Retko koji proizvod za ličnu higijenu izazove toliko pažnje koliko je izazvala najnovija generacija “pametnih” četkica za zube, predstavljena u Parizu. Reč je o uređaju koji u glavu četkice ugrađuje minijaturnu kameru, algoritam veštačke inteligencije i sistem za precizno usmeravanje mlaza tečnosti za ispiranje usta — s ciljem da automatizuje ono što stomatolozi decenijama bezuspešno pokušavaju da nateraju pacijente da rade, svakodnevno korišćenje konca za zube.
Kamera koja traži razmake između zuba 28 puta u sekundi
Srce novog uređaja je makro-objektiv rezolucije 100.000 piksela, ugrađen direktno u glavu četkice. Kamera radi u kombinaciji sa sistemom mašinskog učenja koji analizira po 28 slika u sekundi, tražeći razmake i šupljine između zuba u realnom vremenu — tehnologiju koju proizvođač naziva “optičkim ciljanjem razmaka” .
Kada sistem detektuje prazninu, u roku od svega 100 mikrosekundi. iz uređaja se ispaljuje precizan mlaz tečnosti za ispiranje usta, oblikovan kao konus umesto klasičnog, iglastog mlaza, kakav koriste standardni oralni irigatori. Proizvođač tvrdi da takav, širi oblik mlaza uklanja više plaka uz manje naprezanja desni i zubne cakline, u odnosu na konkurentske uređaje, i da suštinski preuzima ulogu koju bi inače imao konac za zube.
Uređaj je povezan i sa pratećom mobilnom aplikacijom putem Wi-Fi i Bluetooth veze, koja korisniku u realnom vremenu prikazuje snimak sopstvenih zuba tokom pranja, uz vođeno pranje, video-uputstva i personalizovane povratne informacije o tehnici pranja. Proizvođač ipak izbegava da tvrdi da uređaj u potpunosti zamenjuje klasično korišćenje konca, već ga predstavlja pomoć onima, koji ga ionako ne koriste dovoljno.
Problem koji uređaj pokušava da reši je stvaran
Iza ovog tehnološkog poduhvata stoji podatak koji stomatolozi ističu godinama unazad: samo oko 30 odsto odraslih koristi konac za zube svakodnevno, iako to preporučuju gotovo svi stomatolozi. Neredovno ili nikakvo korišćenje konca dovodi do gomilanja plaka između zuba, što povećava rizik od karijesa, gingivitisa i parodontopatije, lošeg zadaha, a u dužem roku istraživanja povezuju hroničnu upalu desni i sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i pojedinih formi artritisa.
Rešen i tehnički problem koji muči korisnike vodenih flosera
Jedan od čestih praktičnih problema kod postojećih oralnih irigatora jeste to što moraju da se drže gotovo uspravno da bi tečnost mogla da se povuče iz rezervoara — što otežava pranje zadnjih zuba, gde uređaj neminovno mora da bude u horizontalnom položaju. Novi uređaj ovaj problem rešava takozvanim “antigravitacionim” rezervoarom sa pumpom i komorom pod pritiskom, koji tečnost dovodi do mlaznice bez obzira na ugao pod kojim se uređaj drži,uključujući potpuno horizontalan položaj.
Rezervoar nosi dovoljno tečnosti za jedno pranje zuba, ali proizvođač je predvideo i automatsko dopunjavanje: dok se uređaj puni na svojoj bazi, rezervoar se, pritiskom na dugme, ponovo napuni tečnošću za samo tri sekunde, čime se izbegava ručno sipanje pre svakog korišćenja.
Cena kao najveća prepreka masovnijoj upotrebi
Uređaj trenutno košta oko 500 dolara i verovatno će biti glavni razlog zbog kojeg ova tehnologija, barem u početnoj fazi, neće postati masovno rešenje, već proizvod namenjen užem krugu potrošača spremnih da plate premiju za automatizovanu, “pametnu” oralnu higijenu. Ipak, istorija potrošačke elektronike pokazuje da cene ovakvih inovacija sa vremenom po pravilu opadaju, dok konkurencija na tržištu raste — što bi slične tehnologije moglo da učini pristupačnijim u narednim godinama.
Komentari (0)