Neobičan paradoks na tržištu goriva – dizel je postao skuplji od avionskog goriva. Stručnjaci ukazuju na više faktora. Za građane je, međutim, najvažnije pitanje da li će se rast veleprodajnih cena dizela preliti na pumpe i cene robe.
Nedostatak dizela na evropskom tržištu doveo je do neobičnog obrta. To ne znači da je kerozin pojeftinio, već da je dizela sve manje upravo u trenutku kada je potreban transportu, poljoprivredi i industriji.
Urednica portala “Energija Balkana” Jelica Putniković ukazuje da je suština neobičnog obrta u tome što je došlo do značajnog poskupljenja dizela, a ne do naglog pojeftinjenja avionskog goriva.
“Uzrok je sve ovo što nam se dešava. Imamo krizu na Bliskom istoku, imamo krizu u Evropi koja uvozi prerađene naftne derivate, imamo sve ono što se dešava u Rusiji gde su neke rafinerije pogođene i oni imaju problem sa gorivom”, objasnila je Putnikovićeva.
Prema njenim rečima, Evropa sada plaća cenu toga što nije stvorila veće rezerve goriva.
Dodatni problem predstavlja transport derivata. Gorivo se u Evropi velikim delom prevozi rekama, a nizak vodostaj ograničava količinu tereta koju barže mogu da prevezu.
“Mi uvozimo Dunavom gorivo u baržama. One sad, zato što je nizak vodostaj, moraju manje tovara da imaju. I reke u Evropi su prilično presušile”, navela je Putnikovićeva.
Kako je objasnila, vodni transport se koristi jer je jeftiniji od prevoza železnicom ili cisternama drumskim putem, pa ograničenja na rekama dodatno opterećuju lanac snabdevanja.
Važno je, međutim, naglasiti da se aktuelni odnos cena pre svega odnosi na veleprodajno tržište, a ne direktno na cene koje vozači plaćaju na pumpama. U Srbiji država određuje najvišu maloprodajnu cenu goriva.
Zašto kerozin nije pojeftinio
Osnivač portala “Tango siks” Petar Vojinović objašnjava da je najzastupljenije avionsko gorivo za putničke avione kerozin tipa Jet A-1.
“Taj Jet A-1 je zapravo najzastupljeniji kerozin koji putnički avioni koriste”, rekao je Vojinović, dodajući da postoje i druge varijante za vojne avione, ali da one čine veoma mali deo tržišta.
Za razliku od dizela, avionsko gorivo ima strože zahteve u pogledu proizvodnje, skladištenja i upotrebe. Mora da zadovolji specifične standarde i da obezbedi efikasno sagorevanje i na izuzetno niskim temperaturama.
“On mora da ispunjava svoju efikasnost, odnosno način sagorevanja na minus 40, 50 stepeni”, naveo je Vojinović.
Prema njegovim rečima, zato je kerozin specifičniji proizvod od dizela i njegova proizvodnja, transport i korišćenje moraju da budu sertifikovani.
To, međutim, ne znači da je avionsko gorivo sada jeftino. Naprotiv, Vojinović ističe da je i ono značajno poskupelo – razlika je u tome što ga trenutno ima dovoljno.
“On je drastično poskupeo”, rekao je Vojinović, dok je na konstataciju da je ključna razlika u tome što ga ima, dodao: “Ima ga zato što je pre nekoliko godina, možda čak i deceniju, došlo do tog strateškog prebacivanja”.
Rafinerije, rat i rast avio-saobraćaja
Vojinović objašnjava da je dostupnost avionskog goriva već godinama bila pod pritiskom, jer su rafinerije sve manje bile usmerene na proizvodnju kerozina.
Problem su dodatno pojačali poremećaji u proizvodnji rafinerija na Bliskom istoku, koje su pre krize snabdevale azijsko tržište. Evropa, međutim, ima više alternativnih izvora snabdevanja – od Severne Amerike i Skandinavije do Afrike.
Istovremeno, potražnja za avio-saobraćajem nije pala.
“Došlo je do trošenja avio-goriva u skladu sa jednim jako pozitivnim trendom koji spasava avio-kompanije, a to je da potražnja za putovanjima avionom uopšte nije pala. Ona konstantno raste”, kaže Vojinović.
Zbog toga cena goriva predstavlja značajnu stavku u ceni avionske karte. Vojinović procenjuje da kod karte od 150 do 200 evra na gorivo može da otpadne oko 40 do 50 evra.
Da li će skuplji dizel podići cene robe
Za razliku od avionskog goriva, dizel ima mnogo širi uticaj na svakodnevnu ekonomiju. Kamioni, poljoprivredne mašine, građevinska mehanizacija i brojna druga vozila i mašine uglavnom zavise od dizela. Zato se postavlja pitanje da li će manja ponuda i veće veleprodajne cene dizela dovesti do poskupljenja transporta, a zatim i robe.
Putnikovićeva, međutim, ukazuje da aktuelni odnos cena ne treba tumačiti kao nagli skok potražnje za dizelom.
“Mi imamo te cene veleprodajne, kao što imamo i veleprodajne cene nafte. Jednostavno, kerozin je manje poskupljivao od dizela, pa je zato dizel preskočio kerozin sa cenom”, objašnjava ona.
Problem je, kako navodi, pre svega u ponudi prerađenih derivata.
“Ne radi se o tome”, rekla je Putnikovićeva govoreći o mogućem nedostatku sirove nafte, ukazujući da su problemi pre svega na strani rafinerijske prerade.
Jedan od važnih faktora za tržište dizela jeste situacija u Rusiji. Pogođene rafinerije imaju problem sa preradom nafte, što se odražava na dostupnost gotovih derivata.
“Nije problem što nemaju nafte, nego je problem što nemaju gde da prerađuju”, objasnila je Putnikovićeva.
Pored toga, situaciju na tržištu nafte komplikuje i rizik transporta kroz Ormuski moreuz. Prema rečima Putnikovićeve, kroz moreuz sada prolaze manje količine nafte nego pre rata, ali on više nije jedino i presudno usko grlo za snabdevanje svetskog tržišta.
Dodatni trošak predstavljaju i više cene osiguranja tankera koji plove kroz rizična područja.
“Osiguravajuće kuće su povećale svoje osiguranje za tankere koji plove u rizičnom području. Iranci gađaju tankere. Znači, neće svaki prevoznik da pusti brodove da idu tuda”, rekla je Putnikovićeva.
Koliko privreda još može da izdrži
Na pitanje koliko dugo privreda može da podnosi snažan energetski udar, Putnikovićeva kao važnu granicu izdvaja cenu nafte.
“Sve dok je nafta, ja mislim, manje od 100 dolara po barelu, ova situacija će se rešavati polako”, navela je ona.
Očekuje da će se situacija sa ruskim rafinerijama postepeno popravljati tamo gde je to moguće.
Prema njenoj oceni, čak i ako Rusija ne počne uskoro ponovo da izvozi dizel u većem obimu, značajno bi bilo da smanji sopstvenu potrebu za uvozom.
“Biće manja potražnja na veleprodajnom tržištu dizela”, ocenila je Putnikovićeva.
Za Srbiju, međutim, predstoji period u kojem bi potrošnja dizela mogla da bude povećana. Pored intenzivnih građevinskih i infrastrukturnih radova, približava se i jesenja poljoprivredna sezona.
“Ako pričamo sad o Srbiji, imamo i ove silne radove i uskoro će jesenja berba, znači povećanu potražnju za dizelom”, ukazala je Putnikovićeva.
Komentari (0)