Jermenija 7. juna glasa o svom budućem geopolitičkom smeru. Bila je dugogodišnji saveznik Rusije, a sada se postepeno udaljava od Moskve i približava Evropskoj uniji. Izbori će zato biti pravi test javnog mnjenja.
Na predstojećim parlamentarnim izborima građani ove južnokavkaske države ne biraju samo novi saziv parlamenta, nego i strateški smer države: brži ulazak u Evropsku uniju ili povratak u rusku sferu uticaja.
Prema anketi koju je naručila nevladina organizacija Međunarodni republikanski institut (IRI) sa sedištem u Vašingtonu, stranka aktuelnog proevropskog premijera Jermenije Nikola Pašinjana „Građanski ugovor“ nalazi se na prvom mestu sa 32 odsto podrške.
Opozicija je tradicionalno proruski orijentisana i podeljena u tri glavne političke snage koje znatno zaostaju za vladajućom strankom.
Oko sedam odsto birača podržava blok „Snažna Jermenija“, koji vodi ruski milijarder jermenskog porekla Samvel Karapetjan. On se trenutno nalazi u kućnom pritvoru u Jerevanu pod optužbom za podsticanje na nasilno preuzimanje vlasti.
Politički savez „Jermenija“, koji predvodi bivši predsednik Robert Kočarjan, blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, očekuje oko četiri odsto glasova.
Stranka „Prosperitetna Jermenija“, koju je osnovao biznismen Gagik Carukjan, može da računa na oko dva odsto podrške.
Ostalih pet stranka, uključujući i nove protestne pokrete, imaju podršku od svega jedan do dva odsto.
Ankete – oprezno
Stručnjaci upozoravaju da ove brojke treba tumačiti sa oprezom zbog nezapamćeno niske stope odziva: samo 16 odsto ispitanika pristalo je da učestvuje u anketi. To je za 19 procenata manje nego uoči vanrednih izbora 2021. godine. Istovremeno, 92 odsto učesnika izjavilo je da namerava da izađe na izbore, u poređenju sa 72 odsto iz 2021. godine.
Gotovo svaki drugi ispitanik odbio je da otkrije svog favorita ili je naveo da još uvek nije doneo konačnu odluku o tome za koga će glasati.
Novi politički pravac: Brisel ili Moskva?
Jedna od glavnih tema predizborne kampanje je bila spoljna politika. Vladajuća stranka približava zemlju Evropskoj uniji i udaljava je odRusije i Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OIKB) – vojnog saveza pod kontrolom Moskve.
U maju 2025. godine jermenski parlament je usvojio zakon o pokretanju procesa pristupanja EU.
Tokom predizborne kampanje, aktuelni premijer Nikol Pašinjan obećao je uvođenje bezviznog režima sa Evropskom unijom u naredne dve godine.
Početkom maja, Pašinjan je u Jerevanu ugostio samit Evropske političke zajednice i poručio da Jermenija „nije saveznik Rusije“ u ratu protiv Ukrajine.
Ova izjava izazvala je oštru reakciju Moskve. Rusija je zapretila uvođenjem carina i pravnih prepreka za jermenske radnike koji žele da rade u Rusiji, te je sugerisala da bi trebalo raspisati referendum na kojem bi se građani opredelili između dve opcije: EU ili Evroazijske ekonomske unije (EAEU).
Rusija koristi i trgovinske mere kao sredstvo pritiska, uključujući ograničenja uvoza jermenskih poljoprivrednih proizvoda poput povrća, voća i vina, kao i mogućnost obustave isporuka gasa i naftnih derivata po povlašćenim cenama.
Predsednik Vladimir Putin dodatno je upozorio da će usvajanje evropskih standarda dovesti do prekida ekonomske saradnje, te je uporedio situaciju u Jermeniji sa krizom u Ukrajini iz 2014. godine.
Ruski uticaj i odnosi sa SAD
Mešanje Moskve u izbore izaziva burne rasprave u Jermeniji. Tenzije su porasle nakon što je ruski nezavisni istraživački medij Insajder objavio tekst o navodnoj ruskoj špijunskoj mreži u Jermeniji.
Prema pisanju tog medija, ruski milijarder i vođa stranke „Snažna Jermenija“ Samvel Karapetjan naveo je Informaciju centar Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije kao svog poslodavca u zahtevu za pasoš koji mu je izdat 1999. godine.
Jermenske bezbednosne snage su više puta pokretale krivične postupke protiv predstavnika proruske opozicije. Veliki politički skandal izbio je nakon hapšenja Andranika Tevanjana, drugog kandidata na listi stranke „Prosperitetna Jermenija“. Ovaj političar, poznat po svojim proruskim stavovima, suočava se sa optužbama za veleizdaju i špijunažu.
Opozicija je ove slučajeve, kao i tekst Insajdera, nazvala „političkim progonom“.
Pored približavanja Evropskoj uniji, Pašinjanova vlada jača odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Nedavno su potpisane povelje o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu i memorandum o retkim jonskim elementima.
Jermenija i Azerbejdžan su, uz posredovanje SAD, utrli put ambicioznom logističkom projektu koji bi povezao Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahičevan kroz južnu Jermeniju. Ovaj sporazum predstavlja značajan korak ka okončanju blokade Jermenije.
Odnosi sa Rusijom i opozicija
Vladajuća stranka opisuje buduće odnose sa Rusijom kao „transformaciju“, a ne kao savezništvo, navodeći kao razlog diversifikaciju spoljne politike.
Kriza u odnosima počela je u jesen 2022. godine, kada su OIKB i Rusija podbacili i nisu pružili vojnu pomoć Jerevanu tokom graničnih sukoba sa Azerbejdžanom.
Glavne opozicione snage, sa druge strane, deluju kao ideološki protivnici aktuelne vlasti. Oni zagovaraju obnovu strateškog savezništva sa Moskvom, smatrajući ga ključnim garantom bezbednosti u mirovnom procesu sa Azerbejdžanom.
Nikol Pašinjan je ideju o „pravoj Jermeniji“ stavio u centar svoje kampanje, odbacujući pozive revizionista za obnovu „istorijskih granica“ koje uključuju i Nagorno-Karabah. Azerbejdžan je povratio kontrolu nad ovim otcepljenim regionom nakon rata 2023. godine, čime je okončan sukob koji je trajao više od tri decenije.
Opozicija oštro kritikuje ovaj pristup.Uprkos tenzijama, istraživanje pokazuje da 71 odsto građana veruje da će izbori biti slobodni i pošteni, dok 61 odsto smatra da se zemlja kreće u dobrom smeru. Glavni problem, prema mišljenju 17 odsto ispitanika, jeste bezbednost granica.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)