Život Isidore Ranković danas se odvija između različitih svetova. Rođena je u
Srbiji, živi u Monaku, a sa 25 godina nosi titulu Miss Monaka i priprema se za
svetsko takmičenje. Iza fotografija, putovanja i javnih pojavljivanja, Isidora je
odlučila da izgradi nešto što će trajati duže od jedne krune. Svoju misiju nazvala
je „Dare to Dream“, a posvetila je mladim devojkama i pitanju koliko naše poreklo
i okolnosti određuju ono što verujemo da nam je u životu moguće.
Kada danas pogledaš svoj život – Srbija, Monako, titula, svetsko takmičenje –
koliko je toga zaista bilo planirano?
– Vrlo malo. Imamo potrebu da znamo gde idemo i kako ćemo tamo stići, ali život retko
funkcioniše tako precizno.
Nisam kao devojčica imala plan da ću jednog dana živeti u Monaku i predstavljati ga na
svetskom takmičenju. Imala sam radoznalost, ambiciju i želju da vidim šta postoji izvan
sveta koji poznajem. Mnogo toga što mi se kasnije dogodilo počelo je time što sam
rekla „da“ nečemu čiji ishod nisam mogla da predvidim.
Da li je iz toga nastao „Dare to Dream“?
– U velikoj meri jeste. Kada sam dobila titulu, pitala sam se šta želim da uradim sa
pažnjom koja dolazi uz nju.
Titula vam daje platformu. Ljudi žele da vas fotografišu, intervjuišu, pitaju o takmičenju,
putovanjima, modi. Ali pažnja je prolazna. Želela sam da je usmerim ka nečemu što će
imati vrednost i kada više ne budem nosila titulu.
Tako je nastao „Dare to Dream“.
Zašto baš snovi?
– Zato što ljudi često odustanu mnogo pre nego što zaista pokušaju. Ne zato što nisu
sposobni, već zato što su rano naučili šta je navodno „realno“ za nekoga poput njih.
Posebno kod mladih devojaka postoji mnogo nevidljivih granica – kako treba da
izgledaju, koliko smeju da budu ambiciozne, šta je siguran izbor, a šta „previše“.
„Dare to Dream“ ne znači da će se ostvariti sve što poželimo. Znači da ne odbacimo
mogućnost samo zato što nam danas deluje daleko.
Ali postoji velika razlika između toga da devojci kažeš da veruje u sebe i da joj
zaista pružiš priliku.
– Naravno. Zato nisam želela još jednu kampanju koja se završava lepom rečenicom.
Možete nekome sto puta reći da sanja veliko. Ako nema podršku, informacije,
obrazovanje ili nekoga ko će joj pokazati prvi korak, ta poruka nema mnogo vrednosti.
Želim da „Dare to Dream“ poveže inspiraciju sa konkretnim stvarima – razgovorima,
edukacijom, mentorstvom i ljudima koji mogu da pomognu. Ne mislim da jedna osoba
može nekome da promeni život, ali ponekad može da promeni pravac u kojem ta osoba
počinje da razmišlja o svom životu.
Planiraš da deo projekta bude posvećen i devojkama koje odrastaju u posebno
teškim okolnostima. Kako im govoriš o snovima, a da to ne zvuči naivno?
– Tako što prvo slušaš.
Ne želim da uđem u nečiji život i objasnim mu kako treba da bude hrabar. Posebno ne
nekome ko je morao da bude hrabar mnogo pre nego što je trebalo.
Zato su mi važni susreti sa devojkama iz sigurnih kuća i drugih sredina u kojima
okolnosti nisu bile lake. Ne želim da im donesem motivacioni govor. Želim da čujem šta
njima nedostaje i da vidimo postoji li nešto konkretno što možemo da uradimo.
Nekada „usudi se da sanjaš“ ne počinje velikim snom. Počinje trenutkom u kojem prvi
put pomisliš da imaš izbor.
Izbori za mis decenijama nose jedan stereotip – lepa devojka kojoj postave
pitanje šta želi da promeni, a ona kaže: „mir u svetu“. Koliko si razmišljala o tome
kada si dobila titulu?
– Jesam. Naravno da svi želimo mir u svetu, ali vremenom je ta rečenica postala simbol
nečega što lepo zvuči, a ne zahteva ništa od vas.
Nisam želela da moja titula bude samo govor.
Ako već imam mikrofon, pažnju i pristup ljudima koje možda ranije nisam imala, želim
da iza onoga što kažem postoji i nešto što radim.
Više verujem u deset konkretnih stvari nego u jednu veliku rečenicu.
Da li ti smeta kada ljudi svet izbora lepote smatraju površnim?
– Ne. Razumem zašto ga tako vide. Najvidljiviji deo jesu izgled, haljine, fotografije i scena.
I ja uživam u modi, lepoti i glamuru.
Ali titula vam daje pažnju. A pažnja sama po sebi nema ni dubinu ni vrednost. Vrednost
dobija tek kada odlučite šta ćete sa njom.
Društvene mreže dodatno stvaraju utisak da je nečiji život mnogo jednostavniji
nego što jeste. Da li tvoj Instagram prikazuje stvarnu sliku?
– Prikazuje deo mog života. Ako gledate samo fotografije, vidite Monako, putovanja,
događaje, haljine. Ne vidite neizvesnost, odbijanja, rad, usamljenost koju ponekad nosi
život daleko od kuće ili trenutke kada ne znate da li ste doneli dobru odluku.
Ne mislim da društvene mreže moraju da budu dnevnik svake naše teškoće. Samo
moramo da znamo da ono što gledamo nije cela priča.
To je posebno važno kada imate 15 ili 16 godina i pokušavate da procenite sopstveni
život gledajući tuđi.
Šta ti je odlazak iz Srbije dao što možda ne bi naučila da si ostala?
– Perspektivu.
Kada promenite zemlju, jezik i okruženje, više ništa nije podrazumevano. Morate
ponovo da pronađete svoje mesto.
To me je naučilo samostalnosti i pokazalo mi da ne postoji samo jedan način da se živi.
Istovremeno, odlazak me je učinio svesnijom onoga što nosim iz Srbije. Neke delove
svog identiteta počnete bolje da razumete tek kada se od njih fizički udaljite.
Šta bi volela da devojka koja te upozna kroz „Dare to Dream“ ponese iz tog
susreta?
– Ne bih volela da poželi moj život.
Volela bih da ode kući i malo ozbiljnije razmisli o svom. Da se zapita šta bi želela kada
na trenutak ne bi razmišljala o tome šta je praktično, šta drugi očekuju ili šta joj trenutno
deluje moguće.
Ne moramo svi da želimo Monako, svetla pozornice ili veliku karijeru. San može da
izgleda potpuno drugačije za svaku osobu.
Poenta je da bude njen.
Za nekoliko meseci više nećeš biti devojka koja se priprema za svetsko
takmičenje. Jednog dana nećeš biti ni aktuelna Miss Monaka. Šta tada ostaje?
– To je pitanje koje sebi često postavljam.
Titule imaju rok trajanja. Naravno da želim dobar rezultat na takmičenju i da znam da
sam uradila sve što sam mogla.
Ali kada se jednog dana osvrnem na ovaj period, ne bih volela da ga pamtim samo po
tome koje sam mesto osvojila.
Volela bih da „Dare to Dream“ nastavi da postoji i raste.
Jer kruna pripada jednoj godini. Ono što uradite sa prilikom koju vam je donela može da
traje mnogo duže.
Komentari (0)