Kada je reč o zdravom starenju, ishrana, fizička aktivnost i društvena interakcija možda dobijaju najveću pažnju – ali istraživači sve češće otkrivaju da je priča mnogo složenija.
Studija sprovedena među ljudima koji žive na Sardiniji u Italiji – jednoj od takozvanih “Plavih zona” na svetu, gde ljudi imaju veću verovatnoću da proslave svoj 100. rođendan – pokazala je da jedan zanemaren faktor može biti podjednako važan.
Taj deo slagalice koji nedostaje možda je upravo vaša ličnost, piše Science alert.
To je zato što ličnost utiče na način na koji odgovaramo na izazove i kako se povezujemo sa svetom oko sebe, pomažući da se oblikuju navike i obrasci ponašanja koji nas održavaju aktivnim kako starimo, navodi tim koji predvodi psihološkinja Marija Kjara Fastame sa Univerziteta u Kaljariju u Italiji.
“Ovi nalazi ukazuju na to da kombinacija adaptivnih osobina ličnosti i resursa za suočavanje sa teškoćama podstiče aktivniji način života,” pišu istraživači u radu objavljenom u časopisu International Journal of Applied Positive Psychology, “pružajući uvid u mehanizme uspešnog starenja.”
Razmrsiti ulogu ličnosti nije jednostavno. Zdravo starenje oblikuje sve – od naših gena do okruženja u kojem živimo – zbog čega je teško izdvojiti uticaj bilo kog pojedinačnog faktora.
To je jedan od razloga zbog kojih su istraživači toliko zainteresovani za mali broj svetskih Plavih zona, u kojima ljudi navodno žive duže od svetskog proseka, a stope obolevanja su, prema izveštajima, niže.
Fastame i njene kolege usmerili su svoje istraživanje na sardinijsku Plavu zonu.
Želeli su da utvrde da li su osobine ličnosti povezane sa psihološkim blagostanjem i kvalitetom života povezanim sa zdravljem (HRQoL) – merom koja obuhvata i fizičko i mentalno zdravlje.
Prethodna istraživanja, uključujući i ona koja je predvodila Fastame, pokazala su da ljudi koji žive u Plavim zonama postižu više rezultate u osobinama kao što su otpornost, psihološko blagostanje i optimizam, ali detaljnije istraživanje ličnosti do sada nije bilo sprovedeno.
Istraživači su pretpostavili da će adaptivnije osobine ličnosti biti povezane sa boljim kvalitetom života povezanim sa zdravljem.
Takođe su očekivali da će ljudi sa tim osobinama imati veći nivo psihološkog blagostanja i provoditi više vremena baveći se hobijima u poređenju sa ljudima koji ne žive u Plavoj zoni.
Istraživanje je sprovedeno na 125 odraslih osoba starosti od 71 do 101 godine – 55 njih živelo je u Plavoj zoni, a 70 u obližnjoj zajednici van Plave zone.
Ove zajednice izabrane su zato što imaju veoma sličnu socioekonomsku i kulturnu pozadinu, kao i pristup istom besplatnom zdravstvenom sistemu koji obezbeđuje italijanska država.
Svaki učesnik prošao je niz testova, upitnika i intervjua kako bi se procenili njihovo mentalno i fizičko zdravlje, način života (uključujući slobodno vreme i hobije), kao i njihovih pet velikih osobina ličnosti – otvorenost, savesnost, ekstraverzija, prijatnost i neuroticizam.
Jedan rezultat posebno se izdvojio: ljudi iz Plave zone nisu postigli značajno bolje rezultate kada je reč o kvalitetu života povezanom sa zdravljem.
Ono po čemu su se razlikovali bio je znatno viši nivo otvorenosti, jedne od pet velikih osobina ličnosti. To znači da su pokazivali veću radoznalost i zainteresovanost za učenje, kao i veću spremnost da se intelektualno bave novim idejama i isprobavaju nove stvari.
Stanovnici Plave zone imali su i bolje sposobnosti suočavanja sa teškoćama, viši nivo emocionalne kompetencije i provodili su više vremena u slobodnim aktivnostima koje mentalno ili fizički podstiču, prenosi Science alert.
Kada su istraživači posmatrali celu grupu, umesto da je dele na učesnike iz Plave zone i one van nje, pojavili su se zanimljivi obrasci.
Ljudi sa višim nivoom otvorenosti imali su bolje psihološko blagostanje i provodili više vremena baveći se hobijima.
Osobe sa višim nivoom savesnosti češće su prijavljivale veće zadovoljstvo životom i imale bolje sposobnosti suočavanja sa teškoćama.
Nasuprot tome, osobe sa višim nivoom neuroticizma češće su prijavljivale lošiji kvalitet života povezan sa zdravljem.
Istraživači ne smatraju da ličnost ima direktnu ulogu u dugovečnosti; pre veruju da može uticati na način na koji živite svoj život.
Na primer, neko ko je radoznao i intelektualno angažovan u svetu oko sebe verovatnije će tragati za novim iskustvima, održavati društvene veze, razvijati hobije, ostati fizički aktivan i nastaviti da uči.
Dakle, umesto da deluje nezavisno od ishrane ili fizičke aktivnosti, ličnost može pomoći u oblikovanju ponašanja koja od samog početka povećavaju verovatnoću zdravog starenja.
Studija je bila relativno mala i opservaciona, zbog čega ne može da pokaže da ličnost uzrokuje zdravo starenje. Biće potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdio smer ovih povezanosti, navode istraživači.
Jedna od najdugotrajnijih studija o stogodišnjacima, na primer, pokazala je da međugeneracijsko roditeljstvo ili faktori ličnosti, uključujući snažan osećaj životne svrhe, mogu biti jedan od činilaca dugovečnosti.
Ovo istraživanje, međutim, doprinosi sve većem broju dokaza koji ukazuju da psihološke osobine mogu igrati važnu ulogu uz već dobro poznate faktore kao što su ishrana, fizička aktivnost i društvena povezanost.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu International Journal of Applied Positive Psychology.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)