Jedanaest članica Evropske unije (EU) zatražilo je da se razmotri mogućnost prelaska sa jednoglasnog odlučivanja na glasanje kvalifikovanom većinom u spoljnoj politici EU, uz ocenu da pravo veta pojedinačnih država sve češće blokira zajedničko delovanje Unije, javlja danas Juronjuz.
Austrija, Danska, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Rumunija, Španija i Švedska uputile su pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaji Kalas, u kojem navode da princip konsenzusa treba da doprinosi zajedničkom delovanju, a ne da ga sprečava.
“Kultura konsenzusa važan je izvor legitimiteta Unije. Zato ćemo nastaviti da težimo konsenzusu kad god je to moguće”, navodi se u pismu, uz upozorenje da EU mora da obezbedi da konsenzus “podstiče zajedničko delovanje, umesto da ga sprečava”.
Zemlje potpisnice ocenjuju da se međunarodno okruženje značajno promenilo zbog strateškog nadmetanja, sve veće nestabilnosti i pokušaja podrivanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, zbog čega EU mora biti sposobna da brzo i efikasno mobiliše svoju političku, ekonomsku i diplomatsku snagu.
Zemlje potpisnice predložile su pet principa za unapređenje zajedničke spoljne politike: poštovanje principa “iskrene saradnje i međusobne solidarnosti”, veće korišćenje konstruktivnog uzdržavanja umesto veta, izbegavanje povezivanja odluka iz spoljne politike sa pitanjima koja sa njima nisu suštinski povezana, razmatranje mogućnosti prelaska na kvalifikovanu većinu u okviru postojećih ugovora EU i obavezivanje država koje žele da blokiraju takvu promenu da navedu “obrazložene vitalne razloge”.
“Pravni okvir za svih pet principa već postoji. Na nama je samo da ih primenimo i tako unapredimo našu spoljnu politiku”, navodi se u pismu.
Jedna od mogućnosti je aktiviranje takozvane “pasarele” iz člana 31 Ugovora o Evropskoj uniji, koja bi omogućila prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na kvalifikovanu većinu.
Zagovornici smatraju da bi takav sistem ubrzao donošenje odluka i sprečio nepotrebne blokade, dok protivnici upozoravaju da bi mogao da oslabi demokratski legitimitet odlučivanja.
Manje članice EU pravo veta vide kao važan instrument za zaštitu svojih stavova i interesa u odnosu na veće države.
Prelazak sa jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu predstavlja posebno složen proces, jer bi i odluka o aktiviranju “pasarele” zahtevala jednoglasnu saglasnost članica, što bi protivnicima promene omogućilo da je blokiraju, pojašnjava briselska televizija.
Prema važećim pravilima EU, odluke u oblasti spoljne politike uglavnom se donose jednoglasno, što znači da jedna članica može blokirati odluku ostalih 26 država.
Komentari (0)