Jedna rečenica, izgovorena tokom razgovora sa žrtvom silovanja, navela je južnoafričku medicinsku radnicu Sonet Elers da osmisli jedan od najkontroverznijih uređaja namenjenih zaštiti žena od seksualnog nasilja. Žrtva joj je, kako je kasnije ispričala, rekla: “Volela bih da tamo dole imam zube.“ Upravo te reči postale su inspiracija za razvoj uređaja nazvanog Rape-aXe, koji je od predstavljanja 2005. godine izazvao burne reakcije širom sveta.
Cilj izazivanje jakog bola
Elers je godinama radila sa ženama koje su preživele silovanje u Južnoj Africi, zemlji koja se decenijama suočava sa veoma visokim stopama seksualnog nasilja. Na osnovu njihovih iskustava osmislila je uređaj koji se nosi unutar vagine, slično ženskom kondomu. Njegova unutrašnjost sadrži sitne kukice koje bi, prema zamisli autorke, tokom pokušaja silovanja trebalo da se zakače za penis napadača.
Prema objašnjenju Sonet Elers, cilj uređaja nije da nanese trajne povrede, već da napadaču izazove snažan bol, onemogući nastavak napada i primora ga da potraži medicinsku pomoć radi uklanjanja uređaja. Na taj način, smatrala je, policija bi lakše mogla da identifikuje osumnjičenog, dok bi žrtva dobila priliku da pobegne i pozove pomoć.
Rizik povećavanja nasilja
Predstavljanje Rape-aXe-a izazvalo je veliko interesovanje svetskih medija. Mnogi su ga opisivali kao inovativan pokušaj da se pronađe novo sredstvo zaštite žena, posebno u državama sa visokom stopom seksualnog nasilja. U Južnoj Africi se, prema zvaničnim podacima, svake godine prijavljuju desetine hiljada slučajeva silovanja, dok stručnjaci upozoravaju da je stvarni broj znatno veći, jer veliki broj žrtava nikada ne prijavi zločin zbog straha, stigme ili nepoverenja u institucije.
Ipak, gotovo istovremeno usledile su i brojne kritike. Organizacije za zaštitu prava žena, pravni stručnjaci i deo medicinske zajednice upozorili su da bi ovakav uređaj mogao da izazove dodatni bes kod napadača i poveća rizik od još težeg nasilja nad žrtvom. Kritičari su isticali da odgovornost za sprečavanje seksualnog nasilja ne sme biti prebačena na potencijalne žrtve, već da fokus društva mora ostati na prevenciji, efikasnijem radu policije i pravosuđa, obrazovanju i kažnjavanju počinilaca.
Uređaj nije ušao u masovnu proizvodnju
Pojedini stručnjaci ukazivali su i na etička i medicinska pitanja, uključujući bezbednost primene, način uklanjanja uređaja i potrebu za opsežnim kliničkim ispitivanjima pre eventualne komercijalne upotrebe.
Iako se o Rape-aXe-u govori već dve decenije, uređaj nikada nije ušao u masovnu proizvodnju niti je postao dostupan u apotekama ili prodavnicama. Razvoj je ostao na nivou prototipa, a prepreke poput finansiranja, regulatornih procedura i dodatnih testiranja sprečile su njegov izlazak na tržište. Zbog toga su tvrdnje koje se povremeno pojavljuju na društvenim mrežama da se uređaj može kupiti u slobodnoj prodaji – netačne.
Bez obzira na to da li se posmatra kao revolucionarna ideja ili kao sporno rešenje, Rape-aXe je otvorio važnu međunarodnu raspravu o načinima zaštite žena od seksualnog nasilja. Diskusija koju je pokrenuo podsetila je da nijedno pojedinačno tehničko rešenje ne može zameniti sistemske mere – od prevencije i edukacije, preko podrške žrtvama, do efikasnog procesuiranja i kažnjavanja počinilaca.
Upravo zato, i skoro dvadeset godina nakon predstavljanja, Rape-aXe ostaje simbol pokušaja da se pronađu novi odgovori na jedan od najozbiljnijih društvenih problema, ali i podsetnik da borba protiv seksualnog nasilja zahteva mnogo širi i sveobuhvatniji pristup.
Komentari (0)