Svetsko prvenstvo 2022. godine održano je u Kataru i zbog klimatskih uslova, kako bi se izbegle ekstremne vrućine, trajalo je od 20. novembra do 18. decembra.
Klupske sezone nakratko su prekinute, ali samo u fudbalu, dok se košarkaška evroligaška vrteška paralelno okretala. U tom periodu, nekih 4.500 kilometara od Mundijala, navijači Crvene zvezde uživali su u magiji Luke Vildoze i slavili pobede pod vođstvom Duška Ivanovića.
Crveno-beli su u razmaku od 17. novembra do 25. decembra na 14 odigranih mečeva u Evroligi i ABA ligi pretrpeli samo jedan poraz, a upravo je argentinski bek bio jedan od glavnih razloga za impresivnu seriju rezultata.
Dok je Luka na parketima u Beogradu i širom Evrope plesao, paralelno je na Bliskom istoku Lionel Mesi koračao ka jedinom trofeju koji mu je nedostajao u karijeri.
Zbog specifičnog termina i preklapanja planetarne fudbalske smotre sa košarkaškim obavezama, Vildoza nije mogao da isprati put Gaučosa do titule svetskog šampiona u uobičajenom ambijentu, u krugu porodice i prijatelja, ali su se zato navijači Zvezde postarali da Mundijal u Kataru ostane posebno urezan u sećanje.
Tribinama dvorane Aleksandar Nikolić se u tom periodu, a svakako i posle, redovno orilo: “Argentina, Argentina, Argentina”.
“Bilo je veoma emotivno. Biti daleko od Argentine u tako istorijskom trenutku nije bilo lako, ali podrška koju sam dobio u Beogradu učinila je sve mnogo posebnijim. Videti navijače Crvene zvezde kako navijaju za Argentinu i slave sa mnom posle finala je nešto što nikada neću zaboraviti. Učinili su da se osećam kao kod kuće iako sam bio hiljadama kilometara daleko. Ježim se svaki put kada pogledam taj snimak. Neverovatno je,” istakao je Luka Vildoza u razgovoru za Meridian sport.
Igrao je sjajnu košarku u tim trenucima, pa je dobio i MVP priznanje Evrolige za partije koje je na najvećoj pozornici pružao tokom decembra.
“Kad tvoja zemlja prolazi kroz nešto tako pozitivno i emotivno, osećaš tu energiju. U tom periodu bilo je mnogo sreće oko mene, kako od Argentinaca, tako i od srpskih navijača. Samopouzdanje i pozitivne emocije uvek pomažu sportistima da igraju bolje, pa mi je možda sve to dalo dodatni podstrek. Ali istovremeno, sve je tada bilo na svom mestu u mom životu. Bio sam zdrav, mentalno jak i košarkaški sam se osećao odlično“, ističe Vildoza da je podrška koju je tokom Mundijala dobijao od pristalica kluba sa Malog Kalemegdana pozitivno uticala na njegove igre.
Trijumf Argentine u Kataru, koji je proživeo u glavnom gradu Srbije, uvek će imati posebno mesto u njegovom srcu.
“Osvajanje Svetskog prvenstva 2022. godine je nešto što je nemoguće nadmašiti. Toliko dugo smo čekali taj trenutak. Gledati Mesija kako konačno podiže trofej bilo je savršeno finale jedne neverovatne priče. Za moju generaciju, koja nije imala priliku da vidi titule iz 1978. i 1986. godine, to je bilo nešto posebno.“
Večeras, tri sata posle ponoći, Argentina će i zvanično otpočeti odbranu svetskog trona utakmicom protiv Alžira. Luka se tim povodom nakratko vratio u detinjstvo i prisetio osećaja koji ga je obuzimao pred velika takmičenja u domovini.
“Moje prvo sećanje je gledanje utakmica Argentine sa porodicom kod kuće. U Argentini je reprezentacija prisutna u životu od najranijeg detinjstva, svi prvo probaju da igraju fudbal. Sećam se uzbuđenja pred utakmice, oblačenja dresova, pevanja navijačkih pesama i osećaja da će se dogoditi nešto veliko“.
