U Srbiji je građevinski sektor trenutno najproduktivniji. Međutim, zbog nestašice sirovina, skupljeg transporta i sve veće tražnje na gradilištima, građevinski materijal je poskupeo i do 30 odsto. Uredbom, koja važi do jula, država je ograničila uvoz pojedinih strateških proizvoda poput cementa, čelika i armature, a graditelji procenjuju da bi tržište nepokretnosti moglo da se stabilizuje tek posle smirivanja geopolitičkih tenzija i završetka najvećih infrastrukturnih objekata u zemlji.
Cene građevinskog materijala u Srbiji rastu od početka godine, dobavljači tvrde da se cenovnici menjaju iz nedelje u nedelju i da su rokovi isporuke produženi. Na stovarištu u Zaječaru je velika potražnja za građevinskim materijalom.
Vladan Jeličić sa stovarišta “Oktopod” u Zaječaru kaže da se oseća mala nestašica u delu opekarija, u delu crepa i u delu beton-blokova.
“Tako da verovatno postoji neki razlog zašto je to tako. Naše neke pretpostavke su da se mnogo više zida po Beogradu, po zapadnoj Srbiji”, navodi Jeličić.
Najviše su poskupeli stiropor, armatura i gips-kartonske ploče.
Cena kvadrata u Vranjačkoj Banji dostigla više od 2.000 evra
Jedno od 28 aktivnih gradilišta u Vrnjačkoj Banji jeste stambeno-poslovni kompleks ‘Bombona’9, u kojem je već prodato 65 odsto stanova.
Nataša Luković iz projekta “Bombona” u Vrnjačkoj Banji ističe da je cena 2.000 evra plus PDV.
“Počeli smo sa cenom od 1.700, 2024. godine. U skladu sa poskupljenjima materijala tako i cena raste”, navodi Lukovićeva.
Ona dodaje da ljudi koji su potpisali ugovor po ceni dogovorenoj u tom trenutku zadržavaju istu cenu.
“Sada novi klijenti koji dolaze… u narednim mesecima će verovatno biti poskupljenje”, dodaje Lukovićeva.
U Beogradu sve skuplji kvadrati
I u prestonici je sve više kranova; kvadrat stana u novogradnji košta od 3.000 pa i do 15.000 evra.
Uroš Đaković, investitor kompanije “Blok propertis”, kaže da trenutno mogu da vide da ova kriza utiče samo na završne materijale.
“Ono što najviše utiče jeste završni radovi u smislu stolarija, keramika i sve ostalo. To je sada skočilo od 5 do 15 odsto i ne samo da je skočilo od 5 do 15 odsto nego u pregovorima sa dobavljačima nam traže dosta avansa”, ističe Đaković.
Miloš Mitić iz agencije za nekretnine “Siti ekspert” navodi da će, ukoliko se kriza produži, potencijalno još više poskupeti materijali koji se koriste u gradnji.
“Samim tim će i logistika poskupeti zbog skoka cene nafte i mi u toj nekoj situaciji možemo očekivati da investitor zbog povećanja troška gradnje prebaci cenu kvadrata na krajnjeg korisnika”, kaže Mitić.
Poskupljenja (ne)opravdana
Kako da u takvoj situaciji građani sa prosečnim platama stignu do krova nad glavom?
Danijela Rabrenović, arhitekta iz Beograda, kaže da na cenu kvadrata stana utiče štošta.
“Između ostalog je i najveći činilac te cene cena lokacije. Postoje ljudi koji su došli do tih lokacija koje se nalaze na odličnim mestima. U zakupu od 99 godina ili kroz kupovinu starih fabrika, tako da bi oni sada mogli da praktično odigraju jednu tržišnu utakmicu i spuste cene stanova kako bi normalan i prosečan građanin mogao da dođe do svog stambenog prostora i da na taj način reši životno pitanje”, objašnjava Rabrenovićeva.
I dok investitori i izvođači radova već koriguju troškove gradnje, deo dobavljača smatra da su neka poskupljenja opravdana zbog ratnih sukoba i nestašica sirovina, ali i upozoravaju da na tržištu, posebno u većim gradovima, cene rastu bez realnog osnova. To znači da bi u narednom periodu stanovi i poslovni prostori mogli dodatno da poskupe.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)