Antibiotici su godinama bili jedno od najvažnijih sredstava u borbi protiv bakterijskih infekcija kod dece. Međutim, sve češće se pokazuje da pojedini lekovi više nemaju isti efekat kao ranije.
Infekcije poput upale srednjeg uha, sepse i meningitisa, kada su izazvane bakterijama, i dalje zahtevaju lečenje antibioticima, ali problem predstavlja sve veća otpornost bakterija. To može da bude posebno opasno za bebe i malu decu, čiji imuni sistem još nije u potpunosti razvijen.
Prema studiji koju je napravio Univerzitet u Sidneju, manje od polovine antibiotika efikasno je u lečenju određenih infekcija. Bakterije su postale otporne i više ne reaguju na pojedine lekove, dok istovremeno nedostaju nova i dovoljno efikasna sredstva.
Problem nije samo izbor leka
Kada dete dobije antibiotik, nije važan samo pravilan izbor terapije, već i odgovarajuće doziranje.
Poseban izazov predstavljaju antibiotski sirupi koji se često prepisuju maloj deci koja još nisu spremna da gutaju tablete. Kod njih može da dođe do greške prilikom merenja količine leka.
– Može da se dogodi da roditelji nenamerno pogreše prilikom doziranja antibiotika. U 50 odsto slučajeva deca ne dobiju količinu leka koju im je propisao lekar -, rekao je Johanes Hibner iz nemačkog “Društva za dečje infektivne bolesti”.
Antibiotici su i dalje najbolje rešenje za ozbiljne infekcije koje izazivaju streptokoke, kao i za infekcije urinarnog i respiratornog trakta. Oni zaustavljaju rast bakterija, sprečavaju njihovo razmnožavanje ili ih uništavaju.
Njihovo dejstvo može da bude brzo, ali samo kada bakterije nisu razvile otpornost na lek.
Upala srednjeg uha česta kod dece
Infekcija srednjeg uha jedna je od čestih bolesti kod male dece. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, reč je o veoma rasprostranjenom oboljenju koje pogađa decu širom sveta.
Kod ove infekcije dolazi do oticanja sluzokože u uhu, posebno u kratkom i osetljivom prolazu bubnjića. Sekret tada više ne može normalno da izlazi, već stvara pritisak na bubnu opnu, što izaziva jake bolove.
Simptomi ove infekcije mogu relativno brzo da se ublaže antibioticima, ali samo ukoliko bakterije nisu otporne na propisani lek.
Postoje li prirodne alternative?
Kod pojedinih zaraznih bolesti mogu da se koriste i biljke koje imaju antimikrobna svojstva. Među njima su:
– beli luk
– zlatnica
– rudbekija
Antimikrobno dejstvo može da ima i ulje origana, dok slani rastvori mogu da pomognu kod respiratornih infekcija.
Kada je reč o infekciji srednjeg uha, jedan od poznatih kućnih lekova jeste narendani crveni luk.
Ipak, kod ozbiljnih infekcija antibiotici često ostaju najbolje rešenje. Jedan od primera je sepsa, stanje koje zahteva hitno lečenje.
Sepsa može brzo da ugrozi život
Ako se sepsa ne leči na vreme, u najtežim slučajevima može da dođe do septičkog šoka i otkazivanja organa, što može da dovede i do smrtnog ishoda.
Sepsa se često javlja kada se spoljašnja rana inficira, što nije neuobičajeno kod dece. Kada uzročnici infekcije dospeju u krvotok ili limfni sistem, bolest može brzo da se proširi kroz celo telo, a stanje deteta može naglo da se pogorša.
Podaci pokazuju da se svake godine u svetu zabeleži oko tri miliona slučajeva sepse samo kod novorođenčadi. Od tog broja, oko 570.000 beba izgubi život.
Sve počinje pravilnom dijagnozom
Stručnjaci podsećaju da antibiotici deluju samo kod bakterijskih infekcija, dok kod virusnih oboljenja ne mogu da pomognu. Zbog toga je pravilna dijagnoza jedan od najvažnijih koraka u lečenju.
Situacija je posebno ozbiljna u jugoistočnoj Aziji i na Pacifiku. U Indoneziji i na Filipinima svake godine hiljade dece umire zato što antibiotici više nisu efikasni.
– S jedne strane, nisu svi antibiotici koje mi imamo ovde u Evropi uvek dostupni tamošnjim lekarima. Drugi problem je dijagnostika. Mi sada dosledno identifikujemo patogene i testiramo osetljivost na antibiotike. Potom dajemo antibiotik sa najužim spektrom -, objasnio je Hibner.
Novi antibiotici još dugo čekaju
U poslednjih 15 godina broj bakterija otpornih na antibiotike povećao se širom sveta. Istovremeno, na nove antibiotike još se čeka.
Kako je objasnio Hibner, istraživanje novih lekova dugo je bilo zanemareno jer razvoj antibiotika nije dovoljno isplativ za farmaceutske kompanije.
Zbog toga otpornost bakterija ostaje jedan od najvećih izazova savremene medicine, posebno kada je reč o lečenju najmlađih pacijenata.
Komentari (0)