One, koja je ispitivala povezanost izloženosti ljubimcima tokom fetalnog perioda i odojčadskog doba sa pojavom prehrambenih alergija, naglašava da mehanizmi kojima izloženost ljubimcima utiče na alergije još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, kao i da bi za potpuno isključivanje faktora koji mogu iskriviti rezultate bile potrebne randomizovane kontrolisane studije, što bi, kako se navodi, verovatno nosilo ozbiljne etičke izazove.
Šta ovo znači za roditelje
Iako nauka još uvek istražuje tačan mehanizam, dosadašnji nalazi sugerišu da odrastanje uz dlakavog člana porodice može biti deo zdravog starta za bebu – ne kao zamena za medicinske preporuke, već kao jedan od brojnih faktora koji oblikuju rani razvoj imunog sistema. Stručnjaci se slažu da je za konačne zaključke potrebno još istraživanja, ali dosadašnji dokazi idu u prilog tome da porodični ljubimci mogu biti mnogo više od pukog društva.
Komentari (0)