Dugo se pretpostavljalo da učenje stranog jezika “drži mozak u formi”, ali tek je novo, opsežno istraživanje predstavljeno na ovogodišnjem forumu Federacije evropskih neuronaučnih društava (FENS) 2026. dalo konkretne brojke koliko taj efekat zaista iznosi. Prema rezultatima, mozak osobe koja govori četiri jezika može izgledati i do 13 godina mlađe od mozga vršnjaka koji govori samo jedan.
Šta pokazuje istraživanje
Istraživači su najpre, na grupi od 728 ljudi, napravili takozvani “sat starenja mozga” (brain aging clock). Za to su koristili magnetoencefalografiju (MEG) – tehniku koja meri moždanu aktivnost preko slabih magnetnih polja, koja stvaraju aktivne moždane ćelije. Uz pomoć veštačke inteligencije, obradili su podatke o moždanoj povezanosti kod ljudi različitog uzrasta kako bi utvrdili šta se smatra “normalnim” nivoom te povezanosti za određenu starosnu dob.
Potom su procenili biološko-bihevioralni jaz između hronološke i “moždane” starosti kod čak 86.149 odraslih osoba iz 27 evropskih zemalja, koristeći nacionalne pokazatelje – od funkcionalne sposobnosti, obrazovanja i kognicije, do kardiometaboličkih i senzornih faktora,pri čemu je višejezičnost posmatrana kao karakteristika na nivou države. Na kraju su isti “sat” primenili i na dodatnu grupu od 144 ispitanika kako bi proverili nalaze.
Što više jezika, to “mlađi” mozak
Rezultati pokazuju jasnu gradaciju:
Osobe koje govore dva jezika imale su mozak koji je izgledao oko šest godina mlađe od mozga jednojezičnih govornika.
Kod onih koji govore tri jezika, razlika je iznosila oko sedam godina.
Kod govornika četiri jezika, mozak je delovao čak 13 godina mlađe u odnosu na očekivano, s obzirom na hronološku starost.
“Jednostavno rečeno, ljudi koji su govorili više jezika imali su mozgove koji su izgledali mlađe nego što bi se očekivalo za njihovu hronološku starost”, izjavila je dr Amoruso. Prema njenim rečima, efekat nije zavisio isključivo od broja jezika – veću ulogu igraju i nivo znanja jezika, kao i uzrast u kom je osoba počela da uči drugi jezik. Što je učenje počelo ranije i što je znanje bilo bolje, to je usporavanje starenja mozga bilo izraženije.
Zašto se to dešava
Objašnjenje leži u samom mehanizmu kojim mozak upravlja s više jezičkih sistema istovremeno. Kada osoba govori više jezika, mozak neprestano mora da potiskuje jedan jezik da bi aktivirao drugi, što predstavlja svojevrsni kontinuirani “trening” za izvršne funkcije mozga – pažnju, kontrolu inhibicije, prebacivanje između zadataka i praćenje konteksta. Taj proces vremenom jača takozvanu kognitivnu i moždanu rezervu.
Ovi nalazi se uklapaju u širi korpus dosadašnjih istraživanja. Ranije studije su već pokazivale da bilingvizam može odložiti pojavu simptoma demencije i Alchajmerove bolesti u proseku za tri do pet godina, a pojedina istraživanja u zajednicama beleže i veće razlike – na primer, jedna studija sprovedena u Bengaluruu u Indiji, na uzorku od 1.234 osobe starije od 60 godina, pokazala je da je demencija zabeležena kod svega 0,4 odsto bilingvalnih ispitanika, u poređenju sa 4,9 odsto onih koji su govorili samo jedan jezik.
Oprez naučnika- nije sve tako jednostavno
Istraživači ipak naglašavaju da rezultate treba tumačiti s dozom opreza. Iako su u analizu uključeni faktori poput starosti, pola i obrazovanja ispitanika, autori priznaju da ne mogu u potpunosti isključiti uticaj drugih elemenata,poput životnog stila, fizičke aktivnosti ili stepena društvene angažovanosti,koji takođe mogu doprinositi “mlađem” izgledu mozga kod ljudi koji govore više jezika.
Tim dr Amoruso najavio je da će sličan pristup primeniti i na osobe sa neurodegenerativnim oboljenjima, kako bi ispitali da li isti zaštitni efekat postoji i kod Alchajmerove bolesti. Takođe planiraju da ispitaju da li kombinovanje međusobno sličnih jezika, koje zahteva finiju jezičku kontrolu, ima još izraženiji uticaj na usporavanje starenja mozga.
Šta ovo znači za nas
Iako nauka još uvek ne može da tvrdi da je bilingvizam čudotvorni “lek” protiv starenja mozga, sve više dokaza upućuje na to da učenje i redovna upotreba stranog jezika,bez obzira na to u kom životnom dobu se počne,predstavlja jednu od najdostupnijih i najprijatnijih vežbi za očuvanje kognitivnog zdravlja. Za razliku od mnogih intervencija koje zahtevaju posebnu opremu ili stručno vođenje, učenje jezika je aktivnost dostupna gotovo svakome, u svakom uzrastu.
Komentari (0)