A kad igra reprezentacija, čitava Argentina se ujedini. Više nema navijača Boke i Rivera, štaviše, u tim trenucima nestaju gotovo sve društvene i generacijske podele, jer čitava nacija počinje da diše kao jedno.
“Apsolutno. Teško je to objasniti nekome ko nije doživeo. Tokom Mundijala škole, prodavnice, praktično sve vrti se oko reprezentacije. Ulice se isprazne dok traje utakmica, a posle toga svi izlaze napolje da slave ili da pate, zavisno od rezultata. To je jedan od retkih trenutaka kada se cela zemlja oseća ujedinjeno, bez obzira na godine ili društveni status. Zaista je neverovatno.“
Pomenuo je Luka kako se dresovi Argentine oblače gotovo kao uniforme dok se fudbaleri prate na velikom takmičenju. Ipak, u njegovoj porodici je košarka imala posebno mesto, pa i na zidovima njegove spavaće sobe tokom odrastanja.
“Jedini posteri koje sam imao bili su košarkaški, uglavnom Manua Đinobilija,” priznao je Vildoza.
Nravno, fudbal je i dalje bio sveprisutan, ali kako je odrastao, polako je shvatao da je ipak igra pod obručima njegov poziv.
“Kao i svako dete u Argentini, igrao sam fudbal neprestano. Svakog dana u školi, u kraju, sa prijateljima… Ali košarka je oduvek bila deo mog života zbog porodice i vremenom sam shvatio da tu pripadam. Na kraju je košarka postala moja najveća strast i profesija. Ipak, to ne znači da sam prestao da igram fudbal sa društvom iz kraja“, dodaje Luka kroz osmeh.
A dok je kao klinac igrao fudbal sa drugarima u kraju, nije zamišljao da je Dijego Armando Maradona.
“Moj omiljeni fudbaler dok sam odrastao bio je Huan Roman Rikelme. Oduševljavao me je način na koji je igrao, talenat koji je imao i to kako je inteligencijom kontrolisao utakmicu, a ne brzinom“, objašnjava plejmejker Virtusa, ali dodaje:
“Naravno, kada sam malo odrastao, shvatio sam da je za mene Maradona najbolji igrač svih vremena, odmah uz Mesija.“
Prirodno je došlo pitanje – Mesi ili Maradona? Odgovor je još prirodniji za jednog Argentinca.
“Nemoguće je izabrati jednog od njih. Maradona predstavlja nešto jedinstveno u istoriji i identitetu Argentine. Mesi je, po mom mišljenju, najbolji fudbaler kojeg sam ikada gledao. Zato ne mogu da biram između njih dvojice.”
Nije imao prilike da upozna nekog od najvećih argentinskih fudbalera, ali se nada da će mu se jednog dana ukazati.
“Teško je kada se bavite sportom daleko od Argentine, ali voleo bih da jednog dana upoznam neke od njih.”
Luka je već sa 20 godina dobio poziv Baskonije da spakuje kofere i napusti domovinu. Proveo je još jednu sezonu u Kilmesu na pozajmici, a od 2017. se košarkom bavi van granica Argentine. Igrao je u Vitoriji, pa se okušao u NBA pre nego što je stigao u Crvenu zvezdu na jesen 2022. godine.
Put ga je potom odveo u Panatinaikos, sa kojim je bio šampion Evrope, pa je igrao i za Olimpijakos, a od minulog leta je član Virtusa iz Bolonje. U Italiji je dobio i sina, kojem će jednog dana pričati o fudbalu i Argentini, Mesiju, svetskoj tituli u Kataru koju je proživeo u Beogradu.
“Pričaću mu šta fudbal znači Argentincima. Pričaću mu o gledanju utakmica sa porodicom, o slavlju na ulicama, o porazima i pobedama. Naravno, pričaću mu i o Svetskom prvenstvu 2022. godine, koje sam doživeo mnogo intenzivnije, o tome kako je reagovala cela zemlja i kako je jedna generacija konačno dočekala da vidi Mesija kao svetskog prvaka. To je priča koju bi svaki argentinski otac trebalo da prenese svom sinu,” zaključio je Luka Vildoza u razgovoru za Meridian sport.
Komentari (0)