Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja prepodobnu mučenicu Fevroniju, hrišćansku svetiteljku koja je stradala tokom progona vernika u vreme rimskog cara Dioklecijana. Njena postojanost u veri i mučenička smrt učinili su je jednom od poštovanih svetica u pravoslavnoj tradiciji.
Uz ovaj praznik vezuju se brojna narodna verovanja i pouke, među kojima je i upozorenje da se ne govori o budućnosti sa prevelikom sigurnošću.
Rečenica koju, prema verovanju, treba izbegavati
U narodu je ostala sačuvana izreka:
– Ne hvali se sutrašnjim danom jer ne znaš šta će dan doneti.
Ova poruka podseća vernike da čovek ne može da zna šta ga očekuje i da ne treba unapred da se raduje ili hvali događajima koji tek dolaze.
Prema narodnom predanju, na današnji dan ne bi trebalo izgovarati rečenice poput:
– Sutra će mi biti najsrećniji dan u životu. Sutra stupam u brak. Sutra se krunišem. Sutra idem na veliku gozbu. Sutra me očekuje veliki dobitak.
Veruje se da takve reči izražavaju preveliku sigurnost u ono što nije u čovekovoj moći, dok je, prema hrišćanskom učenju, budućnost poznata jedino Bogu.
Ko je bila Sveta Fevronija
Prema crkvenom predanju, Fevronija je bila ćerka rimskog senatora Prosfora. Kako bi izbegla ugovoreni brak i svoj život posvetila veri, zamonašila se u manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka, igumanija Vriena.
Iako veoma mlada, bila je poznata po mudrosti, skromnosti i pobožnosti, zbog čega je uživala veliki ugled među monahinjama i vernicima.
Mučeničko stradanje zbog vere
Tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana, u taj kraj stigao je vojskovođa Selin, poznat po surovom postupanju prema hrišćanima. Sa njim je bio i njegov sinovac Lisimah, za koga predanje kaže da je potajno pomagao progonjenim vernicima.
Kada je Selin saznao za Fevroniju, naredio je da bude izvedena pred njega i zahtevao da se odrekne hrišćanske vere. Pošto je to odbila, bila je izložena teškim mučenjima, a potom i pogubljena.
Predanje navodi da je njenog mučitelja istog dana stigla Božja kazna – obuzeo ga je snažan nemir, nakon čega je stradao udarivši glavom o mermerni stub.
Mošti prenete u Carigrad
Nakon njene smrti, Lisimah je naredio da Fevronija bude sahranjena u manastiru u kojem je živela. Kasnije je, prema crkvenom predanju, zajedno sa velikim brojem vojnika primio hrišćanstvo.
Vernici su vekovima svedočili o čudima koja su se, prema predanju, događala na njenom grobu, a verovalo se i da se Sveta Fevronija na dan svog praznika javlja monahinjama u manastiru na mestu gde je za života stajala tokom bogosluženja.
Sveta Fevronija postradala je 310. godine, dok su njene mošti 363. godine prenete u Carigrad, gde su nastavile da budu mesto molitve i hodočašća pravoslavnih vernika.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)